RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Retro: Dr Spira i Ljudska Bića - Dijagnoza (samizdat 1981; PGP RTB 1986)

 

"Ima dana kada me svi mrze
I bol u duši budi me iz sna
Ima dana kad tonem sve dublje
Kad ogledalo pitam ko sam ja..."
(Ima dana kada mene moja duša boli)

 

ImageHajde da na samom početku napravimo jedan misaoni eksperiment. Na koga prvo pomislite ako vam kažem imena Dušan Mihajlović i Mira Marković? Znam šta mislite, ali to nisu likovi koji su bitni za ovu priču. Sad to što nas je politika uzela pod svoje i što je nenormalno biti normalan u ovoj zemlji druga je priča.

 

Krajem 1972. godine, gore pomenuti Dušan Mihajlović, u narodu poznatiji kao Dr Spira, zajedno sa Mirom Marković (naravno ne onom) formira akustičarski duo Mira i Spira. Hronike tog doba kažu da su nastupali dosta često i da su imali dobar prijem publike, ali iza njih nisu ostali ni snimci ni izdanja. Ipak, ta Spirina akustičarska faza obeležena je na prvom albumu grupe Suncokret. Pesma "Prvi sneg", verovatno je najveći hit koji je Suncokret ikada snimio, a malo ljudi zna da je to Spirina pesma. Legenda kaže da je on bio vrlo nezadovoljan kako ta stvar zvuči. Spira je zamislio da pesma bude svirački mnogo složenija, ali on se nije naljutio ni kako ju je Suncokret objavio jer je znao da Bora Đorđević (baš onaj na koga ste pomislili) to nije mogao da odsvira pa je morao da je pojednostavi.

 

Krajem sedamdesetih odustaje od akustike i pravi bend Dr Spira i ljudska bića, za koga se s pravom može reći da na neki način predstavlja preteču nadolazećeg "novog talasa" i svega onoga što se na sceni dešavalo posle "Paket aranžmana". 1980. godine u studiju "Druga maca" (a i gde bi drugde u to vreme) snima album "Dijagnoza" (iz te postave danas je najpoznatiji gitarista Zoran Dašić, danas vođa kvazinovostarogradske grupe Legende) koji (gle čuda) niko u tadašnjoj SFRJ nije hteo da objavi. Pomeranje granica uvek je bio naporan posao na ovim prostorima. Ipak, svojeglav kakav jeste, Spira se odlučuje na korak do tada bez presedana u našoj diskografiji. Odlazi u London i o svom trošku štampa 50 primeraka albuma koje potom deli prijateljima. Tako započinje legenda o ovoj ploči, za koju su mnogi muzičari s početka osamdesetih tvrdili da je jedna od najznačajnijih u domaćoj muzici, a malo ko je to bio u stanju i da proveri.

 

Kada je grupa već prestala sa radom, i kada se smatralo da tih pedeset primeraka odlazi u legendu, dolazi do još jedne čudne situacije za koju se može tvrditi da je urbana legenda, mada upućeni kažu da je istinit događaj. Spirin album 1986. godine objavljuje PGP RTB - ali kako?! Priča kaže da se sve to desilo zahvaljujući staroj srpskoj osobini - kurčenju!

 

Te godine, na mesto direktora PGP RTB-a (doduše na istom se kratko zadržao) dolazi Oliver Mandić. U jednom od standardnih kafanskih razgovora u kafani "Šumatovac", na sva usta je pričao kako će on da uradi ovo, da uradi ono, da sve preokrene iz temelja, da... Slušajući njegovu euforičnost, Bora Đorđević reče: "Ajde ti ako smeš objavi Spiri ploču!" Mandić naravno nije imao pojma o kome se radi, al' verovatno je malo proradila sujeta i reče: "Kaži mu da dođe sutra da potpišemo ugovor!" Gle čuda, i bi tako. Album se pojavio, doduše u najminimalnijem tiražu (mislim 2.000 primeraka), ali ipak se pojavio. Naravno bez reklame, bez spotova, bez promocija, ali... Za sve one koji su ga tada pazarili predstavlja dragocenost i relikviju. Uostalom, potražite podatke o ovom albumu putem nekog pretraživača i naićićete na nekoliko sajtova na kome kolekcionari prodaju vinile sa ex-YU prostora. Svi albumi maksimalno 20 evrića, sem naravno Spirinog. On košta pet puta više, ali i ta cena nije realna. Vredi mnogo više.

 

"...Kada prestane gorčina da te guši
Kada ne bude dobitak više važan
kada prestane da te plaši mrak
Bliski kontakt je moguć
Tek tad!..."
(Mreža)

 

Šta je to što je karakteristično za ovu ploču i što je izdvaja od svega što se dešavalo tih godina? Nekoliko godina po originalnom objavljivanju ovog albuma, jedan drugi domaći velikan - Slobodan Tišma (Luna, La Strada), ispevao je stihove "Da li je muzika još uvek zabava? / Muzika je postala isprazna zabava" - upravno ono što je Spira pokazao na "Dijagnozi". Muzički ga je teško definisati. Ima tu i garažnog rokanja i fanka i neke ambijentale i psihodeličnog popa, jednom rečju otvoreni eksperiment. Međutim, tekstualno, ovo je jedan od najjačkih albuma ikada snimljenih na ex-YU prostoru. Svojim krajnje neobični tekstovima za ovaj prostor, bolnim intimizmom, prepunim eksplicitnih slika otuđenja, samoće i nerazumevanja među ljudima, ovaj album vam sigurno neće izmamiti osmeh, ali ako imate iole šta u glavi, žestoko će vas prodrmati, naterati da uronite u sebe, da skupite snagu da se suočite sa onim što ćete tamo naći, ili ako ste sve to već uradili, pružiće vam ruku nekoga ko vas u potpunosti razume, a sami znate koliko je to teško i koliko su retki takvi ljudi. Jedanaest pesama, tek malo više od pola sata muzike, ali dovoljno za legendu.

 

"Muči te nesanica posle pobune na brodu Baunti / Zašto je Cezar baš tebi rekao - Zar i ti? / Kaine, dušo, ne traći vreme / Dugi put je pred tobom / Kćeri Edipove kidaju tunike u očajanju / Gole igraju pred vojnicima / Viša sila? Istorija? / Ti znaš da su to priče za novine i malu decu / Slupani Porše, nedovršen film / Norma u Džonovom krevetu / Lagali su te još kao dete / Obećavajući dobre vile i kraljeviće / Hteli su da od tebe naprave domaćicu / I zato su morali da menjaju kraj svake malo bolje priče / Viša sila? Istorija? / Mislim da bi najzad trebala da saznaš kako je izgledala bajka o Snežani / Snežana je živela sa sedam patuljaka / Princ je došao osmi / I nije bilo mesta za njega u nedeljnom rasporedu / I znaš šta... / Ja mislim da su patuljci ubili princa na kraju /..."
(Psychoneurosis)

 

Tragove refleksije ovog albuma tokom osamdesetih i početkom devedesetih možemo naći na prvom solo albumu Biljane Krstić (prearanžirana "Ima dana kada mene moja duša boli") i u jednom od prvih snimaka grupe Kazna za uši, koja daje direktan omaž Spiri citirijući stih "Devojčice tvoja majka stvarno nije imala sreće..."

 

Iako Ljudska bića više nisu postojala, Spira je ostao na sceni, ali u drugoj ulozi. Konstruisao je minijaturna kombo pojačala Gvozdeno (gitarsko) i Drveno (bas) Pile, i pokušao sa njima proboj na tržište. Kako se završila ta epizoda i da li je patent nekome prodat - nije mi poznato. Spira 1988. godine odlazi u London de se bavi računarima i gde i dan danas živi. Od tada, o njemu nema mnogo informacija, mada iz nekih podzemnih kanala se moglo saznati da radi remastering ovog albuma i da je krajem osamdesetih urađen još jedan album koji se takođe remasterizuje, ali kada će i da li će ih objaviti - to niko sa sigurnošću ne može reći. S obzirom na perfekcionizam koji ga je uvek krasio, sumnjam da će se to desiti u skorije vreme, mada teško da bi bio iko srećniji od mene da se to već sutra desi.

 

Blagodareći novim tehnologijama, danas ćete već lakše uspeti da dođete do nekog elektronskog zapisa ove ploče. Na moj krckavi vinil zaboravite. To se ne daje i nije na prodaju, kao što nije bio za prodaju ni u vreme kada su mast i 'leba bili moj glavni studentski obrok. Do tada...

 

"Važno je, sačuvati prisebnost..."

 

Branislav Nikolić, februar, 2006.


 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement