RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Meso Meso - Mitten (Lacies 2008)
Kira Kira - Our Map to the Monster Olympics (Smekkleysa 2008)

 

ImageYumiko sa (samo)izabranim umetničkim imenom Meso Meso, ne krije da su joj Mum uzor, a biće još sretnija ako se glas o tome proširi. Ne treba se mrštiti i misliti da se radi o još jednoj pukoj imitatorki koja glazbi tuđe misli, ničeg nedoličnog nema u njenom pristupu, a puno je primera da se upravo iz ovakvih inspiracija rađaju, ne baš globalno prepoznatljive, ali dovoljno lepe stvari. Meso Meso promoviše šarm kojim su Mum razoružavali, mada je na putu (samo)osluškivanja od iznutra ka spolja akustičnija i za koji pedalj ogoljenija.

 

A da je svet ovog trena svima komšiluk, japanka dokazuje činjenicom da je Mitten, zapravo prvo izdanje za britansku labelu (Lacies) i da im je postavila ne samo kamen temeljac, već i dovoljno goleme standarde, da bar u prvo vreme odagnaju misli o sizifovskom karakteru posla kojim se bave.

 

Verovatno nije slučajno što je završnu pesmu na albumu Yumiko naslovila Kira Kira, s obzirom da se pod ovim imenom na Islandu zna za Kristín Björk Kristjánsdóttir, promotera dobre muzike za svaku priliku i svaki p(r)ovod, i entuzijastu koja je uz čuvenog Jóhanna Jóhannssona i još neke vodila KitchenMotors etiketu. Sve što očekuje zaljubljenik u današnju islandsku muziku (mnogi će biti razočarani ako ne spomenem Sigur Ros, Mum, Amina), pa i malo širu nordijsku scenu (očekivano Efterklang) bogato može naći na albumu Our Map To The Monster Olympics, punom magije i topline koju može da ispiše samo neko time silno preplavljen, toliko da čezne da pokaže kako geografske širine i dužine ne šire i skupljaju baš srazmerno i logično, sva tela & komore & pretkomore.

 

ImageMalko i maštanja, jer ovo je sjajan dekor za te aktivnosti; Meso Meso i Kira Kira (ili obrnuto?) su promoteri onoga što bi jednog idealnog dana mogla da bude muzika za edukaciju dece i onih koji shvataju da neproterivanjem deteta u sebi nikada ne stare, a uz to zvuče i dovoljno dobro da budu i uteha i/li što da ne... puki hedonizam! Kordinacija minijaturnijih, dečijih instrumenata sa onim ozbiljnim, možda neobaveštenima u današnjem svetu deluje i zaludno, ali ima ga posvuda u dovoljnim količinama da se kao neki naivni Eldorado isprsi spram besmisla sve te bezrazložne buke i agresije. I ne bi bilo čudnovato uz ovakvu muziku, da dani svima po želji postanu duži, a noći manje uvredljive i prava inspiracija.

 

Nisam proveravao u kojoj se meri ovi albumi spominju u cirkularima najizdanja koji su od raznih distributera stizali u moj inbox krajem godine, ali napravite vi svoj i uvrstite Meso i Kiru i samo kliktaj dalje ćete nekoga obradovati. Možda ce najprvo slegnuti ramenima i asocirati se na Duran Duran ili Vodu Vodu, ali će ako nađe vremena na kraju biti zahvalan. Još bolje ako ima dece negde u blizini, savršeno je zadovoljstvo (i korist) držati ih što dalje od raznoraznih preživljavanja, operacija, budžeta i masovnih pesama.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement