Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Profil: Saša Obradović, književnik

 

Od Rubensovog Antverpena do vrele žurke u Majamiju

 

ImageNakon zbirke pripovedaka "Ulazak u zamak" i romana "Mardijan je najzad mrtav", književnik Saša Obradović je objavio je novi roman - "Vrt ljubavi" ("Stubovi kulture"). Prvi deo priče odvija se u Antverpenu 1625. godine i govori o bračnim nesporazumima slavnog slikara Rubesa sa suprugom Izabelom Brant, a drugi deo u Majamiju, 31. decembra 2000, na dočeku novog milenijuma. Dve prostorno i vremenski udaljene žurke koje neobično liče jedna na drugu, doduše, uz malo izmenjene modele. Saša Obradović (Valjevo, 1968), čovek je zaista zanimljive biografije. Talentovan pisac, pravnik, diplomata, stručnjak za međunarodno pravo. Pre osamnaeste godine bio je prvak Jugoslavije u karateu, a već u svojoj dvadeset devetoj sudija valjevskog opštinskog suda. Zatim i sekretar ambasade Srbije u Hagu, a danas zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde...

 

Saša, kako je i zašto baš Rubens postao glavni junak vašeg najnovijeg romana?
- Među najdosadnije biografije slavnih ličnosti svakako spada ona Pitera Paula Rubensa (1577-1640), baroknog slikara, humaniste i jednog od utemeljivača evropske diplomatije. Većina podataka o životu flamanskog majstora potiče iz rukopisa njegovog rođaka, koji se potrudio da strica predstavi u onom svetlu koje je visoki diplomata još za života želeo da stvori. Tako bi trebalo da poverujemo da se vrli Rubens, sa čijeg nas platna posmatraju obnažene boginje presne puti, nikada nije odavao ljubavnim avanturama. Njegovi biografi kažu da su mu u studio dovodili lava, kako bi ga majstor skicirao u različitim pozama, ali da nikada tu nije mogla biti viđena naga žena, sve dok njegova druga supruga, šesnaestogodišnja Helena Furman, nije odlučila da mu lično pozira. Za vreme u kome su živeli, kažu da je to predstavljalo izvanrednu slobodu. A njegova prva supruga, čestita Izabela Brant, umrla je od kuge 1626. godine. O toj tragediji govori samo jedno Rubensovo pismo, napisano u duhu stoicizma. Da li je on zaista bio stoik ili hedonista sputan strogim načelima svoje supruge Izabele? Nisam poverovao njegovoj blistavoj biografiji, već sam poželeo da u dobrom duhu postmoderne poetike svemu tome dodam nešto fikcije i životne istine. Naravno, Rubensu su me privukle i njegove sjajne slike, po kojima je ovaj roman i napisan.

 

ImagePrvi deo romana odigrava se u Antverpenu 1625. godine, a potom se priča seli u Majami, 2000. Da li portrete žena sa Rubensovih slika zamenjuju cice nalik onim iz Playboya?
- Oba grada su, svaki u svoje vreme, predstavljali centre lepog, ali i raskalašnog života. Priče koje su započete u Antverpenu biće dovršene u Majamiju, jer u ljubavi, zapravo, ničeg novog nema. Jedino će se nekadašnje flamanske lepotice raskošnih oblina preobraziti u uskoguze modele kojima je štikla postala deo tela. Takođe, na mesto nekadašnje golicave umetnosti udvaranja na scenu će stupiti svet savremenih erotskih perverzija, što ovom romanu daje i provokativni karakter.

 

Jedan od junaka kaže da ste vi zapravo simbolički reinkarnirali likove sa žurke, koju u Antverpenu pravi tamošnji gradonačelnik, u 20. vek i na džet-set žurku u Majamiju gde se čeka treći milenijum?
- Ne ja, već Lora, student književnosti - ona je i pisac i lik u romanu. Pored nje, još jedan lik će se zauzeti oko ovog teksta, ali ne da bi ga učinio lepšim, već da bi se spisateljici osvetio i da bi joj pokazao koliko su sve naše literarne igre danas prolazne i krhke. Eto, bar me niko ne može optužiti za nedostatak samoironije.

 

ImageDa li ste već pronašli nekog novog junaka za budući roman?
- Da, u pitanju su dvojica filozofa iz vremena Starog Rima koji se prepiru o ulozi mudrog čoveka u upravljanju državnim poslovima. Hedonista (po imenu Kritik) smatra da mudracu nema mesta u politici, dok stoik (Regul), potpuno posvećen javnom dobru, postaje visoki savetnik novog cara, koga je narod dočekao s velikom nadom. Jedini Regulov problem biće taj što se novi cezar zove Kaligula. Roman Razgovori sa Regulom baviće se temom odgovornosti za uloge na koje u životu pristajemo.

 

Autor: Mića Vujičić (YC)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement