RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Sigur Ros - Heima 2xDVD (EMI, 2007);
Sigur Ros - Hvarf-Heim 2xCD (EMI, 2007);
Sigur Ros - Hljormalind 7" (EMI, 2007);
Amiina - Kuur (Ever Records, 2007);
Olafur Arnalds - Eulogy For Evolution (Erased Tapes, 2007)

 

ImageDovoljno je ljudi koji misle da je suvremena islandska glazbenička scena jedan od autenticnijih i senzualnijih stubova-podmetača zdravog razuma u današnjemu svetu. S obzirom na to da skoro 99 odsto tih i takovih i tihih postovalaca nije nikada bilo na Islandu, zanimljivi bi bili i sami pokušaji objašnjena tog fenomena i sigurno bi se razvila sjajna kontra-mrzovoljna diskusija, sa ko zna kakvim fantastoidnim obrazloženjima. Ali, možda o tome jednom, na ko zna ko(je)m mestu!

 

Ljudi koji najviše dižu takve misli do (sve se čini) neslućenih visina su čudesni Sigur Ros. Prošle su godine - iako kao na godišnjem odmoru i kreativnoj pauzi - obnarodovali čitav niz svojih najrazličitijih trikova u raznoraznim oblicima, ali je najvažniji van bilo koje dileme, onaj sa DVD prefiksom i nazivom Heima. Siguri su već imali dva DVD izdanja sa spotovima, ali kao appendix EP/s, i ovo je prvi put da se javljaju ovim formatom kao komplet-celinom i opet prvi put da se samonude u live izdanju. Heima se iz jedne reke (kutije sa diskovima) račva na dve otoke koje nisu ni crno i belo, ni yin i yang, nego jednostavno dva obraza na istom SR licu. Prvi je dokumentarni film koji na najednostavniji - suptilno-intiman način - prikazuje islandsku turneju, namah nakon svetske, istovremeno možda i najveći izazov bendu, s obzirom na to da se na nekim mestima nije nikad, a na nekim odavno-odavno, pa i zaboravljeno kada sviralo. Očito je da su uspeli da u svojoj matici postignu neku iracionalnu sabornost, koju i pored pažljivog gledanja možemo tek da naslutimo, nesumnjivo je da za kompletno razumevanje treba biti Islanđanin, no to nam nikako ne može uskratiti fantastičan osećaj i uživanje koji traje bukvalno svakog sekunda ovog filma.

 

ImageDrugi DVD se sastoji od kompletnih (live) numera koje se u filmu pojavljuju u parčićima, taman u poželjnom obimu da podrže osnovnu ideju reditelja i benda. Lokacije na kojima bend svira su neverovatne, na momente kao da su snimljene izvan ove planete, a sam izgled "bina" se kreće se od improvizovanih, pa do onih pravih koncertnih, dok je način na koji bend svira svoj repertoar fascinantan.

 

Moj dragi prijatelj iz Minhena, Bavarogermanija, LostinMusic, inače poznat kao ideolog Bavarske Partije Sladokusaca, ima teoriju koju svakomalo spomene, da je rok tamburanje bogom dano da bude tretirano bombastično i upravo se sada prisećam njega i njegovih reči. Kako nahvaliti ovaj DVD, a da to ne bude banalno, a opet da bude i bombastično i ne skroz trivijalno. Mislim da je i sama pomisao i spominjanje toga dovoljna da se shvati poenta njegovih lokalnim narečjem nagrizenih reči.

 

ImageTek uz gledanje Heima, (s)hvata se i ideja duplog (studisjskog) CD Hvarf-Heim i niti koju su SR imali na pameti izdavanjem i ove audio dragocenosti. Svirke po najrazličitijim mestima su (pri)terale bend da aranžmane, čak i pristup (elektrika, bez elektrike) promene i/li prilagode i to je ih inspirisalo da se nešto u kućnom ozračju ponovo usnimi ili prearanzira ili po prvi put predstavi. Ostaje nam samo da se nasmejemo svima koji su jedva dočekali da ovo proanaliziraju i udare u talambase kako su i vrli Islanđani konačno jednom omašili. Logično, hvatali su se za numeru Hjolrmalind (izdata i kao 7" singl), koja zaista podseća na svašta (mene na raniji Verve period), ali je prava istina da su je se SR odrekli još pre skoro decenije, baš zbog neke suptilne komercijalnosti koju sebi nisu hteli da tada dozvole, a ovaj je bend sve sem trgovaca emocijama. Coldplay, Travis i kojekakvi Van Gogovi zapadnog tržišta ipak nisu neko s kim bi se oni mešali. No, u sadašnjoj verziji to zaista zvuči relaksirano, podseća na singlove koji su nas oduševljavali ranih i srednjih 80-ih prošloga veka (kao np. neke klasičnije The Cure ili New Order ponude), i da je danas ovakvih stvari za koji procenat više, top liste sveta bi izgledale drugačije i ne bi raznorazne nesretnice prepoznate kao jedva izbegnuti socijalni slučajevi sa Barbadosa, vladale svetom i još zajebavale napaćeni narod u Srbiji, koji je to još (oh, taj nama sveprivlačni, nacionalni sado-mazo impuls) objavljivao sa osmesima informativnih "talking heada" u prvim sekundama vesti.

 

ImageGde su Siguri, nekoliko stolica dalje su i Amiina/e, njihove profesionalne, u manjem procentu i životne družbenice. Ove devojke imaju potpunu slobodu da same osmišljavaju i uobličavaju možda i najčistije delove na Sigur Ros zapisima, ali pored toga i same pripremaju i prezentuju svoju muziku, i ako im je verovati, toga će biti sve više i više u pristižućim godinama. U istoriji će ući i po činjenici da je legendarni rahmetli Lee Hazlewood poslednji snimak uradio baš sa njima u saradnji. Kuur ih predstavlja ispod sjajno podešenog osvetljenja i za nekog to može izgledati kao rad nekih klasičarski-orijentisanih umetnica, ali ovde nema ni naznake od pseudoakademske razmetljivosti (opet podsetnik - pogledati Heimu - Amiina/e su poprilično zastupljene u filmu). Sad, da nam je detinjstvo bilo drugačije i da smo živeli negde drugde ili u drugom vremenu, ovakva snohvatica bi nas mogla podsećati na muzičke kutijice koje su nas uvodile u san. Ovako, ostaje nam samo da prizovemo sećanja koja nikada nismo ni imali.

 

ImagePisanije, kanda, na nekom od ostrvljana mora i da se završi (a ima ih tušta i tma) i neka to sada i ovde bude mladi Olafur Arnalds. Pojavom magičnog Johanna Johannsona, koji se već ustoličio u jednom od zimskih 4AD letnjikovca, i ovakav serioznije-klasičniji krasnopis islandske scene će početi, sva je nada, da se omasovljuje. Tužna, istovremeno opijajuća melanholija je sposobna da na čas barem malo promeni nijanse i boje u životu i tako u ulozi prve nege ili pomoći skine smrknutost. Ova muzika ima takvu snagu i kvalitet i karakter, i, usput rečeno, i ide perfektno u paru sa Amiinama. Pošto ovaj vrli dječarac ima tek 20 godina, pitanje je u kakav će se tek štelung namestiti njegova koncentracija životnih sokova, ako je već sada ovakav melanholik i majstor raspoloženja. Kao kuriozitet, Olafur je bubnjar u čak dva islandska hard core benda.

 

Nisu retke misli koje govore o tome da je saosećanje važnije i bitnije od pravde i istine, i isto tako je istina da nije najbitnije umeće ispričati priču po redu i onako kako se zaistinski zadesila. Da nije tako, Sigur Ros i gomila potpisnika deklaracije o pravu na vedrinu sa Islanda ne bi obznanjivali svoje radove. I ja se ne bih osećao 18+3 godine mlađi.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement