Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (37)

 

Pamuk od čelika

 

ImageU hrabrom romanu "Sneg" ("Geopoetika"), koji je sa turskog preveo Ivan Panović, Orhan Pamuk piše: "Frankfurtska opštinska biblioteka u koju je Ka odlazio svakog jutra, bila je jedna moderna i bezlična zgrada. Unutra su bili tipični korisnici tih biblioteka: domaćice, starci koji ubijaju vreme, nezaposleni, dvoje-troje Arapa i Turaka, đaci koji su se kikotali i glasno smejali dok su radili domaće zadatke, i neizostavni stalni posetioci takvih lokacija: predebeli, sakati, ludi i umno zaostali." Ovaj Pamukov fantastično-realističan opis "narodne" biblioteke i njenih "stalnih" posetioca, podsetio me je na razgovor koji sam svojevremeno čuo svojim ušima, između vozača autobusa i konduktera. Kaže kondukter vozaču: "Deder, Mićo, stani mi kod apoteke." Ovaj ga pogleda sav u čudu: "Kod biblioteke?!" Kad se kondukter narogušio: "Kakva crna biblioteka! Šta ti misliš da sam ja? Mene si našao da provociraš? Šta ću ja u biblioteku? Ti misliš da sam ja lud?" Naljuti se kondukter na vozača kao da mu je ovaj opsovao rod rođeni.

 

Ali o nečemu drugom sam želeo ovom prilikom... Orhan Pamuk u romanu "Sneg" beskompromisno istražuje jaz između verskog fundamentalizma i sekularizma koji muče savremenu Tursku. Džon Apdajk, pišući u "Njujorkeru" o ovom Pamukovom romanu, zaključuje: "Da bi se danas u Turskoj tako otvoreno i kompleksno pisalo o nošenju feredže i verskim uverenjima, potrebna je hrabrost." Pamuk, bez dlake na jeziku, navodi primerime najrazličitijih i najopskurnijih radikalizama iz političkog života Turske. E sad, znam kako bi bio dočekan roman, koji bi napisao neko u Srbiji, a da govori o tome koliko su se "svi muškarci ove zemlje skamenili usled potištenosti"; eh ti "vozači i kondukteri", Orhanovi i naši besposleni junaci, neuspešni, bez nade, oni koji gledaju televiziju, ne zato što ime se program sviđa i što se zabavljaju, nego zato što ne mogu da podnesu druge potištenosti oko sebe, "oni koji na izborima glas daju najsramnijim kandidatima najbednijih partija ne bi li im oni dodelili kaznu koju zaslužuju", jer prevratnike koji vazda govore o kažnjavanju vole više od političara koji vazda obećavaju nadu! Taj bi ovdašnji pisac bio proglašen za mrzitelja svog naroda (što su meni, uzgred, i spočitavali srpski radikali u svojim stranačkim saopštenjima). Knjige naših pisaca koje govore o traumatičnoj prošlosti i još traumatičnijoj sadašnosti u Srbiji nisu čak ni alternativa književnim glavnim strujama, a o nagrađivanju takvih dela da i ne govorimo. To je, svakako, svojevrsna književno-politička tabu tema...

 

Orhan Pamuk je najčitaniji strani pisac u Srbiji. U Turskoj je proglašen državnim neprijateljem, optuživan za uvredu "nacionalnog karaktera" i "blaćenje turskog nacionalnog identiteta". Za Turke izdajnik, za Srbe bestseler heroj! Pravo pitanje je: Ima li Pamuka među našim piscima? Do odgovora ćete, naravno, doći samo čitanjem knjiga, a ne prelistavanjem bulevarske štampe i gledanjem tokšoova u kojima ionako nema pisaca osim ako nisu članovi Odbora za odbranu Radovana Karadžića ili članice Udruženja srpskih bestseler pletilja.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement