Plastelin - Online magazin - Kolumne: Tešin (036)
 
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (36)

 

Štab za otpor i borbu protiv fašizma

 

ImageDeklaracija "Foruma pisaca" o nepristajanju, objavljena u "Betonu" prošla je u srpskoj javnosti gotovo nezapaženo. U njoj su, pisci različitih generacija okupljeni oko "Foruma pisaca", doslovce rekli: " [...] odbacujemo kulturni model zasnovan na nacionalizmu kao totalitarnoj svesti, na demagogiji i manipulacijama, na zloupotrebi demokratije i višepartijskog sistema, na uvođenju nasilja u politički život. Pozivamo sve one kojima je stalo do budućnosti Srbije, koji deluju u kulturi, da nam se svojim javnim protestima pridruže i tako izraze svoje neslaganje, nepristajanje i otpor sadašnjem stanju svesti političkih i intelektualnih elita Srbije koje vode daljem jačanju agresivnog nacionalizma, u izolaciju i samoizolaciju."

 

Ima li u ovom zahtevu - pisanom povodom razotkrivanja inercije oportunista i destruktivnih namera agresivne desnice - bilo šta sporno? Rekli bismo da nema osim što će malo ko da prida važnost buntu pisaca koji dižu glas u postkomunističkom i tranzicionom dobu. Pošto su prošla vremena pisaca-savesti društva ili pisaca-očeva nacije, na inicijativu o nepristajanju će većina gledati u čudu, jer je u demokratiji dozvoljeno ćutati, ne talasati, praviti se lud, ne čačkati mečku, ne talambasati, ne ispravljati krive Drine...

 

Božo Koprivica, dramaturg, književni kritičar, autor knjiga "Kiš, Borhes, Maradona" i "Volej i sluh", nedavno je, prilikom svečane dodele nagrade "Biljana Jovanović" Srpskog književnog društva, rezigniran pasivnošću Društva koje pognute glave radi u okolnostima koje, doduše, ne pogoduju ni nastanku lepe književnosti ali ni održanju gole egzistencije pisaca, oštro reagovao. "Bujanju i procvatu desničarskih snaga i pojavi oblika fašizma u Beogradu doprinelo je i naše Srpsko književno društvo. Kako? Prećutkivanjem, tolerisanjem i nežigosanjem nacionalističkih ekscesa, rasne i verske mržnje i ignorisanjem poziva na nove ratove. Politikom nezameranja, tihovanja, netalasanja, licemerstva i šićardžijskog krckanja državne milostinje naše književno društvo doprinelo je stvaranju uslova i atmosfere za nagoveštaj sramne predaje vlasti u ruke bliskih saradnika i doušnika Slobodana Miloševića." Napokon, rezignirano zaključuje Božo: "I niko ništa. A to niko ništa dovelo nas je dovde. Do Mefista Klausa Mana. I zato je neophodno sazvati vanrednu skupštinu SKD i osnovati štab za otpor i borbu protiv narodnjačkih partija, za borbu protiv fašizma." Bravo za Božu! Jedan moj prijatelj mi se poverio: "U pravu je Koprivica, kao i uvek, samo, ta su saznanja u potpunosti neupotrebljiva. Obično kasne i promašuju ciljnu grupu. Čini se da je apsolutno nepotrebno zaključivati kako je u Finskoj uglavnom hladno, pametnom je to poznato, onima drugima je svejedno..." Moj prijatelj nije u pravu. Neke stvari se moraju ponavljati po hiljadu puta, dok svima ne uđu u uši. Pretpostavka je da svi mi smatramo da smo rođeni pametni - ma šta pametni - prepametni - i da nam nisu potrebna nikakva dodatna objašnjenja u životu. Sve znamo, pamet smo posisali sa majčinim mlekom, takvi smo mi. A stvari ne stoje baš tako. Više puta smo, recimo, pokazali da nam moral nije jača strana. Eto, nedavno je u Beogradu, tokom "Noći muzeja", prikazana izložba koja je upečatljivo svedočila o tome kako smo, tokom 19. i početkom 20. veka, ubili tri (svoja) srpska i jednog (našeg) jugoslovenskog vladara. Smrt vožda Karađorđa, kneza Mihaila Obrenovića, kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i nedavno ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, nisu nam bili dovoljni nego se, sudeći po plakatima-poternicama koji su osvanuli tokom izbora a koji su danas postali predmet sudskog procesa, traži još krvi, još streljanja. (Radikalska bacanja kletvi i predskazanje Tadićeve sudbine slične onoj koja je zadesila Obrenoviće i Đinđića - a sve u svetlu hapšenja Radovana Karadžića - čist su kriminalni čin i time treba tužilaštvo da se pozabavi.)

 

Najveći patriotizam je, po Džulijanu Barnsu, reći svojoj zemlji kad i šta radi pogrešno. Kod nas je uobičajena praksa da se svi koji se usude da kritikuju vlast proglašavaju izdajnicima, a sa izdajnicima se zna kako se postupa: po kratkom postupku, bez suda. Takvi zahtevi se čuju i sa ove, da kažem tako - druge strane: "Čaušeskuu je sudio narod, trebalo je i mi našem Čaušeskuu tako da sudimo!" Izvinite, da li biste vi povukli obarač u ime demokratije? Naravno da ne! Iako rizikujem da me prozovu "nacionalnim nihilistom", i dalje ću se protiv svih vrsta nacionalizama boriti time što neću pristajati na opasnu diktaturu gluposti. Smrt fašizmu - sloboda narodu!

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement