RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Hrsta - Ghosts Will Come And Kiss Our Eyes (Constellation, 2007);
The Silver Mt. Zion Memorial Orchestra & Tra-la-la Band - 13 Blues For Thirteen Moons (Constellation, 2008)

 

ImageConstellation (CST) je jedna neobična vrsta sigurne kuće i/li zaklona za one kojima su negde usput polupani, ili barem napukli snovi, nade i ideje i ne traže utehu kao neku vrstu samoutehe, već i motiv za dalje. Adresa? Pa, Google je tu dobar prijatelj i može da pomogne, ali bez čista srca i/li dobre volje, ni svi izlistani rezultati pretrage neće baš puno koristiti. Uz to, nisam siguran da ovi ljudi sopstveno delovanje smatraju kao dobročinstvo, sve je to samo deo života. Ono što pomaže da smanjimo i nadvladamo narastajuće osećaje nepravde kojima nas ovaj svet zapljuskuje, a CST upravo to rade, treba da postane navika svima.

 

Prošle je godine etiketa proslavila desetogodišnjicu rada, bez puno lumperajke i proždrljivosti, ali je radila marljivo i bez ikakve osrednjosti i predstavila bar tri vanserijska albuma. Početak 2007. je obeležio Do Make Say Think (You, You're History In Rust), Vic Chestnutt (North Star Deserter) bio je zadužen da (ipak) maksimalno skrene pozornost i privuče još koje svetlo, dok je vrhunac i krešendo ipak ostavljen za treći album Hrsta.

 

Ghost Will Come And Kiss Our Eyes zvuči upravo onako, kako je i naslovljen. Nežno i vazdušasto se u asimetričnim oscilacijama spušta na kožu, i kroz sve se pore ubacuje u unutrašnji tok, preuzima kontrolu i više se ne zna šta jeste, a šta nije stvarnost. Baš kao duša koja (od)luta iz pustinje nesigurnog obitavanja i traži smiraj između dva sveta, zvuči glas Mikea Moyae i ima se utisak da su imaginacija, ekstremna (samoumišljena) ugroženost i bol, ne samo sredstvo izražavanja, nego i osnovno-nasušna potreba ovog čoveka oko koga se sve vrti u ovoj firmi.

 

Moya? To je Mike Moya koji je bio clan GY!BE, Molasses i Set Fire To The Flames i koji je (malo patriotizma i ovde, sada - kada je to sada brend trenutka) prvi Hrsta album završio sa pesmom Novi Beograd, a jednom prilikom i poslao promotivnu razglednicu za taj album (L'éclat du ciel était insoutenable - za Fancy, 2001, sub-etiketu ALIEN 8) sa zgradom Genexa.

 

Za treću Hrsta LP studijsku avanturu (drugu za CST, prva je bila Stem Stem In Electro, 2004) Moya je angažovao i promovisao u Hrsta permanentu , hipnotičku cicu Brooke Cruiser (Jackie-0-Motherfucker, Sword Project, Set Fire To The Flames) i provereni multi/tasking duo iz Hangedup, Harrisa Newmana - bas (Esmerine, Sackville, Hangedup) i Erica Cravena - bubanj (Tony Conrad, Sackville, Sixtoo, a sada je i regularac u ASMZ). Uz njih nam je izdeklamovao skoro potresnu ploču, ako Nas/Vas uhvati u pravom trenutku. Čvrsto sam rešio da više ne trošim uzalud vreme i pravim (n)ikakve godišnje liste (obožavam da ih čitam!), ali da iz nekog razloga moram, ova bi bila u prve 3 prošle godine. Halucinantno, hipnogogički, fantazmagorički. Kako god vam drago. Vanserijski.

 

A kako počinje ova godina za CST ?

 

Butlezi A Silver Mount Ziona koji su proklizavali kroz mrežu su sugerisali, da je Efrim jako raspoložen, da ugodimo istini i kažemo, pravi je komedijaš (što smo i pretpostavljali, uvek je to tako) i da će doći do promene zvuka, mada se zvuk ASMZ ili kako se već sada zovu, nikada nije mogao ni nešto ostrije definisati. Koncertni prostori su im senčili obrise kakve bi, recimo, isporučivali još i siroviji rani-rani Crime & The City Solution (vokalno+instrumentalno) ili pak neuglačani Spiritualized (instrumentalno) da su, hipotetički, sredinom 80-ih ili početkom 90-ih godina prošlog veka imali priliku da potpišu i rade za Constellation. Na ploči to ipak zvuči kao disciplinovaniji (post)apokaliptični igrokaz sa trik rasporedom pesama i pravljenjem čvršće od uobičajene kore za ovakvu oblandu. Rif kao instrument i rif kao glas su možda čak i pospešili prijemčivost ploče, mada su ASMZ i dalje u uverenju da tuga i patnja nisu nikakav bezizlaz i bezdan, već mesto koje nudi mogućnost za najveći odraz i to je upravo ono što ih svaki put reinkarnira ka većoj ličnoj sreći, što i jeste cilj ovih ljudi (kome nije?) bez obzira na široko rasprostranjenu konzumentsku sebičnost.

 

ImageRekoh, oblanda je malo više hevi, ali kada je pljuvačka (ili bilo koji i drugi telesni sok) nas, koji ovo voajerski slušamo, rastopi, kao kod gorkog leka dolazi do još brže apsorpcije. Konzumirati što češće isprva, posle je na redu depo upotreba, što znači - nagomilavati na memoriju za teške i kišne dane.

 

A pošto su uglavnom ovi ljudi (ASMZ) svojim sviračkim kvalitetima raspoloženi da pomognu etiketi, a ujedno su i tvorci politike etikete, od njih se može očekivati svašta. Očekujte neočekivano je prejeftin slogan i koristan je za one najjeftine duhom, a istini za volju ovde i nema previše nečega neočekivanog. Sve što se na etiketi kaže, već smo i sami znali i ranije, ali smo se verovatno plašili da (samo)priznamo, mada smo sigurno nameravali, koliko već sutra. Uz to, saradnja sa Amerikancima (sećam se intervjua kad su bili, pa skoro izričiti, da neće raditi sa ljudima koji nisu u njihovoj geografskoj blizini) - prvo Carla Bozulich (sada i sa novim bendom Evangelista, uskoro stiže i album), Vic Chestnutt, saradnje sa Grant Hartom i Pattie Smith, pa i Efrimovo parcijalno produciranje British Sea Power nas tera da s vremena na vreme ipak zavirimo šta se ovde dešava.

 

Ova doza CST je inhalirana, ali se proces razjedanja sa godinama ubrzava, a svako je, naravno, u potrazi za čistom savešću i lakšim udisajima. Zato strpljivo čekamo ispisivanje novih recepata.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement