Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Festival malih scena u Rijeci

 

Nemiri festivalskih noći

 

ImageRijeka je susret dva duha: onog bezbrižnog, mediteranskog i duha fada, u kome, kao da je skoncentrisana tuga čitavog čovečanstva. U tom osećanju neizvesnosti, počinje Festival malih scena u Rijeci. U vazduhu se može osetiti treperenje duhova.

 

Međunarodni festival malih scena u Rijeci osnovan je 1994. godine kao hrvatski festival malih scena. Nenad Šegvić, osnivač festivala i umetnički direktor, zajedno sa pozorišnim kritičarem Daliborom Foretićem, okupljao je najbolja i najprogresivnija ostvarenja nastala u produkciji hrvatskih institucionalnih i nezavisnih pozorišta, ostajući veran savremenom izrazu i prvorazrednom glumačkom pozorištu. Od 1999. godine u selekciju Festivala uključuju se i inostrane predstave. Festival je takmičarskog karaktera, sa čvrstim koncepcijskim odrednicama gde su predstave okupljene oko jedne ili više tematskih jedinica i sa vrlo živom diskusijom posle predstava.

 

Ove godine, uoči petnaestog jubilarnog festivala, Hrvoje Ivanković saopštava: Predstave iz našeg ovogodišnjeg izbora ne povezuju stilovi, poetike, tematske odrednice; povezuje ih samo i jedino činjenica da se bore protiv te obamrlosti i tame, ali ne eskapistički, kroz problemski neartikulirani i samo(za)dovoljni zabavljački diskurs, nego upravo kroz nesputani govor o tim "strašnim kamatama" koje svakodnevno plaćamo. Čak i kada na prvi pogled djeluju zabavno i relaksirajuće (slučaj, na primjer, Narančine kore ili Sna ivanjske noći), sve se te predstave bave nemirima koji nas muče i prožimaju. Mogli smo ih, da zadovoljimo uvriježene kriterije festivalskog odabira, okupiti pod zajedničkim nazivnicima (Pijana noć 1918, Medeja, Edip u Korintu, Mrtvački ples i San ivanjske noći bi se, primjerice, zgodno svrstali pod egidu reinterpretacija klasika), no to smo namjerno odbili učiniti.

 

Od 3. do 10. maja nemir je bio stalan, a publika je dobijala jake udarac u želudac i po nekoliko puta. Takva vrsta udaraca nagoni na višednevno samopreispitivanje.

 

Prva noć Festivala sa predstavom "Pijana noć 1918" vodi do prvog udarca, sukoba idealizma i realizma, iluzije i stvarnosti. Hrvatski književnik Ivo Štivić i reditelj Lenka Udovički stvaraju svojevrsni preplet fragmenata iz Krleženih dela, gde okosnicu predstavlja pripovetka Miroslava Krleže "Pijana novembarska noć 1918". U istoriji hrvatskog naroda dolazi do sukoba bezuslovnog južnoslovenskog ujedinjenja i samostalne hrvatske države. U "Pijanoj noći" pred nama je stajala ogoljena politička stvarnost, groteskna predstava južnoslovenskih nesporazuma. Tada mladi Miroslav Krleža, jedne noći u dvorani, protestuje kada se general Eugen Kvaternik ljubi sa srpskim časnicima sa kojima se, kao austrougarski vojnik, gledao preko nišana. Ovo licemerje, nestalni moral, protiv koga se buni Krleža, i zbog čega biva uhapšen, stvara pogodno tlo na kome će se posejati seme sukoba sedamdest godina kasnije.

 

Sa sigurnošću se može tvrditi da ova predstava nosi katarzični momenat. Osvešćivanje mentaliteta ovog prostora, zagrljaji uz prikrivenu mržnju, perfidne političke igre i pojedinac u borbi protiv svih, to potvrđuju.

 

ImageSledećeg dana susret sa prošlošću je još očigledniji. Drama "Ćeif" Mirze Hamovića u režiji Egona Savina je priča o posleratnom Sarajevu, o susretu onih koji su ostali u tom gradu i onih koji su iz njega otišli. U teskobnoj tišini na sceni, pomešanoj sa uličnom vrevom, prividnim mirom, decom koja su predstavljena kao lutke bez lica, praznim stolicama koji ukazuju na odsustvo ili nestanak velikog broja ljudi, dve porodice se susreću. Iz njihovog susreta iskrsavaju pitanja o krivici, praštanju, izdajnicima i patriotama. Na sceni se oseća protok jednog vremena koje se nastavlja i danas. Podela na izdajnike i patriote, strah kao vladajući mehanizam ovog vremena, ne donosi katarzu. Osvešćivanje, kao takvo postoji, ali domaštavanje sopstvenih zaključaka je neminovno. Nepretencioznim, suptilnim glumačkim izrazom glumci prikazuju ponore besmisla. Na kraju, apsurd je još izraženiji kada izdajnici i patriote igraju Čoveče, ne ljuti se. Da li je sve zataškano i time osigurano neponavljanje sukoba ili prividni humor gorčine podseća na neku neman koja može izaći iz skrovišta u svakom trenutku?

 

"Medeja" je došla iz Burg teatra u režiji poljskog reditelja Gregora Jaržna. Osavremenjena Medeja je Gruzijka, a njen muž Jason je poslovni čovek koji dovodi svoju suprugu u Beč. Justina je njihova mlada guvernanta koja pokazuje naklonost prema Jasonu, što je, ispostavlja se, korisno i za njegovu karijeru. Ulogu hora preuzima stari bračni par. Jaržnova Medeja počinje kao sasvim obična priča. Prosečan, srećni bračni par sa prosečnim dobronamernim komšijama. U takvoj srećnoj svakodnevici, sažetim rečenicama, tišinom, skriva se užas. Svakodnevno, ljudi se susreću sa svoje ličnim ponorima. Posle ove predstave ostaje samo pitanje kada drastična odluka nagoni čoveka da pređe granicu.

 

"Pomorandžina kora" Maje Pelević u režiji Gorana Markovića prati priču o medijskom pritisku a, sa druge strane, intimnu ispovest žene koja pokušava da se uklopi u sliku savršenog sveta u čemu ne uspeva. Predstava je prožeta monolozima, apsurdnim dijalozima. Čitava struktura drame pokušava da ukaže na brzinu širenja praznine življenja, gde se danas ne postavlja pitanje da li ćeš se uklopiti, već se odmah uklapaš. Na kraju, izbor pomarandžine kore biva izbor slobode.

 

U nekoj od sledećih noći festivala Dino Mustafić nam donosi sliku još jedne masovne bolesti savremenog društva - nemogućnost komunikacije i usamljenost u predstavi "Noć peva pesme svoje" Jana Fosa, norveškog dramskog pisca, esejiste, pesnika i prozaiste. Njegove drame su prepoznatljive po minimalističkom izrazu u kojima se bavi odnosima u porodičnim mikrosvetovima. Dino Mustafić u Zagrebačkom kazalištu mladih na sceni prikazuje dvoje ljudi osuđenih na sopstveni pakao. On ne može da izađe, a ona ne može da ostane. Čovek je sve više nem, zaplašen da izađe iz okvira svakodnevice u strahu da oseti život.

 

Kao kakav logičan sled svih unutrašnjih ljudskih previranja dolazi Međunarodna pozorišna trupa koja radi na istraživanju, kreiranju i razvijanju ljudske izražajnosti, međuljudskih odnosa. Trupa Farma u pećini želi artikulacijom tela da izrazi ono što nije moguće drugim sredstvima. Osnivač, slovački reditelj Viliam Docolomanski, dolazi ove godine na riječki festival sa predstavom "Čekaonica". Sa železničke stanice Žilina- Záriecie, Jevreji su deportovani iz Slovačke. U čekaonici, u prostoru koji je između prošlosti i sadašnjosti, susreću se putnici i mrtvi. A simulira se nasilje koje nije samo nasilje onoga vremena, prilikom deportovanja Jevreja, već i nasilje i sada, u današnjem svetu.

 

Italijanski reditelj Pippo Delbone zasniva svoj pozorišni stil na iskustvu Barbinog teatra i plesnog izraza Pine Bauš. Osnovni okvir Delbonovoj predstavi "Ova divlja tama" čini knjiga američkog pisca Harolda Brodkija u kojoj je opisana njegova borba sa AIDS-om. Za razliku od "Medeje" Burg Teatra, gde je hod po ivici konstantan i samo jedan potez dovodi do destruktivnog čina, ovde je hod po samom dnu ponora.

 

Bugarski reditelji i pozorišni pedagozi Margareta Mladenova i Ivan Dobčev osnivaju svoju pozorišnu labarotoriju Sfumato. U još jednom susretu sa smrću, Sfumato počinje borbu protiv takozvanog "mrtvačkog pozorišta" Nastoje da vrate pozorište ka korenima rituala i osveste sve energetske i duhovne potencijale. Predstava "Mrtvački ples" je deo trodelnog projekta "U Damsk" vezanog za život i delo Augusta Strindberga. I u njoj se ispituje približavanje smrti i granicama.

 

Makedonski reditelj Aleksandar Popovski postavlja "San letnje noći" na scenu pozorišta Gavella. On je opisao svoj put, kao borbu za iluziju zato što su ljudi odavno prestali da se igraju i da sanjaju.

 

Na kraju svih udaraca i kruga poraza, vraćamo se sa neizdrživom žudnjom za snom. A što je paradoksalno, nje se i bojimo.

 

ImageŽiri u sastavu: Svetlana Bojković, glumica iz Beograda, Kaća Dorić, glumica iz Sarajeva, Milada Kalezić, mariborska glumica Milada Kalezić, bugarski reditelj Ivan Dobčev i dramaturg Darko Gašparević proglasio je "Čekaonicu" pozorišnog studija "Farma u pećini" iz Češke u režiji Viliama Dočolmanskog najboljom predstavom u celini.

 

Nagrada za najbolu režiju dodeljena je Egonu Savinu za režiju predstave "Ćeif" Beogradskog dramskog pozorišta.

 

Nagradu za najboljeg glumca ravnopravno dele Nebojša Glogovac za ulogu u predstavi "Pijana noć" pozorišta Ulysses i Vladimir Penev za ulogu u "Mrtvačkom plesu", pozorišne labaratorije "Sfumato" iz Bugarske.

 

Najbolje glumice ravnopravno su Dubravka Stojanović za ulogu u "Ćeifu" i Silvije Rohrer za ulogu "Medeja" Burgteatatra iz Beča.

 

Ozren Grabarić iz Dramskog pozorišta "Gavella" za ulogu u "Snu letnje noći" ocenjen je najboljim mladim glumcem. Nagradu za najbolju epizodnu ulogu dobio je Cvetan Aleksiev za ulogu u "Mrtvačkom plesu".

 

Nagrade za najbolju scenografiju, kostimografiju i oblikovanje svetla objedinjene su u nagradi za najbolji ukupni vizuelni identitet predstave i to za "Medeju Burg teatra iz Beča.

 

Najbolja dramaturgija je ona Ive Štivičića (sarađivala je i Tena Štivičić) za "Pijanu noć 1918", a najbolja muzika je Asena Avramova u predstavi "Mrtvački ples".

 

Posebne nagrade komisije za izuzetan doprinos pozorištu dobio je glumac Pero Kvrgić za ulogu u "Snu letnje noći" a posebnu nagradu za istraživanje na području pozorišne antropologije dobio je Pipo Delbono za ideju, režiju i glumu u predstavi "Ova divlja tama" Emilia Romagna Teatro Fondazione iz Modene u Italiji.

 

Festival se završio, a sukob iluzije i stvarnosti, osećaj permanentnog hoda po ivici, pa hodanje po dnu ponora, nemogućnost komunikacije, iskrivljene emocije, susret utvara i živih, borba za san, sve je to dovelo do jakih previranja u želucu, preispitavanja, ogoljavanja i zapitanosti gde smo. Ovaj put to nije bio osećaj statične zapitanosti, već poziv da se motor pokrene, jer ako se ne pokrene,svet i čovek u njemu će eksplodirati.

 

Autorka: Ana Isaković

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement