Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

You'll Never Walk Alone

 

Uglješa Šajtinac: "Vok On!", Narodna knjiga, Beograd, 2007.

 

ImageNedavno sam se požalio Davidu A. kako se plašim da neću uspeti da završim knjigu priča do roka koji mi je izdavač postavio. Iako moja sumnja za srpsku književnost ne predstavlja ni P od problema, Pisac me je ipak mudro i duhovito posavetovao: "Najbolji recept za dobre priče počinje pravljenjem tulumbi: po jedna tulumba za svaku priču, za duže može i dve. Pisati brzo dok su tulumbe sveže, tako da po završetku pisanja priča ostane neka tulumba da se čovek na miru zasladi. Zbirku onda predati izdavaču..." I zaista, vođen Davidovim receptom, u jednom dahu sam napisao priču "Tulumbe i smrt", koja će se naći i u njegovim "Poslastičarskim pričama", izboru kratkih priča u kojima će istaknuto mesto dobiti upravo poslastičarnice i tradicionalni kolači ''našeg sveta'', ali i u mojoj kolekciji priča "Kad Miki kaže da se boji i druge nervoze". Dakle, da bi se napisala priča, dobra po mogućstvu, pisci se mogu rukovoditi i najobičnijim kulinarskim receptima, jer ni dobrih tulumbi kao oni dobre priče nema bez pravih sastojaka koje vešta ruka spravljaja po određenom redu. A šta čini dobru knjigu? To je pitanje kojim želim da se bavim u ovom tekstu.

 

Narodna biblioteka Srbije je, nakon cilusa predavanja, priredila zbornik odabranih tekstova koji su imali za cilj da odgovore na pitanje šta je to što neku knjigu čini dobrom. Od devetnaest odličnih tekstova koji su se bavili zadatom temom, među kojima su članci Radoslava Petkovića, Zorana Paunovića, Vladimira Tasića, Deana Dude, Vladimira Gvozdena, Nenada Veličkovića i drugih, izdvajam Davida Albaharija i to, ovoga puta, samo zbog toga da mi pomogne, iako od mene to niko ne traži, da pokažem da je knjiga "Vok on!" Uglješe Šajtinca dobra knjiga. Prošetaću se kroz dvanaest malih tvrdnji u prilog dobroj knjizi koje je David sastavio, kako svedoči, u besanim noćima.

 

"Moja knjiga je dobra knjiga". To je uistinu tačno. Uglješa mi je "Vok on!" lično uručio iako sam imao primerak koji mi je njegov izdavač poslao. Iste, a različite: moja knjiga je došla iz piščeve dobre ruke; sad imam čak i njegove otiske prstiju na koricama.

 

"Dobra knjiga ne postoji jer delo samo po sebi nije ni dobro ni loše." O sudbini rukopisa, koji je nepročitan tavorio kod izdavača, znao sam sve pojedinosti, ali tek kad je knjiga izašla iz štamparske prese mogao sam sa Uglješom da zapevam: "You'll Never Walk Alone."

 

"Dobru knjigu čini dobar čitalac." Kao učesnik nekih opisanih radnji i događaja, "Vok on!" mogu da čitam i iznutra. Dobar čitalac ima sposobnost da dopiše tekst i učini ga svojim.

 

"Dobra knjiga je kao zen učenje, prenosi se iz srca u srce." Pošto neke rečenice iz "Vok ona!" mogu da izgrizu srce, Uglješa dežura kao vrhunski kardiohirurg, spreman da čitaocu transplantira svoje srce.

 

"Dobra knjiga ima dobru prvu i poslednju rečenicu." "Biće uskoro pune dve godine kako se to odigralo" i "Slava Bogu." Prva i poslednja. Nemam šta da dodam.

 

"Dobra knjiga ne govori o vremenu o kom govori." "Vok on!" je, da kažem tako, vanvremen i šta ćemo sad sa tim?

 

"Dobra knjiga nije knjiga." Filozofski zaključak, ali istinit. Knjiga može biti samo jedna, a "Vok on!" može biti samo "Vok on!" i šlus!

 

"Dobra knjiga je peščana knjiga." Uglješa se ne bi složio. On nije borhesijanac, on je Banaćanin i veruje u snagu vetra. "Vok on!" je digao prašinu kad je dunuo nad ravnicom.

 

"Dobra knjiga je samo drugi naziv za tišinu." Ovo je prosto: dobre knjige nas uvek ostave bez reči. Ćutim.

 

"Dobra knjiga govori o dobroti čak i kada govori o zlu." Uglješa bi se nasmejao ovoj tvrdnji, ne zato što ne veruje u nju, nego što sumnja da iko od smrtnih zna šta je uistinu dobro a šta loše za nas. Koliko puta smo čuli: "Put do pakla je popločan dobrim namerama"?

 

"Dobra knjiga je kao dobar san, pamti se i kada se zaboravi." Ima onih koji su pročitali jednu ili dve knjige u životu i zapamtili sve što je od reči do reči napisano. I nema šanse da se ne nađete u neobranom grožđu kad vas takav upita: "Da li ste čitali tu knjigu", a vi odgovorite potvrdno, jer ko će, ako ne mora, pamtiti sve to?! Onda će vam taj jednostruki čitalac reći: "Nemaš ti pojma! Nisi ti to čitao, brajko moj!" S takvim bih se složio jedino ako bi upitao: "Da li ste čitali 'Vok on!'?" Jer da jeste, bez sumnje biste to pamtili za sva vremena.

 

Autor: Srđan V. Tešin

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement