Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Roman puta dva

 

Vladislav Bajac: "Hamam Balkanija", Arhipelag, Beograd, 2008.

 

ImageNajnoviji roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija pomnožen je sa dva. On ne samo da ima dva paralelna toka, naizmenično ispisana slovima dva pisma sa poglavljima čije naslove čine slova azbuke i abecede, već je množenje sprovedeno i među junacima romana, kojima je sudbina nametnula igru puta dva, ali ih i pomnožila same sa sobom, sve tako da rezultat, proizvod, ono iza znaka jednakosti, na kraju ipak ne bude jedan. Tako su se svi našli u zanimljivoj igri dvostrukih identiteta koja je udvojila i onoga koji knjigu pripoveda/piše, čime je Vladislav Bajac uspeo da obriše znak jednakosti između sebe i sećanja, putovanja, avantura i doživljaja koja su nam se tako lako, na prvi pogled, mogla učiniti autobiografskim.

 

Poglavlja Hamama Balkanije koja su ispisana latinicom za glavnog junaka imaju Baju-Bajicu Sokolovića, poznatog Mehmed-pašu, sa čijim problemom dvostrukog identiteta ova složena ali do kraja savršeno pregledno i uredno napisana knjiga, zapravo počinje, otvarajući odmah na početku čitav niz mogućih proznih digresija i egzistencijalnih pitanja od kojih pisac nijedno neće zaobići. Tek pošto otvori poglavlje iz života Bajice i to tako da ne optereti čitaoca istorijom, ali da ga u isto vreme nenametljivo ubedi u to da je detaljno proučio istorijsku građu - baš zbog toga istorijski nivo romana deluje sasvim uverljivo, ubedljivo, bez pukotina kroz koje bismo u Sokolovićev život mogli tek zaviriti, a ne zaista živeti sa njim - Vladislav Bajac započinje i ćirilični deo, drugi nivo priče smešten u naše doba u kome će se igre dvostrukih identiteta i dalje igrati, ali na nešto drugačiji način.

 

Nakon latiničnog poglavlja A, sledi ćirilično poglavlje B i tako naizmenično do poslednjih slova „azbuka“, uz priče o Mehmed-paši Sokoliju i priče koje pisac beleži dok traga za potencijalnim romanom koji piše. Kako je već pomenuto, iako bi se pojedine epizode iz dvadesetog veka lako mogle povezati za stvarnim Vladislavom Bajcem i kao takve nazvati autobiografskim, pripovedač i ovde dobro zavarava trag, dok pikanterijama iz svog avanturističkog, javnog ili književnog života odmara čitaoca od istorijske priče, sećanjima koja ili izrastaju iz eseja ili se u eseju gase. Glavni junak u tom delu svakako jeste Orhan Pamuk sa kojim pisac vodi dijaloge oko priče o Mehmed-paši Sokoloviću na kojoj vredno radi, ali sa kojim raspravlja i o mnogim drugim stvarima. Stvarne ličnosti koje u zanimljivim pseudoautobiografskim sećanjima pronalazimo, poput Mangela, Ginzberga, Koena ili Pamuka, sada su književni junaci (da li bi mogli reći da su i oni tim postupkom pomnoženi sa dva?) čime su i sami postali sjajan materijal za roman čija je glavna tema dvostruki identitet.

 

Ukoliko je želja pisca bila da pokaže kako se dvostruki identitet može iskoristiti u pozitivne svrhe i služiti u korist onome koji u sebi sadrži dvojicu, onda je roman potvrdio tezu da ta dvostrukost stvarno ume da bude od koristi. Zanimljiva dupla struktura Balkan Hamamije odlično je spojila istorijski roman sa sećanjima pisca, omogućivši autoru koji je knjigu u podnaslovu odredio kao roman i druge priče, da na jednom mestu, ovoga puta sasvim pregledno, poređa sve one storije koje je želeo da ispriča, a da pritom njima ne zatrpa onu jednu glavnu, o Mehmed-paši Sokoloviću, i o svima onima koje je sudbina pomnožila sa dva, deleći ih u isto vreme.

 

Autor: Mića Vujičić (Politika)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement