RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

ETNOFEST - Subotica, 6-22. jun 2008.

 

ImageSudeći po onome što sam napisao za prošlogodišnji Etnofest, i ove godine očekivanja su bi mi bila velika. Ipak, ove godine festival blago menja koncept. Gle čuda, na bolje. Za razliku od prošlogodišnjeg trodnevnog dešavanja, ove godine festival traje mnogo duže. Gledajući datume između kojih su raspoređena dešavanja činilo mi se malo preambiciozno, no, nekako mi se čini da ekipa koja stoji iza ovog festivala jako pametno širi svoja jedra i da svoj pun plov doseći tek za koju godinu. Znaju šta žele i to rade korak po korak.

 

Ove godine saradnja se širi na regionalnom nivou, tako da se u celu priču uključuje i organizacija Mediawave iz Đera (Mađarska). Imavši prilike da se tokom boravka u Subotici uverim u njihov promo materijal, jedino što mi preostaje je da se naklonim i skinem kapu. Više o njima možete pronaći na adresi www.mediawave.hu

 

Zvanični program festivala obuhvatio je i projekcije velikog broja dokumentarnih filmova, čime se samo pocrtava, još prole godine uočena činjenica, da organizatori prvenstveno insistiraju na edukativnoj crti dešavanja, a tek potom ide sve ostalo. A koliko je retko naći na ovim prostorima organizatore/menadžere/promotere koji se primarno ne rukovode "take money and run" principom izlišno je govoriti. Ovo je samo jedan od razloga zašto volim ove ljude koji me nisu ni sa čime zadužili.

 

No, da se vratim programu. Filmski deo sam već napomenuo, no muzički je ipak modus vivendi ovog teksta. Nažalost, nisam bio u fizikoj mogućnosti da propratim sve, tako da ću neke koncerte samo spomenuti (uz možda po koji komentar od strane onih koji su im prisustvovali), a za ono što lično čuh i videh, sledi priča...

 

Utorak, 10. jun 2008.

 

ImageKao što se iz potpisa vidi, ovaj tekst se radi za dva medija. Cyber putevi su čudni, tako da mi se tek posle više od godinu dana uživo ukrštaju putevi sa ekipom koja stoji iz Etnoumlja. Kupe me kao stopera na autoputu i krećemo ka Subotici. Zajedno sa nama u kombiju se nalaze momci iz benda A Priori koji te večeri nastupa u okviru festivala, u podrumčetu novog subotičkog kultnog mesta Baš Kuća.

 

No, pre svirke da spomenem ostala dešavanja te večeri. Posle održane promocije časopisa Etnoumlje, usledilo je otvaranje izložbe Edvarda Molnara, inače oficijelnog fotografa festivala, ali od ove godine i jednog od četiri oficijelna fotografa Vomaxa (najveće svetske world music smotre). Fotografije nastale u Francuskoj i Belgiji priča su za sebe. Nisam sklon likovnoj kritici (više pričam iz osećanja), ali pogledate fotografiju na kojoj svi akteri prave korak napred i kao da izlaze iz kadra i kreću ka vama... I tako jedno tridesetak fotografija. Šta reći sem - majstorski. Nemam bolji izraz. Nego, da se vratim muzici.

 

Bend A Priori mi je poznat, preslušao sam im materijal pre toga, delovalo mi je sve to Ok ali nisam očekivao nikakav spektal. Očekivanja od ovog putešestvija su bila dobra svirka i ponovno viđanje sa subotičkim prijateljima. Međutim... Ima jedna narodska umotvorina u kojoj se pominju mače i muškatle. Večeras su od strane tri mačke (muškog pola doduše) nastradali hektari muškatli. Ukratko, to je opis doživljenog jer teško je naći prave reči kojima bi se opisao nastup ovog knjaževačkojagodinskog benda. Spektakl, na žalost za relativno mali broj posvećenika ali definitivno spektakl.

 

U muzičkom smislu (iako mrzim definicije po tom pitanju) najpribližnije bi se moglo reći da se radi o ambijentalnom etnodžezu. Ambijentalno - da, ali ne u isfolirana mediokritetska fensi onanija za nabeđene "intelektualce" koji sebe pronalaze samo u "višim" sferama. Džez, jeste to džez ali ne onaj samodovoljni gde se muziciranje svodi na "vidi šta ja sve mogu da odsviram mojim instrumentom mama". Etno elementi su prisutni, ali takođe bez pretencioznosti. Savršena kombinatorika. Ako vam se ikada bude pružila prilika da ih vidite uživo, poseta je obavezna. Nažalost, jako retko nastupaju.

 

ImageGitara nečujno primetna. Kao da je uopšte nema a zapravo drži celu konstrukciju benda na sebi. Bas vožnja je nešto što davno, davno nisam čuo. Dečko, kupi prnje iz Knjaževca i putuj bilo gde. Za tebe će posla biti gde poželiš po svetu. Klavijature (plus semplovi i mašine) gazde benda zaokružju celinu. Sjani kako kompozitorski, tako i aranžerski rad. Uostalom, šta reći o bendu koji svira instrumentalnu muziku a koji ne da mi nije dosadio posle par pesama već sam, kako je vreme odmicalo, sve više i više uživao. Šteta što bend nije adekvatno promovisan i medijski ispraćen. Večeras su održali masterclass, i dokazali da formalno muzičko obrazovanje (koje poseduje 2/3 benda) ne može da ubije kreativnost ukoliko ona postoji. Delovaće možda pretenciozno, ali ovaj bend koji ima svetski potencijal teško da će uspeti da dođe na mesto koje mu pripada na ovdašnjoj sceni. To je Srbija, nažalost.

 

Vredelo je preći put samo zbog ovog koncerta. Povratak u rano jutro sa srcem punim emocija i utisaka.

 

Od muzičkih dešavanja propuštam koncerte subotičkog dua Cadavare Exquis (11.06.), mađarske pevačice Szalóki Ági (17.06.), kao i nastupe dan kasnije (Bakos Àrpada i orkestra Bobana i Marka Markovića), a potom i 19.06. nastup tria Balkanske žice. Za ovaj potonji koncert, prijatelji koji su bili kažu da je bilo fenomenalno. Meni ostaje da im verujem na reč. A prijateljima treba verovati. Kome, ako ne njima?

 

Petak, 20. jun 2008.

 

Vraćam se u Suboticu da bi propratio dva poslednja festivalska dana. Za sam pozitivan utisak, program nije morao ni da počne. Poseta sasvim pristojna. Ponovo me čekaju maramice protiv krvoloka iz Palićke šume i mnogo lepog sveta. Osećaj prijatnosti, okruženosti prijateljima, a toliko novih lica. Nema podignutih noseva, nadmenih faca, a osmeh na licu se podrazumevao kod svih.

 

ImageProgram otvara Del Arno Bend. Zapravo, to je odloženi prošlogodišnji koncert (vidi u arhivi Plastelina) kada je kiša bila jača od želje i volje. Ovoga puta, sve je ok sa vremenom, a i komarci su tek male rode ove godine. Dosta dugo nisam slušao DAB uživo. Možda čak i nekih deset godina (još od legendarnog koncerta na bazenima 25.maj). Uvek mi prija njihov zvuk, mada ne mogu da kažem da spadam u ekstremne obožavaoce njihovog rada. Uostalom, preslušavajuži njihov poslednji album (Vreme vode) primetno je da zvuče mnogo setnije (mislim i da znam razloge, opravdane, ali o tome na nekom drugom mestu). Ranije su kroz nimalo vesele tekstove umeli da poseju zarazni optimizam, a sada je to ipak bliže patosu realnog života. Stari se, izgleda. S druge strane, rege je na neki način ograničen kao forma i u muzičkom smislu nema se tu očekivati Bog zna kakav spektakl. Spektakla nije bilo, ali da je prijalo jeste. Sasvim korektan i zadovoljavajući koncert.

 

Kao i prošle godine, iznenađenja stižu sa male (Talia) scene. Program na njoj otvaju Bateria Sambass, mladi subotički sastav udarača u razne doboše, timpane i ostale udaračke rekvizite. Postoje nepunih godinu dana i donose svoje viđenje raznih latino ritmova. Ako bi tražili neko poređenje, Bateria Sambass više liči na Gathering of Drummers Pavela Fajta nego na projekat onog naturalizovanog beogradskog bubnjara koji je od pozitivnog političkog anganžmana došao do profane komercijale. Dakle, pozitivan potencijal postoji, sad šta će se desiti sa ovom četrnaestočlanom postavom u budućnosti ostaje da se vidi. U svakom slučaju, prijatno iznenađenje.

 

Sledeći na veliku scenu izlaze Savvas Houvartas Ethnic Jazz Ensemble sa Kipra. Šta reći. Vrlo korektan etnojazz, tehnički odlično odsviran sa sjajnom pevačicom. Ipak, sve je to mnogo puta i viđeno i čuto. U festivalskom smislu koncert je bio više nego korektan. Ne mogu da irazim oduševljenje, ali ne mogu ni reći išta loše. Uostalom, proveritie na adresi www.savvashouvartas.com

 

ImageTalia stage je posle kiprana ponudila još jedno više nego prijatno iznenađenje. B-terv iz Subotice. Ako postoje Orthodox Celts, ovaj bend bi se mogao nazvati Transilvanian Celts. Razorna svirka. Dve violine, akustara, frula, bas i bubanj. Bend iza sebe ima jedan album, ali će im verovatno trebati još dosta vremena da izađu iz lokalnog okvira. Lepo je kada vam na koncert dođe mnogo drugara, koji su srećni veseli i prave atmosferu ispred bine, ali publiku su te večeri činili i neki drugi ljudi koji nisu imali priliku za multikulturalnom naobrazbom koja je svojstvena krajevima gde sam stigao u pohode. U muzičkom smislu, njihov zvuk bi se mogao opisati kao mikstura balkanskih zvukova (Transilvaniju ipak podvodim pod Balkan) sa malom dozom Keltskih uticaja. Vrlo poletno, veselo i nadasve obećavajuće.

 

Sve u svemu rezultat te večeri Talia vs. Main 2:0. Iznenađenja uostalom uvek treba tražiti na neočekivanim mestima.

 

Bilo je još pozitivnih utisaka te večeri. Plesači sa vatrom koji su uneli duh uličnih festivala, standardno štandovi sa rukotvorinama (uz malu opasku da niti na jednom nisao licitarsko srce, ono pravo sa ogledalcetom). Ipak, najveći vankoncertni utisak te večeri je poznanstvo sa vođom benda Iskon Balšom Pešikanom. Pričamo o dešavanjima u bendu, planovima, i onda čuh fenomenalnu priču. Pred poslednji veliki koncert, trebalo je održati par proba, a malo je dosadno svirati samo za sebe. Umesto proba, bend je održao dva besplatna koncerta. Jedan u Domu za decu ometenu u razvoju, a drugi u Gerontološkom centru. Želim da verujem da će lepota ipak spasiti svet i zato mnogo više volim Tipsarevića nego Đokovića. Ako vam se čini da sve to nema veze sa Etnofestom, neka vam. Ali grešite. Grdno.

 

Kao i prošle godine, u neke sitne sate fenomenalno prijaju Čkaljini sendviči koje organizator besplatno deli prisutnima. Čkaljin sendvič? Za one mlađe koji se ne sećaju filma/serije Kamiondžije. Topao hleba, mast, so, aleva paprika. Sećanje na detinjstvo, ali i na studentske dane u doba hiperinflacije. Možda vam zvuči opskurno, možda egzotično, ali da prija u neko doba noći... Mmmmm... Njam, njam...

 

Bliži se tri ujutro i vreme je za počinak. A gde bi otišao bivši profesor nego u Dom učenika srednjihškola. Smeštaj više nego pristoja što je dovoljno za miran san.

 

Subota, 21. jun 2008.

 

ImageDanašnji dan pripada zvezdama festivala. Prvi je Slobodan Trkulja. Mislim da nema previše potrebe da ga predstavljam. Ipak, koncert je bio vredan svake pažnje. Poseta prevazilazi moja očekivanja i prvi put doživljavam na nekom World Music koncertu da deo publike peva zajedno sa izvođačem. Namerno kažem World, a ne Etno jer ovo što Trkulja sada radi se ipak pre može svrstati u tu kategoriju, odnosto ima tu dosta elemenata etna, a li je to suštinski vrlo prijatna kombinacija raznih uticaja. Očekivao sam jako dobar nastup i to sam i dočekao. Mora se priznati da Trkulja ima jako dobar scenski nastup, jako dobru komunikaciju sa publikom i taj pomalo RnR prizvuk u njegovom nastupu možda daje pravi odgovor na ponašanje publike. Posmatrajući ovaj nastup, ne vezano za sve ostale biografske podatke i Trkuljin CV, slobodan sam da tvrdim da se pred njim nalazi sajna world music karijera. Album koji je u pripremi (u produkciji Pitera Gebriela) verovatno će dati odgovor na ovu tezu.

 

Druga zvezda večeri je Vlatko Stefanovski. Šta reći o njemu, a da nije opšte poznato. Standardno izvođenje velikog majstora, uz naravno pratnju adekvatne ritam sekcije. Po slobodnoj proceni nekih 1200 ljudi na ispred glavne bine, i još koja stotina ispred, na stajanju... Sjajna poseta.

 

Vlatko kombinuje repertoar. Malo staro, malo novo, za neke prijatna reminisencija na prošlost, za neke ekstatično uživanje. Sjajan zvuk je doprineo da se Vlatkov nastup mogao doživeti kao i u najboljim audio uslovima. Nadam se da imate formirano mišljenje o Vlatkovom radu, tako mislim da je izlišno govoriti bilo šta više na tu temu.

 

Večeras se u publici pojavljuju još neki dragi prijatelji i zabava je potpuna. Tu su i Čkaljini sendviči, naravno. Talia stage večeras pripada Đ Pau Scrowa i njegovim etno egzibicijama. Sve je to bilo više nego dovoljno da dobar deo publike provede još koji sat u čistoj hedoniji i uživanciji. Primetno je zadovoljstvo na licima organizatora. Vrlo kvalitetno odrađen ogroman posao i kamen sa srca je zasluženo pao. Prvi je dan leta, ujedno i dostojno obeležen svetski dan muzike.

 

Brzo sviće. Vreme je za pokret. Da li ću otići i sledeće godine? Izlišno pitanje.

 

Autor: Branislav Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement