RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Amenra - Mass IIII (Hypertension)

 

ImageBelgijski sastav Amenra je sasvim sigurno najveća uzdanica matične sludge scene, čije se postojanje nadovezuje na živu metalcore ponudu iz ove zemlje s kraja prošle decenije (Congress, Liar...). Već poznati odranije van granica svoje zemlje, Amenra će se novim albumom ustaliti na globalnoj mapi kao standard u svom fahu.

 

A muzika je, nasuprot imenu benda, mračna, teška, spora i haotična. Sve ove karakteristike dodatno su potcrtane đavolski kreštavim vokalima. U sveukupnom saldu, imamo jednu prilično neveselu sliku. Gitare režu poput motornih testera, stvarajući monolitnu i repetitivnu atmosferu uz tu i tamo poneki znalački brejk. Talasi se svom silinom razbijaju o hridi, a slušalac biva uvučen u trans.

 

Još prethodno izdanje Mass III iz 2005/6 nagovestilo je da su Belgijanci sposobni za stvaranje zvučnih neprilika na tragu središnjeg perioda u opusu grupe Neurosis i strpljivog građenja katarzičnih klimaksa koji je nekad (zaključno s albumom Oceanic) bio zaštitni znak post-metal monstruma Isis.

 

U odnosu na prethodnika, primetno je da novi album zatiče kvintet kao zrelije muzičare koji su sada kadri da zvučno oslikaju mrak ne držeći se striktno siline kolosalnih rifova koji krase pesme Les Gardien des Reves, De Dodenakker i Razoreater. Njihova zvučna impresija obogaćena je i majstorskim dizanjem tenzije koja svoje korene ima u postroku, obilato je korišćena i elektronika i propratni mračni efekti, a desi se da vrištavac ponekad nešto i prilično čisto prošapuće iako je evidentno da ga život u razvijenom svetu i dalje mnogo boli.

 

Dakle, nema sredine, ili vam se tresu kolena ili vam poigrava srce.

 

Autor: Marko Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement