Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Profil: Bojana Andrić, autorka "Trezora"

 

Najdragocenija televizijska otkrića

 

ImageOdgovorna urednica Redakcije za istoriografiju TVB Bojana Andrić, autorka veoma gledane emisije "Trezor" na Javnom servisu Srbije, govori o tome kako je nastao "Trezor", ali i otkriva tajne starih TV snimaka...

 

Bojana, kako je nastao "Trezor"?
- Šta je prvo "kokoška il' jaje" nije sporno kada je televizija u pitanju. Tehnika je prva, a program je došao zatim. Tako se do "Trezora" stiglo zahvaljujući jednoj radikalnoj promeni u tehnološkom sistemu Televizije Beograd, kada se zbog navale novih formata morao izbaciti stari magnetoskop, a to je značilo da emisije snimljene tokom prethodnih dvadeset pet godina, na tim velikim elektromagnetnim trakama širine dva inča - neće više imati odgovarajući uređaj za reprodukciju. Jedan slučajan susret u hodniku sa tadašnjim rukovodiocem inž. Brankom Matijaševićem, koji je onako, usput rekao: "Ako hoćeš da sačuvaš svoju dramu Daleko je Australija (snimanu 1969) - požuri dok se još može". Naravno, ja sam prvo presnimila drame na kojima sam bila potpisana kao pisac i kao dramaturg, a onda sam nastavila kampanju presnimavanja "starih drama".

 

Da bi ste se potom potpuno posvetili tom poslu...
- Budući da sam u Dramskoj redakciji radila od 1971. i da sam odlično poznavala sjajnu produkciju drama i dramskih serija, ja sam 1989. takoreći potpuno napustila prethodno zanimanje dramaturga, scenariste i urednika i posvetila sam se "spasavanju arhiva". To sam radila sa inž. Markom Ivačkovićem i tehničarem Milanom Vukadinom sve dok nismo presnimili sve drame na novi format. To je trajalo više od tri godine, jer je proces pripreme (sušenja traka i premotavanja preko posebnog uređaja za čišćenje) trajao nedeljama i mesecima. Posledica te velike kampanje je moja knjiga "Vodič kroz igrani program TVB" koja donosi podatke o 1.000 naslova sačuvanih emisija od najstarije iz 1965. Devojka sa tri oca (pisac Brana Crnčević, reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi). To je dakle počelo slučajno, a nastavilo se namerno.

 

Kako biste ukratko opisali Vaš "radni dan" u Trezoru?
- Svaki dan je isti i svaki drugačiji. Sem stalnog pretraživanja Programskog arhiva TVB koji nije sasvim popisan niti identifikovan, načini dolaženje do zaboravljenih naslova i materijala je raznolik: na njih nas upozoravaju urednici, autori, snimatelji, inženjeri, glumci... Javljaju se telefonom, dolaze lično, pišu pisma sa svih strana sveta gde ih je život rasuo - mreža dojavljivanja je dostigla savršenstvo! Prepiska sa autorima i realizatorima je ogromna i detaljna, a sve se beleške čuvaju. Svakoj emisiji mora se naći kontekst istorijski, medijski, idejni i dati opravdanje boravka u "Trezoru". Naravno, to podrazumeva odlično poznavanje prošlosti i sadašnjosti ove kuće. Kada se emisija nađe, često bez najavne i odjavne špice onda kreće juriš na odgonetanje svih imena učesnika, čitanje dnevne štampe iz tog vremena sa najavama i kritikama, paralelno se otvaraju nove zagonetke... Postoje dva ključna momenta: prvi je trenutak odluke da se istraživanje zaustavi i emisija pusti u javnost i drugi, kako sva "otkrića" sačuvati da posluže i kasnije, odnosno da se "ukrste" sa drugim emisijama ili autorima...

 

ImageKoji Vas je snimak iz arhive Vas lično najviše obradovao?
- Svaki insert, svaki kadar koji prikazuje televiziju iznutra, rad u režiji, reportažnim kolima, u montaži, na predajniku - ono što zovemo "televizijskom kuhinjom" gde se sprema sva ta hrana za gladnu publiku - takvi su snimci, mereni sekundama - na velikoj ceni. No, nema sumnje da je otkriće iz oktobra 2004. meni lično najdragocenije. Prilikom uobičajnog presnimavanja starih dvoinčnih traka, presnimljeno je i 14 minuta jednog neidentifikovanog zapisa, zaostalog iza jedne dečje emisije koja je trajala kraće od tog prethodnog snimka. Naknadnim istraživanjem utvrđeno je da se radi o 14 minuta TV komedije Mica i Mikica realizovane po pričama Stevana Sremca u režiji Vladimir Petrića i Jovana Konjovića i emitovane 23. oktobra 1961. godine. Ako se zna da je prvi magnetoskop počeo da se koristi 1. septembra iste godine, i da je tek od tada počelo sa živog emitovanja da se postupno prelazi na snimanje i odložno emitovanje, onda su ovo najstariji sačuvani TV snimci u nas, odnosno nemerljivo vredna arehološka iskopina elektormagnetne baštine.

 

Kako objašnjavate fenomen da je "Trezor" sa starim snimcima gledaniji od nekih emisija koje se trenutno snimaju?
- Iskreno, zauzeta sam za sada više sopstvenim uzbuđenjima i grozničavim radom cele ekipe okupljene oko Trezora. To je takođe fenomen, budući da nove generacije zaposlenih u TV mediju nemaju ni afiniteta prema vremenu, ljudima i programu koji im je prethodio, ni uvažavanja, ni interesovanja.

 

Šta je ono što ćemo moći da vidimo tokom 2008. godine u Trezoru?
- "Trezor" je odraz celokupne delatnosti Redakcije za istoriografiju TVB, koja glasi: "prikupljanje, sistematizacija, arhiviranje i plasiranje građe iz isto¬ri¬je Televizije Beograd i priprema muzeja televizije". A Redakciju čine: Mirjana Đinđić (Zbirka tehničkih uređaja), Vera Mileusnić (leksikon "Ko je ko u TVB"), Vesna Došen (serija Vreme televizije), Ana Milićević (ciklus "Osma vrata") i moj "Trezor" (Vesna Ignjatović, Gordana Grdanović, Bojana Milojević, Milena Jekić, Zorica Blagojev).

 

Autor: Mića Vujičić (YC)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement