RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Marcus Schmickler With Hayden Chisholm - Amazing Daze (Häpna, 2007)

 

ImageZaista sam vezan za bilo kakvu pojavnost ova dva gospodina, ne samo zato što su nam bili gosti, već i zbog-radi njihovih primamljivih muzičkih pri(nudih)misli. A tek u kakvim su se društvima pojavljivali u našoj predivnoj prestonici. Sve same legende i junaci. Schmickler je uz Pluramon doveo i Julee Cruise, dok je Chisholm bio deo okruženja Davida Sylviana.

 

Lepota muzike jeste u primanju, načini primanja su beskrajni, a jedna od većih životnih uteha mi je da slušam ili čitam utiske ljudi koji primaju muziku na sličan ili potpuno drugačiji način. Za obe grupacije, ovde nekoliko mojih opažaja...

 

Ne znam napamet godinu, a mrzi me da odem u drugu sobu i pogledam kada je Lou Reed usnimio Metal Machine Music, ali je očito da to izdanje i dalje fascinira ljude. No, sa popularnošću dronova, značaj te ploče je (p)ostao pionirski, a sve manje događaj i eksces za sebe. Tržiste kapitala plus slobodoumo izražavanje ideja je očito brzometno zaživelo, što je jedna od najviše dosegnutih tekovina u današnjoj muzici. Nekako imam utisak da su ova dvojica hteli da urade neki svoj obogaćeni bastard MMM igrajući se sličnom idejom. Na prvi posluh zujanje, zujanje, zujanje u dva skoro podjednaka dela, za koje kažu da je posledica rada na nekim instrumentima i nekoj tehnici, no i moderno i nije baš tako bitno da se međuigra tonova registriruje u slušnom aparatu, a zatim separira u memoriji zvukova.

 

Info u naslovima kaže da je prva celina posvećena legendarnom Philu Niblocku i to se može (nakon preslušanog) tako i shvatiti, a drugi deo legendarnoj Bjork što i nema baš nekih spolja uočljivih asocijacija sem da buzz pokazuje niske aktivnosti musculusa dronesa, a zna se kako Bjork ume dobro da opauči u sumračnim stanjima.

 

Nekako uvek volim da nađem svrhu i razlog postojanja nečega, pa sam se naumio i ovde, jer i pored svoje okvirne-nihil pojavnosti, u ime istine tvrdim da me je sve ovo zaintrigiralo i na neki perverzan način uputilo ka tomu, da ovo i ne mora baš da bude neka nepremostiva nedaća. Naoruzan (i do sada) čudesno-efikasnom taktikom kada su dronovi i dugi komadi u pitanju (presovanje, pa u mp4, pa u spacirung) iskoraknuo sam i prvih desetak minuta se ništa nije dešavalo (sem nagovestaja migrene koja se čuje) i onda odjednom u iščekivanju promena, počeo sam da jasnije uočavam konture zgrada, definšem lica ljudi koje susrećem, kristalno jasno čitam slova po bilbordima, pa čak i da mi se vraća predodžba o pojmovima koje vidim tamo. Nešto što sam davno izgubio. I to mi je delovalo pomalo okrepljujuće, jer je to zaista bilo poslednje što sam očekivao.

 

Sad blagi Bog i sveta Žaklina znaju čemu sve, i ovakvo stanje pojačane percepcije, anticipacije, antidesperije i rezolucije može da posluži, ali verovatno sa ovim u ušima uskoro ušetam u neku kladionicu (Asa Nisi Masa) bliži se vreme kada će da okopni, shodno tome i vreme prolećnih putovanja i možda mi se tamo nešto samo (po)kaže. Uz to je državni budžet (logično i svačiji lični) smanjen time što su ovi prevaranti (sa nickovima predsedničkih kandidata) uzeli od nas u znoju i krvlju zarađena sredstva za lične promocije, dakle, treba se oporaviti - i fizički i mentalno i finansijski. Sve što može da pomogne - probati.

 

Ako dakle, ovo uspe i donese zadovoljavajuće dobitke, do danas blogodarni kladioničarski talisman (Orbital Snivilisation) rado ću zamenuti ovim i postaće mi jedan od omiljenijih albuma, ako ne, uvek ima iracionalnosti u životu koje ne valja dublje istraživati, ponekad je i ovo bolje od udaranja u džak sa peskom. Uostalom, naslutio sam da ima nečega od superseriozne-metakomedijaske fele ovde, kada je legendarna britanska balerina Kate Bush u ekskluzivnoj recenziji ovog albuma u oktobarskom broju magazine Unwyre sebe citirala rečima: "Znala sam da će se nešto lepo desiti, ali (samo) nisam znala kada..."

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement