RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Shearwater - Rooks (Matador 2008)
Shearwater - Snow Leopard EP (Matador 2008)
Thomas Feiner & Anywhen - Opiates (Samadhi 2008)

 

ImagePojave se povremeno albumi takve snage koji teraju u samoću, da se tamo prebledi i krše prsti, nebitno koliko se procenata tuge ili promila sreće trpi. To je, kanda, neki znak pa kako ko shvati. Shearwater (Jonathan Meiburg) i Anywhen (Thomas Feiner) imaju sposobnost da rečima i muzikom stvore tako nešto, za ličnu stimulaciju svakojake vrste, onako kako to samo muzika zna da podari.

 

2008. je godine postalo jasno da je Meiburg onaj koji zaslužuje ime Shearwater, ne samo zato što je kao ornitolog nadenuo ime bendu, pa u krajnjem slučaju i ovom albumu. Dugo su vremena Will Shelf i on sarađivali kroz Shearwater i Okkervil River, ali odnedavno svako brine svoju brigu. U svetu rock muzike ne mora sve da bude buka i bes i ljubomora i zavist i to se vidi po ova dva amigosa; Shelf sada punim gasom daruje Okkervil, dok svoja iskustva o životu i impresije prirodom i životinjama Meiburg priča samo za Shearwater, i sve ne da je bolje za njih, već i dobro za nas.

 

ImageRooks je album van konfekcijskog broja, koji kreće od recepata 80-ih, sličnih onim što su ih Norvežani White Birch (u)mešali za fenomenalni Star Is Just A Sun album; plus, mnogo gorko slatkih začina koje Meiburg prazni u miksturu. Najupečatljiviji su oni u vokalima koji vuku od Marka Hollisa, preko carskog Johna Granta do iskontrolisanog Jeffa Buckleya i Anthonyja, i klaviru koji je i melodika i perkusija i koji kao srce ne širi krvotok uvek u istom ritmu. Za dodatnu pozornost je izabran (digitalni) singl Snow Leopard i tako bi zvučali Radiohead očišćeni od antidepresiva i antipsihotika, ili da su možda na njima? Uključeni su i živi snimci, koji zvuče još i dramatičnije. Krešendo kurioziteta je obrada Talk Talk (Rainbow), od koje ni Hollis ni ekipa ne bi okrenuli glavu. Uz sve hvale i kredibilitete koje se kupuju nabrajanjem Hollisa i Talk Talk, nemam sećanja o tome da se iko odvažio da obradi nešto sa njihova dva u mnogim krugovima gotovo mitska albuma (Spirit Of Eden i Laughing Stock).

 

Sve hvale i za labelu Matador, nisu oni Meiburga tek iz altruizma pokupili, ali će on imati veću pozornost i osloboditi se jarma nerazumljivosti i opskurnosti koji lenja klika lepi ovakvim ljudima. Ako iko zaslužuje izlazak iz senke, to je upravo ovaj čovek.

 

ImageSa druge, ili prve strane, Feiner je dočekao da iz ponovljenog puta, na većoj pozornici predstavi sjaj svoje opojne usamljenosti, zahvaljujući Davidu Sylvianu i Samadhi etiketi. Originalno izdat 2001. Opiates je bio treći album Šveđana Anywhen, a David Sylvian je emocionalno uzdrman silinom ovog izdanja 2008. sve prepakovao, zamolio Feinera za bonus pesme (dve ih je ovde) i predao nam dobro, ovoga puta pod firmom Thomas Feiner and Anywhen. Urađen je i novi omot, koji je osmislio Chris Bigg, poznati 4AD i Samadhi dizajner.

 

Sličan pristup i slične uzore imaju i Feiner i Meiburg. Zavodljivost i lomljivost njihovih melodija i vokala nikad nije u depresiji i malodušnosti, već se hvata trenutka koji ište borbu. Uvek je to i bilo jače i snažnije od multidecibelskog urlanja i ubijanja mikrofona. Scott Walker kao putokaz smislenoj pop-grandiznosit, Talk Talk i ovde kao odeljak preispitivanja i ranjivosti, plus Feiner dodaje i laganiji i seriozniji pop senzibilitet (A-Ha i Blue Nile) jer mu je stalo da se publika bilo čime ne rastera, već da ovo čuje. Očito je bio svestan dok ga je radio, da je Opiates predragocen da bi se tek tako odbacio. Vreme ga je, nesumnjivo, za strpljivost nagradilo.

 

Poslednja pesma originalnog Opiates albuma All That Numbs You je lični manifest, vokalni & instrumentalni ID, kojim se (samo)hrabri da nađe snagu iz bilo čega. Današnja društva, sva u depresijama različitih vrsta ne daju motiv, barem ne kao onaj kakav lična utopija može da ponudi. Feiner shvata, vraća i i sebe i nas u doba kada su svetla (vele)grada ili bilo šta nalik, davala nagoveštaj o novim saznanjima uz čiju će nam pomoć sve proći bezbolnije. Vremenom su se shvatanja umnožavala, ali su i sve manje mogla da nas zavaraju. Opiates tako i zaključuje, no tu ne staje, već i daje i šansu za eskapizam, pa makar i trenutni, niko i ne zna kad i da l' će se razvedriti. Posredno je ovo i najbolje za (pre)ispitivanje potrošačkog i konzumentskog u nama. Posle snage koju demonstriraju Feiner i Meiburg, mnoge stvari bi mogle da otpadnu kao beskorisne, a to je preko potrebno u ovoj žurbi. Nema se baš vremena za razbacivanje.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement