RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Cavalera Conspiracy - Inflikted (Roadrunner, 2008)

 

ImagePomirenje braće Kavalera najbolja je moguća vest za sve koji imaju srce od metala. Ko je slušao Sepulturu zna zašto je to tako: četiri albuma od 1989. do 1996. zauvek su izmenili lice žanra, za koji dokone pravopislije, tamo neki Prćić tvrdi da se gramatički pravilno piše zajedno. E pa nije tako, jer Sepultura nikad nije ni bila hevimetal, već samo metal koji je magistralom od thrashdeatha preko hardcore punka do world musica došao do neke svoje originalne forme, koja je uprkos različitim inkarnacijama, uvek bila jedinstveno prepoznatljiva i ubi-tačna.

 

Postavljajući standarde zvuka u branši, Sepultura se nikad nije razmetala tehnikom koja bi bila sama sebi cilj. Ne, to je za likove poput Ingvija Melmstina koji osim ručnog rada nemaju šta da ponude. Suština Sepulturine storije je bila ENERGIJA koja pokreće i rastura sve pred sobom. Krenuvši iz Belo Horizontea, grada iz kojeg dolazi FC Cruzeiro, ta ENERGIJA je bacila na kolena ceo svet, jer je bila iskonska, a gnev koji je iz nje izbijao, onaj pravi - pravednički.

 

Biografija ovog benda otkriva mnoge ključne magistrale i skrivene tunele istorije ovog žanra, jer nigde se na istom mestu ne mogu naći Jello Biafra, Mike Patton, Obituary, Korn, Motorhead, Celtic Frost, Biohazard i mnogi drugi. I taman kad su proporcije benda počele da bivaju gigantske, sastav se raspao po pravilnostima balkanske tragedije. To jest više nije bio ono što bejaše nekad, o čemu svedoče albumi Sepulture od 1998. i albumi grupe Soulfly.

 

Nego, zbog čega ovolika priča o Sepulturi? Zato što je Inflikted sve ono najbolje što je krasilo ovaj brazilski četverac, odsvirano u pank ključu, furiozno i bez milosti. Umesto Andreasa Kissera i Paola Jr. tu su Mark Rizzo na gitari i mali Francuz iz Gojire koji svira bas (iako mu je gitara primarni instrument u matičnom bendu).

 

Prepoznatljivi jednostavni razbijački rifovi prošarani su Rizzovim solo minijaturama koje svoje zaleđe imaju u true metalu što je veoma zanimljiva stvar, jer se po ko zna koji put iskazuje kvalitet braće Kavalera da svojim radom privuku pažnju različitih publika, sistematske razdirane animozitetima beskrajnih potpodela žanrova. Inflikted je, dakle, saborski album.

 

Tematika tekstova je prošarana globalnim ludilom i više je u formi razbrajalica nego stihova. Iako bi se na račun njihove dubine mogla uputiti zamerka, tim pristupom se stvara hipnotički tribalni efekat koji nosi sve pred sobom u svakoj sekundi ove ploče. Vilica do poda se podrazumeva.

 

Bez previše kalkulacija i složno kako braći i dolikuje, Kavalere i kompanija su potvrdili svoju ogromnu reputaciju ovim izdanjem, dajući deci primer kako treba da zvuči jedan ekstremni album, leta gospodnjeg 2008. A kako stvari stoje na terenu, saznaćemo u Smederevu 1. jula.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement