RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Port Royal - Flared Up_Remixes (Resonant, 2008)

 

ImageKraken se sasvim razbudio i u mah smo ga po stereotipu u distorziranim momentima virtualne stvarnosti razrogačenih očiju doživeli kao Hidru, kojoj ne samo da su se umnožavale glave, već je i broj zuba(la) progresivno rastao. I zamišljeni ujedi su se, takođe, u tucetima, unapred prebrojavali. Nekada takve senzacije jesu inspirativne i poželjne i kazuju nam da smo življi no što i sami mislimo. Još ako se na kraju ispostavi da su kao ove pitome, ne samo bezbolne već i šire vedrinu, shvatamo da je ovde Kraken golijat nežnog srca koji ukida smrknutost.

 

Najbolje je tako i shvatiti ove Port Royal remikse, imamo primarno jak upečatljiv utisak (originalnu verziju), a Krakenovi tj. Hidrini otisci (remiksi) nam pokazuju i dokazuju još neka od mogućih stanja i pojavnosti i ovako baš prija. Lično, ne ljubim remikse baš puno - obično su najstrašniji zverovi (kakav po defaultu i jeste sam Kraken) za iskušavanje strpljenja i razaranje ugleda, ali kada su dobri, onda mogu da budu i (pre)sjajni i učine da širom otvorimo uši i lovimo svaki, pa i najskriveniji šum, jerbo nam zaista nešto govore. Remiksi su najčešće samo način da pojedini artisti dvojako deluju: a) da sebi preko drugih (u datom trenutku aktuelnih) imena kupe kredibilitet, pri tom da međusobno ni nemaju nikakvu logičnu vezu, te tako ciljaju i na širenje auditorijuma i b) da zavlače ruke u džepove svojih/tuđih fanova; pa se dešava da ih tržište (jer ga tako i tretiraju) kao u groznici panađira prvo nagradi tiražem i novcima, ali brzo & neumitno dolazi da pada interesovanja i rasta osećaja namagarčenosti, te i nema nepravde što ih brzo zakloni korov.

 

No, PR su za nas starmali, ljudi dostojni svakog poverenja, pa tako i onog da možemo da verujemo njihovom poverenju da izaberu svoje osobe od poverenja. Svi ovde p(r)ozvani umetnici postuju PR kao jedini lajt-motiv i stavljaju svoje umeće & ličnu kreaciju u koncept i oživljavanje i proživljavanje autentike originala, pa ovde dobijamo uzajamnu igru i na neki hipotetički način i appendix samog benda. I zato mi treba da ih nagradimo svakom pažnjom i širenjem svog glasa i svojih reči.

 

Vid'te...

 

Port Royal su 2005. na ulaznim vratima ofisa (dez)organizovane instrumentalne post-rock konfesije zakucali svoj iskaz (skoro pa onostranim) debi albumom Flares i nisu hteli da (n)išta reformišu, niti se izdeklarišu kao disidenti, već se (samo)obnarode i par trenutaka kasnije su u želji da izbegnu dodatna pojašnjenja i propitivanja otkazali pretplatne karte za FC Genoa i Cricket Club 1893 i zaputili se ka raznoraznim morima, uvalama i sutonima. Krakena su takođe poveli, iako je prijateljstvo zlatna reč koja mnoga vrata i luke otvara, p(r)omislili su, zlu ne trebalo,neka ga sa svojom zastrašujućom pojavom. Čudna su, naravno, ova vremena.

 

To putešestvije im je donelo mnogo prijatelja, inspiracije i sećanja (za trenutke dokolice i desperije i vreme pre) pre nekih drugih plovidbi. Nakon drugog, sto ne reći, očekivano blistavog albuma (Afraid To Dance) su iznova osetili zov novog kreativnog odmora, spremili svoja plovila, doveli u kondiciju Krakena i krenuli na put. Želeli su ovoga puta i sami da prisustvuju igrokazima i adaptacijama koje je njihova muzika inspirisala, i usput sve kolekcioniraju, vrate kući najdražima i zainteresovanima bez vremena i sredstava da priušte takovi put, i omoguće da i oni natenane i lagodno uživaju.

 

Elem, hvala Resonantu i svim dobro/voljnim subjektima i evo nas gde skidamo celofan sa Flared Up i sve zaista izgleda kao premeravanje nautičkih milja i gde svaki naslov ima zasebnu boju vode i zaseban miris vode pored koje su prošli. Slučajno ili namerno (?), plovidbu otvaraju i zatvaraju dva germanijska kapetana duge plovidbe. F.S.Blumm, sa jedinom novom kompozicijom (Mohn For Port Royal) je porinuo brod u vodu i zvukovno (d)očarao nagoveštaj, a pročujeni Ulrich Schnauss (Stimmung) je u sumrak doveo brod do sigurne luke i najmilijih.

 

Između se svašta (iz)dešava(lo), prava pravcata kolekcija metafora. Ili kolekcija alegorija. Baltikom do St.Petersburga gde uz pomoć Fizzariuma počinje odleđivanje Jeka/e , pa unazad preko finskog zaliva gde su negde ušli u zemlju gde je uz pomoć vodica Jonas Munka (Manual) posadi sa svih okolnih hridi ođekivala potpora sirenama slična onoj sa albuma Head Over Heels (Cocteau Twins), a ondak do zajedničkog trežnjenja sa Skyphone, aktualnim gardijanima Runne Gramofone. Na putu ka obalama Britanije su sa Staefran Hakkon zaokružili skandinavsku odiseju dodajući višnju na šlag za islandsku svetsko levitirajuće-vazdušastu dominaciju. Negde usput su susreli i razmenili zastavice sa minimalnim japancima Minamo, pre no što su ih na britanskim pastoralama i izlasku na kopno preuzeli raznorazni melanholici-liričari. Prvo oni od gitarsko-elektronske sorte, najprvo ex gitarista sanjolikih Yndi Halda Daniel Lovegroove poznat po spicnamenu Dialect, i oman za njim usamljenik James Wallace aka OPN. Negdašnji ljubimci rahmetli John Peela d_rradio su na potenciometrima utišali gitare, a skoro najveći kredibilitet je dao i Simon Scott aka TELEVISE (ex Slowdive) koji je za ovu priliku unajmio kao asistenta cuvenog Pat Colliera (ex The Vibrators, producent za House Of Love, Darling Buds, Wonder Stuff, THE SOUND) i čak upriličio dozu field recordinga, kao posebnu počast bendu.

 

No, najviše je zaprepanjila i ushitila Judith Juillerat koja je usnimila za sada jedinu klasično vokalno-instrumentalnu numeru u Port Royal opusu, i to upravo onu od koje najviše suze oči. Ova šarmantna Francuskinja (a moze li drugacije?) koja je svojevremeno pobedila na Unicefovom remiks konkursu (sa skladbom BJORK_Army Of Me) je napravila spektakularnu-razbarušenu simulaciju i odu rastancima.. i možda otvorila neke nove puteve za Italijane. Da l' će stihovi u njihovim instrumental(izovanim) mislima u budućnosti nama uskratiti i suziti prostor za (samo)kreaciju i nije baš najbitnija stvar na svetu, sve dok je sve ovako dobro.

 

Ako imam prave informacije u Genovi je ovih dana oblačno, a PR izdaleka (s)pominju da im nedostaju kišne linije iz oblaka i pljuskovi na različitim solicitetima i da tamo, takovo iščekivanje neznanog ima sasma drugojačiju, istovremeno i pervertiranu i spokojnu dimenziju. I teskobu i zanos i opijenost i ushit i razaranje... Dakle, nešto kao usamljenost, a ko nju dobro poznaje, ako je shvati kako MORA, može samo da bude dobrodušan darodavac. Bez obzira na sve moguće posledice, sve su šanse da je došlo vreme za novo otiskivanje. I naravno, Kraken je uvek tu, kao što rekoše, zlu ne trebalo.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement