RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Religious Knives - Resin (No Fun)

 

ImageKad neko podjednako liči i na Doors i na Can, a opet se ne može svesti ni na jedan od ta dva legendarna benda, onda je to važna vest. Upravo to je slučaj sa njujorškim sastavom Religious Knives, sačinjen od bračnog para Maye Miller i Michaela Bernsteina iz grupe Double Leopards i Natea Nelsona iz sastava Mouthus.

 

Resin je njihov treći album i u pitanju je kompilacija rariteta i živih snimaka. Već sa uvodnom In The Back, jasno je da je reč o retkoj zverci. Psihedelična garažna svirka u rangu careva nojzične nirvane Bardo Pond, sa određenim trans momentom koji podseća na album Customs sastava Savage Republic, neko bi tu umetnuo i Velvet Underground, ali ja neću, jer mi skoro ništa ne znače.

 

Umesto njih pomenuću ponovo Doors - mogao bih se zakleti da se Maya baš loži na Manzareka, a i Can- jer vožnja je ovde ključna reč, a ja ne znam za bolje šofere od njih. Glas je damosuzukijevski , a poezija pjur haiku: In the Back/In the Back/There's A Door (In The Back) ili I waited you long/but you never did come (predivna Luck). Šta tek reći za staru istinu: Everything happens twice, sem da pogađa pravo u metu? Growth smiruje, a Sun ponovo diže tenziju.

 

Uzimajući u obzir kiselost i psihedeličnost materijala pesme i nisu predugačke. Nijedna ne prelazi deset minuta. Posle preslušavanja, poželite da traju duže jer prođu dok si rekao palma. I strašno su prijemčivi.

 

Perfektan za sklapanje očiju i ulaženje u paralelnu realnost u kojoj suština ne beži, već ide u susret, Resin je već sada neizostavni deo svake respektabilnije kolekcije. Svakako overite ovu kartu za bolji svet. Osetićete se integrisanim bez uslovljavanja.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement