RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Shit and Shine - Cherry (Riot Season)

 

ImageLondonska skupina anglosaksonskih muzičara okupljenih pod imenom Shit and Shine jedna su od zanimljivijih pojava na početku novog milenijuma. Diskografski aktivni od 2004. godine oni su svojim drugim albumom Ladybird, objavljenim godinu dana kasnije ušli u krug izvođača po kojima će se pamtiti prva decenija 21. veka.

 

Jedna kompozicija u trajanju od 40 i kusur minuta prezentovana na tom izdanju više je bila manifestacija snage i moći multiplikovanih gitara i bubnjeva nego što je u pitanju remek-delo popularne muzike (mada je između ostalog i to). Reč je zapravo o tome da su intenzitet i tempo ove genijalne ploče posramili mnoge "eminentne" muzičare koji se kunu u iste adute. Vulkanska kuljanja distorzije i brutalni brzovozni ritam nameću se kao preko potrebno sredstvo za higijenu slušnog aparata.

 

Sličan tom izdanju je prošlogodišnji četvrti, živi, album Cunts with Roses koji je dokumentarni zapis prvog odsviranog koncerta benda, kojem ne manjka sonične ekspresije . Novo izdanje, objavljeno na etiketi Riot Season koja u svom katalogu ima imena poput Acid Mothers Temple i Aluk Todolo , stilski je više nalik trećem albumu Jealous of Shit and Shine (2006) , na kome su osim razaračkih improvizacija nuklearnog punjenja, koje daju mogući odgovor na pitanje kako bi zvučali Velvet Underground posle desetina odslušanih metal ploča, ponuđene i, uslovno rečeno, "prijemčiviji" brojevi benda usmereni na eksperiment i inovaciju.

 

Na Cherry se čuju masni fank uticaji iz arsenala Džordža Klintona i ostale kičaste bratije koji u izvođenju Shit and Shine zadobijaju satanski prizvuk. Cela prva polovina ploče protiče u sličnim varijacijama, koje u igru uvode i narativni momenat. Improvizatorska eksplozija hipnotičke uvrnutosti sklonjena je na kraj ploče kada nas čekaju dva dobra razaračka komada na tragu onoga što ovaj bend radi najbolje, a Merzbow, SunO))) i avangardno orijentisani blekmetalci hvataju beleške.

 

Peti album ove grupacije prikazuje želju sastava za koketiranjem sa novim sazvučjima i u tom smislu mogao bi da se definiše kao tranzicioni album. Iako je u pitanju verovatno najslabiji album u opusu ovog benda, i kao takav on je dovoljno dobar za poređenja sa drugim sastavima što samo za sebe govori koliku avangardnu vrednost Shit and Shine nose kao miraz sa svojih stvaralačkih početaka. Uprkos trajanju koje prelazi 75 minuta i ovo izdanje prolazi za tren, pa ako ne gajite urođenu averziju prema drugačijem onda Cherry može biti i vaš logičan izbor.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement