RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Sinan Sakić, estradni fenomen - Beograd, Stadion Tašmajdan, 29. avgust 2008.

 

Bog na nebu, Sinan na zemlji (stara novokomponovana narodna)

 

ImageZa mene ova priča kreće još davne 1992. godine. U pauzama beskonačnih priča na trenutno aktuelne političke teme, tokom tadašnjih studentskih protesta (ako ih se neko još uopšte i seća), moj fakultetski kolega Peđa (iz Loznice inače, što nije nebitno za priču), tek da malo ohladimo glavu od svega, okreće razgovor ka muzici.
- Pazi prijatelju, bio si u hali u Loznici. Znaš kakva je. Mesta za jedno 1.500 ljudi na tribinama, a kada su koncerti može još jedno 1.000 na parter. I sad, zamisli scenu da se na tom prateru, inače krcatom, nalaze sve same žene iz lokalne mahale, kad se pojavljuje ON. Kao po komandi kreće horsko skandiranje: "Sinane jebi me! Sinane, jebi me!" (tada mi je to delovalo čudno, no danas kada čujem Sinanovu "Lepa do bola", shvatam, da to ne može da otpeva vaginopaćenik. Izgleda da je kilometraža zavidna - nisam držao sveću, no samo mi se javlja). Ako ikad budeš bio u prilici da overiš njegov koncert nikako nemoj to da propustiš. Posle Šabana Šaulića to ti je najveća legenda BermudskoSrBskog trougla Šabac-Loznica-Bjeljina (Keba, Tarmi Rićmi, Ljuba Aličić... da ne nabrajamo sada), a čudo pravi i na drugim mestima gde se pojavi.

 

Nikako da nam se ukrste putevi. U međuvremenu, slušam bajke o njegovim rasprodanim koncertima na beogradskom Tašmajdanu, o druženju sa Sai Babom čiji je posvećenik i poklonik, ali spotova i, makar slučajnih, TV gostovanja ni za lek. Na drugoj strani, kada bejah prinuđen da provedem neko vreme na opštenarodnim veseljima, primećujem pesme koje izazivaju delirijum i dert, a koje kao pasionirani posmatrač dešavanja na TV Palmi sredinom devedesetih nikada nisam čuo. Raspitah se i dobih odgovor. Dakle, to je taj Sinan. Opak baja po svemu sudeći.

 

ImagePriliku za prvi susret dobijam tek sada. Opet neugledni plakati, doduše, događaj sada malo bolje medijski pokriven od strane onoga što se prodaje na trafikama a nisu novine, ali i to je preskromno. Ko je bio stipsa da izdvoji 300 kinti za ulaz ili ga je pak bio blam da se pojavi, propustio je lekciju na temu "Ovo je Srbija", i mogao je da se uveri da to nije ni "Žikina šarenica" niti silikonsko-mamalna estetika raznih ružičastih TV poslenika. Možda je to, najbliže rečeno, bilo kolektivno izdanje emisije "48 sati svadba", gde se nije znalo niti ko je mlada, niti ko je mladoženja, a zapravo nisu ni bili potrebni. Svi su se venčavali/udavali sami za sebe, a kum je bio Sinan.

 

Hrpe hmeljom omamljenih i Sinanom opijenih manjih i malovećih klinaca restruktuirane Diesel estetike, kao i moji dragi Cigani (iliti po novom Romi) svih uzrasta bili su očekivani kao publika. Ipak, priličan broj roditelja sa decom, devojčice sa unučićima (ne mlade bake već konzumentice prošvercovane vatrene vode u staklenim flašicama od 1 dl) daju malo drugačiju sliku. Poneka tuča, navijačke baklje, malo intervencije "organa"... Sve nekako više ili manje očekivano. Za mene, ipak malo neočekivano slabija poseta. Očekivao sam ipak krcat stadion, a bio je tek nekih 8.000 ljudi. Malo li je?

 

ImageIpak, ovaj Sinanov koncert još jednom pokazuje zašto je stanje na našoj muzičkoj, tzv. RnR sceni takvo kakvo jeste. Čovek koji je uspeo bez velike pompe, medijske mašinerije iza sebe, isključivo ultraprofesionalnim odnosom, uz naravno nekoliko hipermega hitova, svoju uspešnu karijeru duguje ipak nečem drugom. Nisu to ni geni lozničke mahale, nije to ni njegov drugar Sai Baba, nije to ni broj pročitanih knjiga (neproverena legenda kaže da ih je on pročitao više od svih registrovanih fudbalera prve lige ovdašnje, zajedno), razlog je samo jedan i on je i večeras bio demonstriran. To je ISKRENOST. Sinanova energija na sceni, njegove povremene suze evidentno nisu laž. Emocija iznad svega. A osnovi ekonomije kažu da što je ponuda manja, a potražnja veća, deficitarni proizvod se prodaje brže. Šta je dobro i nije toliko bitno, ali šta nam treba je evidentno. Uz malo manje predrasuda, naravno.

 

Zlobnici bi rekli da je lako Sinanu da ima dobar glas kada on najmanje peva na svojim koncertima. Pa, gospodo, zaslužite i vi takvu publiku.

 

Sutra s tobom neću biti / Odnosi me život dalje / Ja te volim al' šta mogu / Sudbina me na put šalje

 

A sada, svako za svojom sudbinom. Putevi nam se trenutno razilaze. Ko zna, možda se i ukrste još koji put. Ne bih imao ništa protiv.

 

Svako dobro na tvom putu, Sinane.

 

I za kraj, ako neko zna ko je Johnny Cash, i traži njegov pandan (barem što se njegove višedecenijske country faze tiče) na ovim prostorima - to je Sinan.

 

Potpis. Pečat. Paraf.

 

Appendix:
Sinan Sakić je rođen 1956. godine u Loznici. Po struci je elektrovarilac. Sakić je 1979. izdao je prve singl-ploče sa pesmama "Jedna tuga za dva druga" i "Kulu gradim". Godine 1982. PGP RTB objavio mu je album "Reci sve želje" sa kojim postaje jedan od tiražnijih pevača folka. Sinanovu pesmu "Ej, od kada sam se rodio" mnogi danas smatraju "kafanskom himnom", a njegovi veliki hitovi su: "Sudbina me na put šalje", "Reci časo", "Zoko, moja Zoko", "Sve je postalo pepeo i dim", "Nema para, nema sreće"... Prvi beogradski solistički koncert održao 1986. godine u zemunskoj hali "Pinki" pred 5.000 posetilaca, a isto toliko ih je bilo ispred hale. Koncertne rekorde postigao je u sarajevskoj "Zetri" gde ga je slušalo 15.000 posetilaca. Dobio je raznorazne nagrade popularnosti od "Melka" do "Oskara popularnosti".

 

Autor: Branislav Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement