Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tomislav Marković: Apsurdistan za početnike (22)

 

Društveni radnik godine

 

ImagePomalo zaboravljeni Vojislav Koštunica (srpski: don Voja od Koštunića), bivši premijer Srbije, doživotni predsednik DSS-a i večna inspiracija za satiričare i karikaturiste, našao je odličan povod da, bar na nekoliko sati, odustane od dobrovoljnog kućnog pritvora, gde provodi tužne postpremijerske dane u tradicionalnim patriotskim aktivnostima: pomno gledanje u jednu tačku (mitski alef), koja se obično nalazi u predelu pupka, jeremijada nad otetim-prokletim Kosovom, usrdne molitve i jektenija srpskom bogu Marseniju i neodustajan rad na obuzdavanju honekerovski ustreptalih šiški.

 

Koštuničin izlazak na svetlost dana motivisan je nagradom za pravnog pisca i društvenog radnika Zadužbine Živka i Milice Topalović, koja mu je u četvrtak, 27. novembra, svečano uručena u Srpskoj književnoj zadruzi, kulturnoj instituciji koja već decenijama radi na ostvarenju srpskog nacionalističkog projekta. Iznenađenom Koštunici nagradu je uručio pokojni Milovan Danojlić, pisac koji je krajem osamdesetih izvršio kreativno samoubistvo uz malu pomoć svojih prijatelja, kad mu je srce probola Amorova strela koju je robinhudovski precizno odapeo Slobodan Milošević. Prethodnih godina nagradu ove zadužbine dobili su pisci Aleksandar Solženjicin, Harold Pinter, Peter Handke i drugi zaljubljenici u lik i delo Slobodana Miloševića. Logično je da se ovaj niz nastavi upravo Koštunicom.

 

Živko Topalović bio je jedan od najuglednijih političara u kvislinškom Ravnogorskom pokretu. Posle potpunog uništenja četničke organizacije u Jugoslaviji, dr Živko Topalović je uhapšen sa svojom suprugom u Italiji. Nije predat jugoslovenskim vlastima, već je proteran u Francusku. Odatle odlazi u Švajcarsku gde piše niz članaka u kojima kritikuje zapadne saveznike zbog napuštanja Mihailovića u ratu. Na sudskom procesu protiv Draže Mihailovića u Beogradu osuđen je u odsustvu na 20 godina zatvora.

 

U obrazloženju nije navedeno u čemu je konkretno Koštuničin doprinos pravnoj nauci, ali njegov plodni opus obiluje delima koja će se proučavati na univerzitetima širom sveta, čim zločinački novi svetski poredak bude srušen u paramparčad. Reč je o knjigama provokativnih naslova koje se čitaju netremice, u jednom dahu, od sumraka do svitanja: "Između sile i prava: kosovski zapisi", "Odbrana Kosova", "Obraćanje predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice Savetu bezbednosti UN" i "Ugrožena sloboda: političke i pravne rasprave". Obavezno pročitati!

 

Za razliku od Koštuničinih pravnih spisa, koji nisu poznati širokim narodnim masama, njegov društveni rad smo prethodnih godina žestoko osetili na svojoj koži. Biće potrebne godine da se nadoknadi šteta koju je ovaj vredni politički skakavac naneo Srbiji, i to iz najboljih patriotskih namera. Niko ne može tako temeljno da devastira svoju zemlju kao profesionalni rodoljubi!

 

Na dodeli nagrade Koštunica je posebno zahvalio pok. Milovanu Danojliću na besedi (nacionalistički pisci ne govore, oni besede), a zatim održao kraći prigodni govor, pardon, besedu. Koštunica je, između ostalog, rekao: "Nas su danas ovde okupili ideja Živka Topalovića, kao i sećanje na njegov život i delo. (...) Znamo da je 1943. napustio Beograd i otišao, kako se govorilo, u 'slobodne srpske planine', kao i to da je 1944. godine odbio ponudu da bude ministar u prvoj Brozovoj vladi, znajući da će ga to koštati doživotne emigracije i utisnuti mu žig osude komunističkog režima. Sudbina Živka Topalovića zapravo govori o sudbini Srbije i srpskog naroda u 20. veku. (...) Živko Topalović je pre svega bio pravi patriota u teškim vremenima kroz koja je Srbija prolazila. Na Svetosavskom kongresu 1944. godine sve ideologije i sva sporenja bili su stavljeni na stranu, jer je na dnevnom redu bila sudbina Srbije i srpskog naroda. I mi danas, kada su velike sile ustale da nam otimaju teritoriju, mnogo toga možemo da naučimo na primerima ljudi poput Živka Topalovića, koji su se u mnogo težim okolnostima borili za Srbiju. Kada je u pitanju odbrana Kosova, nema niti bi smelo da bude leve i desne Srbije. Nema niti bi smelo da bude leve i desne Srbije kada su u pitanju naši suštinski državni i nacionalni interesi i sudbina srpskog naroda".

 

Koštunica nije mogao da odoli, pa je iskoristio i ovu priliku da se vrati svojoj omiljenoj kosovskoj mantri i fantazmu o naciji koja se homogenizuje pred najezdom "vekovnih neprijatelja". Naravno, Koštuničin fantazam podrazumeva jedinstvenu Srbiju koju predvodi upravo on, samozvani mesija i spasilac srpskog naroda iz kandži zlih sila koje su trenutno u modi. Jer stanje jedinstva nacije, kao što je pisao Klaus Tevelajt u "Muškim fantazijama", ne podrazumeva stanje jednakosti, već surove dominacije nacionalnih firera. Na sreću Srbije, birači su na poslednjim izborima pokazali da ne dele Koštuničine samoubilačke fantazije.

 

Na kraju, ipak treba pohvaliti Koštuničinu odluku da novčani deo nagrade u iznosu od 10.000 evra pokloni porodici Blagote Šapića iz Istoka, za izgradnju kuće u mestu Srbica na Kosovu i Metohiji. To je jedina dobra stvar koju je Koštunica učinio za pripadnike srpske manjine na Kosovu.

 

(e-Novine)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement