Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (39)

 

Lekcija mladom piscu

 

ImageNajvažnija stvar koje treba da se držite, mladi pišče & mlada spisateljice, i to kao pijanci plota, jeste ta da ne dokazujete istinu da vaša dela nastaju uzvišenom kreacijom, takoreći ni iz čega. Svet nije postojao pre vas, a onima koji tvrde drugačije, natrljajte lažljive noseve. Budući da pre vaših stihova, priča, romana, aforizama, drama "ništa nije objavljeno", nema razloga da sve postojeće knjige ne tretirate kao loše kopije vaših originala. Zato nemojte ništa od drugih da čitate, nego pišite i čitajte svoje knjige. Nauka je dokazala da se može plagirati unapred, tako da su svi vaši prethodnici zapravo učili spisateljski zanat od vas!

 

E sad, druga je stvar ta što je neko, još nije utvrđeno ko, dozvolio da se tzv. knjigâ i tzv. pisaca namnoži da se ne mogu prebrojati. Pošto se kriva Drina ne ispravlja preko noći, prihvatite ih kakvi jesu. Oni neka škrabuckaju, a vi - pišite. Pa iako vas književni žreci, predstavnici plagijatorske mafije, ne primećuju, neka vam ne bude krivo. Vi znate da ste jedinstveni.

 

A pošto se mora biti praktičan, evo saveta kako da steknete novac i moć, jer su to jedina dva razloga zbog kojih se postaje pisac.

 

Najvažnije je da to što ste napisali objavite između korica. Ne marite za to ako vas zavereničke izdavačke kuće redom odbijaju; vi štampajte knjige o svom trošku. Ustvari, najbolje bi bilo da nekom izdavaču platite, da kažem tako, reket; šta vas briga, barem ćete imati knjige objavljene kod izdavača koji je poznat i neprijateljima koji su vam odbijali rukopis. Važnije od onoga što ste napisali jeste da nahvatate pet-šest profesora univerziteta, senilnih pisaca, predvodnika književnog esnafa, pokojeg vladiku, akademika opšte prakse ili generala u penziji. Svi oni nek napišu nešto ekskluzivno o vašim delcima.

 

Ako me već pitate, najbolje bi bilo da pišete pesme za decu ili aforizme. To ne iziskuje mnogo vremena, ali vi, i dalje, tvrdite kako se, recimo, roman piše godinu dana, a aforizam ili dečija pesmica ceo život.

 

Kako sad imate crno-na-belo da ste suvi geniji, nemojte više ništa da pišete, nego preštampavajte napisano. I šta vas briga da li to neko da čita kad ni vi ne čitate. Ima da pristupite svim udruženjima pisaca samo s jednim ciljem: da ih podrivate iznutra kako biste im pokazali da su dno dna. Funkcije ne odbijajte. Sekretar je sekretar i u udruženju pisaca vaše mesne zajednice.

 

Osnivajte časopise. Ako ne možete da ih osnujete, rasterajte uredničku boraniju iz nekog postojećeg. Šta će vam časopisi? Kakvo pitanje?! Da biste imali sinekuru, pobogu! I moć da odlučujete ko će postati piscem. Onaj koga vi pogledate, kao da ga je pogledalo blagougodno ili urokljivo oko božanstva. Ili još bolje: izborite se, rukama i nogama, za tapiju na dodelu književnih nagrada, ali, da se razumemo, prvo ih dodeljujte sebi. Okružite se žirijem koji ne košta mnogo, ali obavlja posao po principu italijanski dizajn, nemačka izdržljivost.

 

Onda zaređajte po seoskim domovima kulture, gerontološkim centrima, provincijskim bibliotekama... Ako vas ne pozovu da gostujete na nekoj izvikanoj književnoj smotri, (umalo da napišem: pesničkoj štafeti) sami dođite, uzmite sobu u hotelu, jedite, pijte u inat ignorantima.

 

Ovo ne zaboravite: sve što radite mora biti predmet interesovanja novinara, zato je najbolje da za ljubav uzmete nekog iz sveta masmedija. Tako biste jednim udarcem ubili dve muve: imali biste i pare i jare.

 

Ima ovih saveta koliko hoćete, jer je prostor za manevrisanje po literaturi ogroman, ali da se zaustavimo. I ne brinite, ako se budete pridržavali gorenavedenih saveta i upustili se u avanturu pisanja, već ću vas prepoznati.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement