RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

M83 - Saturdays = Youth (Mute, 2008)
Thomas Brinkmann - When Horses Die (Max Ernst, 2008)

 

ImageMuzikantski retro ume da bude stimulativniji za personalnu retro-emocionalnu-memorabiliju/rekonstrukciju, nego najbolji noćni retro-jastuk-za-pod-glavu čiji shuffle-mode vraća uspomene. Kada se poklope motivi, umešnost i kreativnost, dragoceni osećaji ne mogu a da se ne (re)produkuju i takove emocije ne regrutuju za saputnike naraštaje koji od autentike tvore bastarde i umišljenim i nepotrebnim eklekticizmom kaljaju vrednosti i krive smisao. A tak'ih je naokolo i previše.

 

M83 je jedan od pozitivni(ji)h primera, mada se mnogo njih (uz tvrdnju da im je ocena tj. ironija&cinizam, jedini&samodovoljni dokaz) trude da dokažu da je Saturdays = Youth isuviše laka literatura (?). No, teško ili nikako to ubeđivanje (ne) ide od ruke, kada je ovaj naslov u pitanju.

 

Anthony Gonzalez (u ovom trenu M83) ima iza sebe skoro tuce manjih i većih (LP+EP) radova, ali je sa poslednja dva otvorio najmanje nekoliko vrata za dalje kvalitetno i ujednačeno bivstvovanje. 2007. je izdao Digital Shades Vol. 1 i započeo (za sada tek u najavi) serijal ambijentalnih izdanja, a ultimativnim albumom se do'vatio ranih 80-ih na jedan eksplicitniji način. Ako su Future Conditional (offshot sjajnih Piano Magic) imali 2007. godine jedan od najboljih retro albuma (We Don't Just Disappear), ideološki cementiran time što su ga izdali za LTM labelu (koja nudi silna reizdanja 80-ih, uključujući i veći deo Factory kataloga) i što su bez imalo stida koristili legate OMD, New Order, Kraftwerk na tezi i artistički masniji elektro-intelektualniji način od subjekta ovog poglavlja, M83 je logična suprotnost koju smo pritajeno iščekivali. Izdavši album za MUTE (velikana nezavisnog izdavaštva koji su imali pop prevagu sa Depeche Mode, Yazoo, Erasure...) naizgled lakšim i prijemčivijim sadržajima imamo sada i drugi deo (imaginarne) sage. To ne znači da su Gonzalesove teme na bilo koji način banalne ili jeftinije. M83 kao da promoviše teenage/eskapističko/hedonističko promišljanje 80-ih, a znamo da je većina tih tema kao logičan nastavak imalo uletanje u nesigurnu i konstantnu borbu sa životom i odrastanjem i da je to produkovalo zanimljive i atraktivne iskaze. Možda se posle ovoga treba nadati nečemu na tom nivou. Ovo je nepatvoren, do kraja posvećen rad i tako ga treba tretirati.

 

Ne treba zaboraviti i shoegaze komponentu koja i jeste jedan od zaštitnih znakova M83. Nije li upravo Gonzales jedno vreme bio jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto koje su My Bloody Valentine i Kevin Shields bez oproštaja prepustili?

 

ImageNo, pravo iznenađenje stiže od tehno-majstora Thomasa Brinkmanna, koji je sebi upriličio zadovoljstvo da se kulturno prošeta ivicom elektroničke ironije iz 80-ih. Svoj izraz je zavio u kameleonsko obličje kojim asocijacije menja od trenutka do trenutka, a istovremeno sledi zamišljeni put. U momentu se čini kao da Nicka Cavea prate Yello, odmah zatim kao da Leonarda Cohena prate Einsturzende Neubauten. Naravno, neke Factory i Mute asocijacije su neizbežne, a posebna agenda za istraživanje je spoj lirike i muzike, s obzirom na to da je Brinkmann između ostalih koristio reči Josifa Brodskog, Marine Cvetajeve i Winstona Tonga iz Tuxedo Moon (Words koristi reči TM hita In A Manner Of Speaking proslavljena od strane Martina L. Gorea (Depeche Mode i Nouvelle Vague)), što govori o (pomalo) neočekivanim naporima umetnika da delu da svakojaki kredibilitet. Ovo je idealan album i za seriozno slušanje koje vodi do opuštanja i idealan album za opuštanje koji će naneti bez nekog većeg htenja i seriozn(ij)e misli.

 

Ako je neko ljubitelj originala, nabavka ovih naslova će ga koštati otprilike koliko i jedan koncert u Areni (verovatno nekog imena iz 80-ih, navikli su nas na to), dakle tu negde tridesetak (j)evrića. Sećanja na vremena za koje je OST bila muzika umetnika na koje su se Gonzales i Brinkmann oslanjali dok su snimali ove naslove je neprocenjivo.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement