Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Profil: Vladislav Bajac, književnik

 

Potraga za identiteom i druge priče

 

ImageIzdavačka kuća Arhipelag objavila je novi roman Vladislava Bajca. "Hamam Balkanija", "roman i druge priče" iz pera jednog od najpoznatijih domaćih pripovedač, sastoji se od dva paralelna pripovedačka toka, naizmenično ispisana slovima dva pisma sa poglavljima čije naslove čine slova azbuke i abecede. Poglavlja "Hamama Balkanije" koja su ispisana latinicom za glavnog junaka imaju Baju-Bajicu Sokolovića, poznatog Mehmed-pašu, i čine zanimljiv istorijski roman, dok su pseudo-autobiografska paralelna ćirilična poglavlja smeštena u drugu polovinu dvadesetog veka. Njihov junak ima ime slično imenu pisca, dok su drugi junaci tih zanimljivh sećanja, avantura i digresija koje se nameću piscu dok traga za istorijskom pričom, Orhan Pamuk, Ginzberg i mnogi drugi...

 

Gospodine Bajac, Vaša knjiga je već na prvi pogled zanimljiva i neobična. Dva paralelna toka, dve priče, dva pisma: ćirilično i latinično. Kako ste došli do ovako udvojenog romana?
- Zanimalo me je pitanje dualiteta generalno, a onda dvojnost identiteta kroz istoriju Balkana kao i u vrlo bliskim nam godinama. Usto, tu su na raspolaganju bila i mnoga lična iskustva sa ljudima koje sam poznavao i koje i dalje poznajem. I istorija i današnjica hoće da nam kažu kako svet nikada nije bio samo crno-beo i da su mnoge "istine" kojima smo bili učeni zapravo bile predrasude, a ponekad i istorijski falsifikati. Naravno da književnost nema zadatak da pronalazi i dokazuje istinu, ali njena umetnička istina ostvaruje se preko istraživačkog, koje može biti egzakno i precizno, a potom pretočeno u relativnost artističkog oblika. Dakle, jednom pronađena i uobličena priča nekako je prirodno nametnula dvojnost kompozicije. Što se pisma tiče, činilo mi se da je ovo bila divna prilika da iskoristim tu originalnost srpskog jezika i postojanje njegova dva pisma, što je retkost među jezicima sveta. No, to dvostruko pismo potpuno je u funkciji ideje romana i nije nekakva skraćena putanja ka jevtinom dobijanju književnih poena. Junaci u knjizi i njihovi narodi doživljavaju i tu vrstu transformacije - nestanka jednog i uspostavljanja drugog pisma.

 

Polovina romana govori o Mehmed-paši Sokoloviću. Da li pamtite trenutak u kome Vam se Bajica nametnuo kao mogući glavni junak (n)ove knjige?
- On je svojom biografijom, kao poznata ličnost u čije se postojanje nije moglo sumnjati, bio idealan za namenjenu mu ulogu. Prelazak iz jedne kulture u drugu, iz jedne vere u drugu, prvo pod prisilom a onda i sopstvenom odlukom, nudilo mi je mnogo psihološkog i literarnog materijala da nadgradim, opovrgnem ili potvrdim istine i zablude o životu u 16. veku. Prijateljstvo ovog Srbina među Alahovim ratnicima sa Mimarom Sinanom, grčkim pravoslavcem, a glavnim neimarom Osmanske imperije dodavalo je nove teme: rušenja i zidanja, ubijanja i pregovaranja, rodoljublja i izdaje... tema koje su večne i svevremene. Pravi momenat odluke da pišem (i) o njemu pao je kada sam shvatio je da je dankom u krvi odveden u Tursku kada je imao 18 a ne 4-5 godina, kako smo bili učeni. Jer, to je stavljalo u pogon potpuno nove okolnosti i posledice.

 

Nakon svakog poglavlja koje prati život Mehmed-paše Sokolovića pišete poglavlje o piscu, neki bi čak rekli o sebi, dakle o piscu koji je u potrazi za pričom. Zašto ste odlučili da baš u "Hamam Balkaniji" istorijsku priču povežete sa savremenom, da na neki način date na uvid čitaocu sve piščeve nuz-misli koje se rađaju dok radi na delu, ali i da usput opišete svoje avanture, putovanja, iznesete dileme, da esejizirate...
Image- Verovatno što je to priča o jednom te istom životu, iako naizgled sastavljena iz desetina različitih priča (ne zaboravimo, knjiga i ima podnaslov "Roman i druge priče") kao i nekoliko razdvojenih vekova. Mislim da je to i posledica neke vrste mog književnog zrenja. A možda i potreba da čitaocima i svetu pošaljem neke otvorenije, naizgled nestrpljivije poruke to jest ono čuveno - ko smo, odakle smo i zašto smo... Iako ti vremenski noviji delovi liče na neku post-modernost, oni su samo prirodni nastavak priče započete koji vek ranije. Svi primeri ljudi koje poznaje moj junak pod imenima junaka savremenog doba u knjizi međusobno su potpuno različiti te su samim tim samo varijacije na temu, ali sa težinom koja obogaćuje mogućne pretpostavke. Sve su to diskusije o (ličnim) identitetima, potrage za (sopstvenim) privremeno zagubljenim ili (tuđim) trajno zagubljenim identitetima. Avanture mog junaka sa imenom poput mog tu su da opišu podstanja i poddogađaje. I da se pomalo otkrije kako je junak stizao do knjige koju je pisao.

 

Kao centralna tema Vašeg romana ističe se problem dvostrukog identiteta. Ako dozvolite, rekao bih vam da sam nakon poslednjih stranica romana imao utisak da ste godinama i godinama razmišljali o toj temi, o mogućnosti da se istovremeno bude još neko...
- Pa, pogodili ste. Tom temom se na različite načine bavim u svojoj samoći, ali često i na poluskrivene načine u mnogim od svojih prethodnih knjiga. Kada biste me pitali zašto, bojim se da vam još uvek ne bih bio u stanju da odgovorim. Možda ako mi obećate da ćete me to pitati za desetak ili više godina... ako do tada ne izgubimo ono što smo. Uvek su me privlačili kontrasti koji su se zapravo u nekim tačkama sastajali kao delovi jedne te iste celine: pojedinac i vlast, rob i gospodar, dan i noć, san i realnost, ja i ti, muško i žensko...

 

Zanimljvo je da su junaci Vašeg romana mnogi poznati pisci, domaći i strani, ali pre svih Orhan Pamuk.
- Pisci umeju da u privatnim životima budu jednako dosadni kao i neke dosadne knjige. No, ipak, strašnije od dosadnog pisca jeste dosadna knjiga. Možda sam zarad pokušaja stvaranja nedosadne knjige išao linijom manjeg otpora koristeći biografije zanimljivih pisaca i intelektualaca a koje je poznavao lik iz knjige po imenu V. Bajac. Kada sam ih ukrao književnom liku po imenu Vladislav Bajac, mogao sam da ih komotno koristim pod njihovim izmišljenim a vama znanim imenima. Tako sam mogao da potpišem knjigu svojim pravim imenom, a ne onim iz knjige.

 

Autor: Mića Vujičić (YC)
Foto: Danas - Knjiga

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement