Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Jovan Gvero: Dribling na vlažnom terenu

 

Imam si bend

 

bocanjeMorski sport, šest slova? Kolektivni ili individualni? Boćanje! To je strašna fora, ali ne ovde već "tamo"... Na Mediteranu ili, tačnije, na Jadranu. Šta da se foliramo: pravo boćanje je na hrvatskom primorju, a još bolje u zaleđu. Ček, ček da li to znači da su i prava kuhinja, moda... i književnost negde na drugim merdijanima.

 

Za bend je potrebno troje! A trojke su znamo... šta? Kamp Punta Bajlo je u delu Zadra koji je i sad naseljen Talijanima. Super! Kamenito okruženje, čista voda, sasvim solidni uvjeti za fino zezanje. Furaju se neke klinke iz Belgije, Holandije, jebemliga. U kampu ima market i restoran, pristojni tuševi, ma cool. Čeda je moj drugar, a kasnije i kum. Venčao sam ga, ali nije dugo trajalo, sad je postar u Zemunu. On kaže: "Njesra, idemo na Borik." Njega je nekakva ekipa tovarila, kao, tamo je do jaja. Ma koji Borik? Drži se čvrstog gradiva! Tu ja provalim da može da se pika basket, ima materijala da se radi u kampu, (mislim na fine žene) nema potrebe da jurcamo. Jok, ovaj navalio pa samo viče: "Borik." Ubijemo nekoliko dana u Punta Bajlu, usledi oproštajka i odjavljivanje. OK. Palimo na Borik. Jao do Borika, pored Kolovarea, Jazine, Foše, Vrata Zadra, Kalelarga, Pijaca, pešački most, Iž, Put za Diklo... Težak ranac, sa sve opremom, da popizdiš. Čeda baca višak stvari, onako usput, da se olakša. Mislim (!?) stvarno nije more za svakog. Kad na putu za Borik, neka prašina, neka se ekipa dere. Šta je sad, daj da se stane, pešačim već pun kurac nikako da stanemo predahnemo. Ugledam zgodno mesto. Upekla zvezda, ranac se u rame urezao, žedan sam, gladan, jaooooj: Čedo, napaseš mi se čondre i ti i Borik. Kad ono, matorci se, u nekom žicom ograđenom terenu, boćaju. Čuj - boćanje. Ali stajem kao da je natjecanje All star ranga i to u Medisonu NY. Tradicionalna disciplina i veština raje koja se vrlo alternativno odnosi prema životu, sportu, obitelji, kosmosu... A spika do jaja! Matorci loču, malo njih igra, kibiceri dobacuju. Mnogo jako. Čedu to nervira, vidim da pizdi. Kao žurimo.

 

"A nije priša", dobacuje kralj u atlet majici i dirty papučama, (plastikaneri plavobele boje, reklama za Mediteranske igre u Splitu). Baca spiku preko bevande i odmah nastavlja da komentariše balun. Udarim krstić na geografski položaj placa i krenem na jebeni Borik. A Borik dugačka plaža sa milion ljudi, plus, naravno, nekoliko hotela i kamp. Industrijski turizam. Ok. Libo(li) me racku, našao sam mesto za zezanje kad (si) idem na ručak u restoran Bambi kod Boška Pupavca (najboli ugostitelj iz Zadra tog doba). Hoću da pazarim neku foru i da se uputim u tajne vrlo kreativnog boćanja. Čuj boćanje. Smestili smo se u komforan kamp, digli šatru i upoznali se s rajom. Nije hrđavo, ali žvagu da skreneš! Nema čistog mora, kamenja i opuštanja, non-stop presing. Jedni drugim stojimo na glavama. Nisam baš sklon smaranju, ali pristajem na muvanje na moru i druge letnje šeme. Strašno. Otkrivam olakšavajuće okolnosti: Preko puta kampa ima i nekoliko terena za basket; odlično za opuštanje pre nego što krenem u grad. Ma, do jaja. Blejanje na plaži, Čeda, kog smo zvali i Šojka gajtan, pošto ga ćale tukao sa kablom od pegle, ali to baš nisam forsirao, napadao je sve žene koje se mogu ubrojati u sexualno aktivne. Tako da nije bilo frke, uvek se nađe i neka prijateljica da je i ja zabavljam. Zezanje! Galebova, što bi rekli Lero, koliko hoćeš, svi se umuvavaju, jurcaju, napadaju... užas jedan. Cooliram: malo more, malo blejanja, a predveče klopa, boćanje, basket pa noćni zivot. Zakači se i neko bambusanje. Nisu baš trofejne ribe, ali ferije su. I šta sad? (Obožavam pauzu u textu.)

 

Proteklo vode milioni hektolitara, morske priče postale kao lovačke. Ljudi se smeju: "Vidi matorca, samo priča - Zadar, Borik, Hvar, Vis kako je bilo, pa šta se zbivalo, koga, bre, to interesuje kad i sam to doživljavam kao fatamorganu i davim ljude o svojim dugodovštinama." Svi misle da sam prolupao. Međutim! Baš kad pomisliš da si daleko od evociranja uspomena, desi se neki momenat koji te opet prodrma. Pre neki dan šetam kejom, ovim novosadskim, izmedu spomenika majmunariju: Varadinskog mosta i ove montažno-demontažne sklamerije, kad ugledam matorce koji su improvizovali teren za boćanje. Neki razvaljeni klinci kljucaju na klupi pored. Poneki prolaznici bace pogled na penzose koji se boćaju. I što je najveća fora: odlično igraju. Nema vatre, nema rata (bez Jasera Arafata!), sve u granicama vojvođanskog nadmetanja: "Sudija gilipteru, siđi dole!" Fin svet. Gledam: Dunav nadolazi, a oni mirno boćaju, čak i kad bi voda potopila teren ovde se niko neće uzbuditi. Vodeni il' zemljani sport gotovo da je svejedno. Želim da se zakuva, da vidim neku varnicu, ali ništa od toga.

 

Na Netu ponekad pogledam: Hrvatska boćarska liga podeljena na Sever i Jug. Navijam za Komižu, ali su loši, Solaris i Metković su jaki ove godine i imaju velike šanse u Play offu. Kakve su naše šanse? Za boćanje nije kasno, nisu potrebne neke pripreme: uzmeš balote i pikaš, ali ona opuštena priča i atmosfera mi nekako nedostaju. Čak i onda kad ima oštrih reči, nekako je sve u cilju fer nadmetanja. Nešto se čudno ovde desilo, ovde je nemoguće preživeti poraz. Ili se ne učestvuje ili se mora pobediti po svaku cenu. Zato je boćanje dragoceno.

 

Bilo ko ko prati malo našu književnu scenu i, recimo, najaktuelniju polemiku o lažnom caru Šćepanu Kišu zna o čemu govorim. Mislim da odavno nisam čitao tekstove sa manje duha i smisla za humor. "Ukopani" književnici se ubiše u nastojanju da jedni druge što ubedljivije ideološki diskredituju i to bez mnogo osvrta na osnovni razlog zbog kog se i razvila polemika. Biće da je ovde važno skupiti interesni bend, jer tek tada se možeš uključiti u bilo koji posao. Cilj je pobeda, bez umetničkog dojma. Bez takvog druženja ostaješ van igre. Zato, bez ikakvog povoda, javno priznajem: imam si bend! Doduše dvojka, ali uskoro će nas biti troje. Sad, da li za boćanje, basket ili polemiku, to još neću otkriti. Za početak, idemo iz geeee!

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement