Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Zarazno zdravlje umetnosti

 

ART KLINIKA - Prva petoletka 2002- 2006 / ART KLINIKA - The First Five-Year Plan 2002- 2006; Editorial staff: Svetlana Subasic, Vladimir Mitrovic, Vesna Grnicevic, LedArt Multimedia Centre, Novi Sad & Student Cultural Centre, Novi Sad, Texts in serbian and english, Translation: Goran Mimica & Svetozar Postic, 2007.

 

ImageKo je uspeo da napravi knjigu koja okupira pažnju življe od ekrana? Čak petoro dizajnera Art Klinike: Đula Šanta, Željko Katanić, Marko Stojanović, Jovana Budišan i Tatjana Dukić! "Prva petoletka" je atraktivnija i od načina kako autor ovih redova gleda televiziju. Još odavno sam otvorio daljinski upravljač, lemilicom napravio malen spoj tako da je komanda za prebacivanje programa unapred uvek uključena. Svake dve i po sekunde pojavi se novi kanal (sa četvrt sekunde mraka između) i tako gledam sedamdeset programa paralelno u ciklusima od malo više od minut i po, na različitim jezicima, u raznim bojama, nepovezanim sadržaja i teško uklopljivih zvukova... Tako ja gledam televiziju kada je gledam, što, hvala meni, nije često. "Prva petoletka" Art Klinike je življa i sadržajnija barem sto puta od elektronskog iživljavanja i bombardovanja kojim preventivno sam sebi ispiram mozak - da mi ne bi posle neko drugi ispirao. Toliko sam se zaljubio i zadubio u knjigu priključivši se na artkliničku infuziju, a isključivši iz obaveza zajedničke egzistencije i porodične topline, da mi je žena već zapretila razvodom. Doktori, pomagajte!

 

Art Klinika u Novom Sadu nastala jekao nastavak "etika est" prakse Led Arta. Pobuna, nepristajanje, i stalne promene pomogli su da prostorno utemeljenje ove značajne i izdržljive kulturne inicijative ne bupe puko samobunkerisanje. Otvorena "zato što smo bolesni i umorni i dosta nam je svega", sa ciljem da "leči sebe i druge", "otvara se terapijom divljenja kojom se stiče samopouzdanje i kojom se vraća vera u sopstvene snage i život". Počeli 2002. godine svoju institucionalizaciju u memljivom podrumu bez struje, uleteli u dugove za struju koju je trebalo da plaćaju gradski organi. Protetička intervencija zamene tih organa "umjetnim" i ozdravljen dovela je do sjajne kampanje kandidovanja zeca za gradonačelnika Novog Sada, posle čega su humanoidne (i samo simbolično glodarske) vlasti "oprostile" dugove, zapravo samo ispunile svoju obavezu u ugovoru.

 

Avangardnim aspiracijama prevrednovanja društva putem umetnosti (ima li čime plemenitijim menjati društvo?!), Konzilijum stručnjaka ne samo za umetnost okupio je širi tim od devedeset i tri umetnika, istovremeno dobrovoljaca, pacijenata i lekara, da tokom pet godina izvedu preko tri stotine prijavljenih i nepritajenih programa: instalacija, ambijenata, izložbi, performansa... "Krećemo sa mesta gde smo stali da se više ne vratimo na isto" pokazuje nam izuzetno opredeljenje Art Klinike za utopiju kao profesiju. Ova praktična utopijska laboratorija je istorijski nužna svakom društvu, ako želi da ne crkne/propadne/raspadne se/nestane, jer utopije nadživljavaju svaku realnu društvenu strukturu.

 

Knjiga "Petoletka" je sjajan dokument kako sve kreativnost ljudskog duha nalazi puteve da preživi, kada je puko preživljavanje i zgrtanje postaje jedino bitno. Umetničke aktivnosti koje su se lečile i kojima se lečilo u Art Klinici su neverovatno različite. Svaki projekat na po jednoj ili dve stranice posebno je i dizajnerski rešen. Na taj način vazda nedostajuće šarenilo i kreativni izazov svakim novim umetnikom i njenim/govim radom se bori protiv sivila. Kao medikamentska terapija deluju umetničke poetike i tekstovi o sopstvenom radu nesagledivo širokog spektra.

 

Art Klinika, iako stvorivši instituciju i dobivši prostor, i dalje je prisutna na ulicama Novog Sada, u drugim institucijama kulture regiona, ali i na deponijama od Vinče do Labina. Kako bi institucija bila uključena u sistem drugih institucja, Art Klinika pokrenula je program "Perspektive", gde žiri laika/posetilaca bira najbolje radove studenata završnih godina Akademije umetnosti u Novom Sadu. Demokratski izabrani umetnici dobijaju samostalnu izložbu. Zanimljivo je i metodološki uzvišeno detaljno vođenje statističkog istraživanja o umetnicima koji su osvojili "perspektivu". Oni imaju bolje ocene i značajno više međunarodnih nagrada nego "neperspektivni studenti", ali po pravilu manje plate, manje društveno priznanje i izraženiju potrebu da napuste zemlju.

 

Programi edukacije, stalna predavanja, radionice, seminari, tribine, filmske projekcije, konkursi za lične zastave i druga usavršavanja javnosti u raznim oblastima ljudske kreativnosti/zdravlja, nalaze svoje mesto u klinici. Citiraću metodiku samo jednog od obrazovnih programa, "Večernjeg akta":
"Od javnog stida zapadne kulture prema nagom telu, o kome smo učili u knjigama, obreli smo se u društvu gde nas golotinje bombarduju vabljenjem žudnje. Da kupujući bilo šta, od igle do lokomotive, zapravo kupujemo to žuđeno telo. Ekstra meso! Koje super brzo promiče. Frejmovima sa ekrana i impozantnim dimenzijama sa bilborda kraj kojih žurimo u potrošnju. Ili na čas Večernjeg akta. Gde na tenane možemo studirati ljudsko telo. Vežbajući i izazivajući sistem olovka-oko, tj. opažaj-motorika! Inspirisani živim bićem. Ponekad i ne potpuno golim. Crtanje akta često zamišljamo kao maženje nepokretnog tela olovkom po papiru kroz oko i ruku. Ali telo uvek izmiče. Nikad ne miruje. Treperi neurozom. Izaziva asocijacije. Priziva kontekste. Testira strpljenje. Strepi nad postajanjem slikom.
Nikola Džafo, Miloš Vujanović, Olivera Marić-Nedić, Zdravko Joksimović, Bojan Dojkić, Nikola Macura i Ivan Pravdić nisu samo pozirali svoj urođeni egzibicionizam. Kao na svim „ozbiljnim" kursevima, poput onih Kandinskog u Bauhausu, crtači večernjeg akta dobijali su različite zadatke, stilske, tehničke i dinamičke izazove da se upoznaju sa mogućim umetničkim Sobom i uvek nemogućim telom Drugog. Sa živom materijom i vizijom, a ne pukom fascinacijom i konzumacijom."

 

Proslava petog rođendana Art Klinike trajala je šest meseci, a sada je produžena u karneval života. Sa nestrpljenjem iščekujemo buduće produkcije, sledeći korak rada klinike, kreiranje ne humunkulusa ili klonova, već živih i zdravih zaraza slobodom i odgovornošću.

 

Rad Art Klinike pokazuje kako, ne nagrađivani, već kažnjavani entuzijazam može da opstane, da ponudi značajne rezultate koji se već razvijaju sopstvenim tokovima. Koliko ima smisla ovaj podrum zdravlja staviti na budžet? Da li će programi biti bolji? Da li će urednička politika izgubiti otvorenost i oštricu? Da li će se ljudi posvađati oko para i privilegija? Ja ne verujem, ali hajde da probamo kakva će biti sledeća petoletka. Možda na dva budžeta: i kulture i zdravsta! Zasluženo. Barem da predupredimo stres i da, za početak, umetnici ne budu nervozni zbog puke materije, već zbog ozbiljnijih izazova za koje im vrca talenat.

 

Autor: Ivan Pravdić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement