Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (36)

 

Štab za otpor i borbu protiv fašizma

 

ImageDeklaracija "Foruma pisaca" o nepristajanju, objavljena u "Betonu" prošla je u srpskoj javnosti gotovo nezapaženo. U njoj su, pisci različitih generacija okupljeni oko "Foruma pisaca", doslovce rekli: " [...] odbacujemo kulturni model zasnovan na nacionalizmu kao totalitarnoj svesti, na demagogiji i manipulacijama, na zloupotrebi demokratije i višepartijskog sistema, na uvođenju nasilja u politički život. Pozivamo sve one kojima je stalo do budućnosti Srbije, koji deluju u kulturi, da nam se svojim javnim protestima pridruže i tako izraze svoje neslaganje, nepristajanje i otpor sadašnjem stanju svesti političkih i intelektualnih elita Srbije koje vode daljem jačanju agresivnog nacionalizma, u izolaciju i samoizolaciju."

 

Ima li u ovom zahtevu - pisanom povodom razotkrivanja inercije oportunista i destruktivnih namera agresivne desnice - bilo šta sporno? Rekli bismo da nema osim što će malo ko da prida važnost buntu pisaca koji dižu glas u postkomunističkom i tranzicionom dobu. Pošto su prošla vremena pisaca-savesti društva ili pisaca-očeva nacije, na inicijativu o nepristajanju će većina gledati u čudu, jer je u demokratiji dozvoljeno ćutati, ne talasati, praviti se lud, ne čačkati mečku, ne talambasati, ne ispravljati krive Drine...

 

Božo Koprivica, dramaturg, književni kritičar, autor knjiga "Kiš, Borhes, Maradona" i "Volej i sluh", nedavno je, prilikom svečane dodele nagrade "Biljana Jovanović" Srpskog književnog društva, rezigniran pasivnošću Društva koje pognute glave radi u okolnostima koje, doduše, ne pogoduju ni nastanku lepe književnosti ali ni održanju gole egzistencije pisaca, oštro reagovao. "Bujanju i procvatu desničarskih snaga i pojavi oblika fašizma u Beogradu doprinelo je i naše Srpsko književno društvo. Kako? Prećutkivanjem, tolerisanjem i nežigosanjem nacionalističkih ekscesa, rasne i verske mržnje i ignorisanjem poziva na nove ratove. Politikom nezameranja, tihovanja, netalasanja, licemerstva i šićardžijskog krckanja državne milostinje naše književno društvo doprinelo je stvaranju uslova i atmosfere za nagoveštaj sramne predaje vlasti u ruke bliskih saradnika i doušnika Slobodana Miloševića." Napokon, rezignirano zaključuje Božo: "I niko ništa. A to niko ništa dovelo nas je dovde. Do Mefista Klausa Mana. I zato je neophodno sazvati vanrednu skupštinu SKD i osnovati štab za otpor i borbu protiv narodnjačkih partija, za borbu protiv fašizma." Bravo za Božu! Jedan moj prijatelj mi se poverio: "U pravu je Koprivica, kao i uvek, samo, ta su saznanja u potpunosti neupotrebljiva. Obično kasne i promašuju ciljnu grupu. Čini se da je apsolutno nepotrebno zaključivati kako je u Finskoj uglavnom hladno, pametnom je to poznato, onima drugima je svejedno..." Moj prijatelj nije u pravu. Neke stvari se moraju ponavljati po hiljadu puta, dok svima ne uđu u uši. Pretpostavka je da svi mi smatramo da smo rođeni pametni - ma šta pametni - prepametni - i da nam nisu potrebna nikakva dodatna objašnjenja u životu. Sve znamo, pamet smo posisali sa majčinim mlekom, takvi smo mi. A stvari ne stoje baš tako. Više puta smo, recimo, pokazali da nam moral nije jača strana. Eto, nedavno je u Beogradu, tokom "Noći muzeja", prikazana izložba koja je upečatljivo svedočila o tome kako smo, tokom 19. i početkom 20. veka, ubili tri (svoja) srpska i jednog (našeg) jugoslovenskog vladara. Smrt vožda Karađorđa, kneza Mihaila Obrenovića, kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i nedavno ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, nisu nam bili dovoljni nego se, sudeći po plakatima-poternicama koji su osvanuli tokom izbora a koji su danas postali predmet sudskog procesa, traži još krvi, još streljanja. (Radikalska bacanja kletvi i predskazanje Tadićeve sudbine slične onoj koja je zadesila Obrenoviće i Đinđića - a sve u svetlu hapšenja Radovana Karadžića - čist su kriminalni čin i time treba tužilaštvo da se pozabavi.)

 

Najveći patriotizam je, po Džulijanu Barnsu, reći svojoj zemlji kad i šta radi pogrešno. Kod nas je uobičajena praksa da se svi koji se usude da kritikuju vlast proglašavaju izdajnicima, a sa izdajnicima se zna kako se postupa: po kratkom postupku, bez suda. Takvi zahtevi se čuju i sa ove, da kažem tako - druge strane: "Čaušeskuu je sudio narod, trebalo je i mi našem Čaušeskuu tako da sudimo!" Izvinite, da li biste vi povukli obarač u ime demokratije? Naravno da ne! Iako rizikujem da me prozovu "nacionalnim nihilistom", i dalje ću se protiv svih vrsta nacionalizama boriti time što neću pristajati na opasnu diktaturu gluposti. Smrt fašizmu - sloboda narodu!

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement