RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Screen Vinyl Image -The Midnight Sun EP (Safranin, 2007)

 

ImageKontemplativni i bolno puteni u isto vreme, tako da ne znate da li se propinju na prste usled pokušaja da dosegnu proviđenje ili usled jakog orgazma. O probijanju je definitivno reč. U pitanju je EP grupe Screen Vinyl Image, koju čine dvoje ljudi, J. Sequential i Electra Blue (tako kažu). Nisu za džabe na listi ljudi koji su na njih uticali (koja je, u većini ovakvih lista spisak lepih želja, kakav bi neko voleo da bude, da ga drugi vide) navedeni mnogi od filmskih autora i to Karpenter, Kronenberg, Linč i Romero. Ova muzika se dešava kadriranjem psihodelične slike u glavi slušaoca. Ako je slušate noću, stičete utisak da po vas neko dolazi ili se ka nečemu krećete, ka nečemu neizbežnom.

 

Muzika koju pravi ovaj dvojac izuzetno je filmična, tako da, u prvoj pesmi, Roaming Spirit Freedom, tonovi kadriraju slike u glavi: počinje detaljom prašnjave čizme koja staje na ivicu druma, ali onog Linčovog, koji je u isto vreme put kojim se provoze krvave polutke u hladnjačama, ali i vijugavi put u podsvesno. Spoj melanholije (i bespuća) sa strašću što ga isijava metal kiborga, robota, dvojnika i priviđenja iz Kronenbergovog "Sudara" i Murakamijevog kuckanja naočara kao predigre za hotelski seks u "Igraj igraj igraj", Screen Vinyl image prenose na polje muzike.

 

The Midnight Sun, druga pesma, uspeva da nađe neku zlokobnu vezu između zapevajućeg glasa monaha na vutri i jezivo metalnih zvukova kakvog ritualnog svinjokolja. Na pamet mi padaju traume junaka Kočićeve priče "Mećava": škripa cipela po snegu ili strahotna muzika Vuka Kulenovića, koji je predosetio da je film "Igmanski marš" više od ratnog filma, još kad je nanešeno suviše pudera na lica smrznutih vojnika partizanske čete, zlokobno obavijenih crvenim šalovima. Znao je Kulen da će, onako osakaćeni, kada ih konačno puste iz bolnice, smrznuti i pročišćeni, gegajući se niz gole planinske obroke, zaličiti na Romerove zombije.

 

Passing Through Mirrrors je idealna pratnja za praćenje opisano perom Harukija Murakamija. Videle ste ga, silueta kao i sve druge, ali se oko njega, usred dima izrešetanog stroboskopskim zracima savija mala kapela, čarobna i sveta, čista usred prljavštine što je nanosi folirantsko prenemaganje izrežirane zabave. Ostatak pesme je razmicanje zavesa, jer treba proći kroz niz silueta i senki, kroz niz kopija i gusto našminkanu masu do mesta na kom se moli i svršava istovremeno.

 

Najdramatičnija, 16mm Shrine prosejava prljavštinu do najfinijih zrnaca proviđenja. Kao što između dugmića dugo rabljene tastature, koji se razmiču samo da pokažu kako iz humusa sahranjenih ideja, jalovih prepiski, bezidejnog lutananja po bespućima interneta, neprospavanih noći, posutih pepelom uludo ispušenih cigareta i sprcanog zdravlja, izrone inspiracija i zanos. Lepljiv veš što je upio znoj od uvijanja uz niz ispranih hitića i kvazigotik prenemaganja pod teretom kostima u onoj Akademiji, konačno je sklonjen i propinjanje na prste postaje propinjanje do svetlosti, a štrokavi zidovi štrokavih beogradskih klubova postaju vitraži što propuštaju svetlost istinski opasnog proviđenja.

 

Autor: Kristina Đuković

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement