RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Sigur Rós - Með suð í eyrum við spilum endalaust (EMI, 2008)

 

ImageMnogi su u blažoj nedoumici povikali da Sigur Ros nikada nisu zvučali srećnije i svetlije. (Kao da to jeste neki greh?) No, Christian iz Hamburga i Audreyette iz Aberdina su u odvojenom pričanju, ne znajući jedno za drugo, u razmaku od nekoliko sati sličnim rečima, poručili da od Sigura na takvu nadu niko i nema više prava. Treba im verovati, sami su svedočili o višestrukom preživljavanju uz SR zapise.

 

Početak albuma nanosi jedra na plimu koja vodi ka uvek izmičućem srećnom kontinentu. Njihovi saborci Efterklang bi samo namignuli - God Vind, Kaptaijn. Zbunjivanje na n-ti nazvano Gobbledigook je verovatno skoro pronađeno u nekoj beležnici iz detinjstva, a razdragano je sledi Inní mér syngur vitleysingur, zvučni link sa Takk i mogući planetarni hit, ako mu se da adekvatna šansa. No, ostatak albuma uz umnožavanje mehurića, pokazuje da su Siguri još uvek nedvosmileno ono što su bili (nebitno što su za snimanja radili širom kugle i po prvi put se eksponirali toplijim uticajima od Islanda, a to se duboko u utrobi tako lepo i oseti) i da su im bazični pokretači htenje da upletu u muziku čežnju za vremenima kad se sreća dostizala, i/li nedoumice koje pitaju ima li je uopšte (sreće) i može li se zadržati ako se raspozna.

 

Slikovnice su ovog puta koloritne uvijene u ono što bi neki nagradili, neki nagrdili, a to su prog rock (uz sve čuveni mellotron), delom i U2 zvučnica (tu hvalite ili kudite producenta Flooda) i Beatles, gde SR dokazuju da liverpulski uticaji ne moraju nužno i ružno biti upotrebljeni u većma banalno jeftina zlodela kako su to ponekad činili Oasis.

 

Jedini zaključak, i napisah to jednom (no nije zgoreg ponavljati): ploče SR sigurno nisu za ocenjivanje, ne treba ovde objektivnosti; diehard fanovi ne daju na njih, zluradi kritičari traže i traže nešto da bi pokazali svoju pamet, a Siguri su tu samo da šire svoj dar. Uteha i radost za one kojima se ovo poklopi sa habitusom. Ako ne ovog dana ili meseca, nije baš najbitnije, vreme će kao i uvek sve staviti na svoje mesto. Ipak moram da priznam da bi mi zbog ovih dragocenih ljudi, bilo predrago da vidim njihovu pobedničku zastavu na postolju iznad one koja, recimo, simboliše onu novu kolekciju besadržajnih pojava poznatiju kao Coldplay.

 

Naravno, može se prihvatiti i da ova ploča za one koji gledaju površinu i slušaju radi statistike može delovati kao da SR vode dvostruki život, no ovaj je bend zaista nesavitljiv i najčasnije radi. I tu nema mesta daljim debatama, barem smislenim.

 

I na kraju, opet - Ove Sezone Vedri Tonovi ako se ima vremena u ovoj žurbi života da se zagrebe i potom identifikuje. Sinemaskop za srećne uši i oči.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement