RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Einsturzende Neubauten - Jewels (Potomak, 2008)

 

ImageNeki od prijatelja, uposleni jedino kibicovanjem, uporno i žustro pokušavaju da me uvere uz svaki novi Einsturzende Neubaten đir, kako tu nedostaje ranija (auto)destrukcija. Među njima, neki još dublje zavaljeni u komfor nešto od toga žvaknu i kažu da je bez toga i atrofirala Berlincima draž. Istina je da nisu baš pažljivo i voljno slušali poslednje radove ovih ljudi i to mnogo više govori o njihovom pristupu i poimanju stvari i raznim ličnim stanjima, a istina je i to da svaki novi dan i EN i kibicerima (do)nosi šansu da rade na sebi, unaprede i ličnost i percepciju i pojavnost, pa zašto ne izreći i budžet.

 

Shodno tome i onoj Šekspirovoj - "svirajte ovde, platiću vam trud" - EN su preko uber-fan-sajta Neubauten Supporters omogućili fanovima da od marta 2006. pa sve do sredine 2007. skinu tuce pesama, za koje je Blixa Bargeld inspiraciju našao u snovima, i uz stanovitu sumu im dali privilegiju da se osećaju podjednako i povlašćeno i važno. Za one koji ne znaju, Supporters su osnovani, ne bi li uvek nestrpljiva hard-core baza poštovalaca umanjila teret iščekivanja novih radova i unapred donirala novac koji će bend koristiti za opremanje prostora gde se uvežbava i unapređivanje studio-logistike. U zamenu su im EN pored još nečega=svačega, pomalo velikobratovski omogućili da preko web-kamera imaju vizuelni uvid kako se radi u studiju/na probama i tako svojim primedbama (in)direktno utiču na stvaranje ili odabir materijala.

 

Elem,u jednom trenutku prvobitna odluka o ekskluzivitetu je promenjena i izašlo se i u javnost sa ovim skupom minijatura nazvanih Jewels (kako su EN i nazivali ove mesečne kreativne izveštaje), što je jedan deo onlajn mecena doživeo kao delimičnu izdaju. Nama, koji nemamo vremena za ovak'o bavljenje, ostaje samo da zahvalimo onome koji je prelomio i pretvorio ovo u opšte dobro. Ako se uzme u obzir da niko više nema iluzija da se danas bilo šta može sakriti ili sačuvati, ovo deluje i logično i niko ovde nema razloge da se vajka.

 

Legenda kaže da je Brian Eno za vreme snimanje Bowiejevog albuma Low nasumice delio muzičarima karte iz Zaobilaznih Strategija (Oblique Strategies) ne bi li ih poremetio i/li zbunio i tako što dalje pomerio njihov pristup snimanju muzike, očekujući da bi finalnim rešenjima pomerio i samog Bowieja od konvencionalne pop muzike. EN su sličan pristup imali na umu kada su odlučili da materijalizuju ovu promisao. Bend je u šešir spustio specijalno napravljene karte, od kojih je svaka ponaosob imala uputstvo nekim refrenom, frazom, izborom instrumenata ili bilo čime i tako asocirala/podsetila personal na poglavlja (do)tadašnjih 28 godina benda. Nakon izvlačenja i razumevanja bend bi se zabavljao sessionom kojim su razmenjivali utiske viđene na kartama, sve dok ne izađe nova poslastica za fanove, pa i sam bend. Ako je verovati, namera je bila da se u što većoj meri oslobode ličnih ego tripova koji bi mogli da ih limitiraju u stvaranju i razumevanju sopstvenog univerzuma. S obzirom i na solo i pobočne radove, nesumnjivo je sada da su EN pravi muzički trudbenici i da su ih godine kroz koje su modifikovali svoj(e) stil(ove) samo na(do)gradile, i da su svoj izraz bez obzira na sav (naizgledni) hermetizam otvorili i učinili do veće mere životnijim. Od početnih industrijalizmom nadahnutih kabaljerosa, sad od ovih umetnika slušamo svedene mantre koje se šire pod komandom Blixinog skoro do parodije narativnog glasa (kojim uz apsurd kao pomoćno oružje pokušava da razotkrije stvarnost) taman do EN obeleženih granica koje ne dozvoljavaju da se boja i oblik svake pesme ne raspline u škrabotinu ili mrljotinu nabacanih boja.

 

Disk se pojavio u EN Potomak produkciji i sav je u znacima posebnosti, što je verovatno i deo preventivnog izvinjenja nekima od (ovom odlukom) razočaranih fanova. Tako, pored eko pakovanja i knjižice od kojih četrdesetak strana i tekstova na nemačkom/engleskom, eksluzivno je priključena i 40-minutna video celina "Acht Lösungen".

 

Muzički, ovo nalikuje na (o)manji vodič u tragovima kroz istoriju EN, sigurno jedne od najvažnijih pojava u popularnoj muzici ne samo 20. već sada i 21. stoleća, tako da nama uz dobru dozu nostalgije (gde prošlost deluje nekako i nestvarno i misteriozno), može predstavljati i sjajan početnik za mlađahne istraživače željne nečeg što neće izgubiti vrednost i svrhu skidanjem godišnjeg muzičkog kalendara sa zida. Ovi su ljudi i zasebno i skupno ultra-posebni i to se vidi i na letimičan pogled, a tek se prave poslastice kriju ako ih ogolite višestrukim slušanjem. Ovi zapisi jesu naizgled minijature, ali dovoljno bogate da se kaže da EN nisu izneverili nikoga, već su krajnje kreativno-zahtevno (i ljudima koji su i pripejd i postpejd uplatili novce) dali značenja, a nama ostavili da sami pronađemo pitanja.

 

Ima li većeg i smislenijeg izazova od toga?

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement