RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Jacaszek - Treny (MIASMAH 2008)
Tomasz Bednarczyk - Summer Feelings (ROOM 40 2008); Painting Sky Together (ROOM 40 2009)

 

ImageNije li muzika ona preostala, najsjajnija i najdragocenija stvar, koja ne dozvoljava da posrnemo u prolaznosti i ništavilu, onom jedinom što zaista imamo. Ako ima baklje koja osvetljava put iracionalnoj vedrini, onda je to muzika.

 

Kada se prisetim albuma koji su (nas) iskušavali prošle godine i shvatim da su došli sa mnogih strana sveta, ne mogu da ne budem mal(k)o radosniji. Gde god čovek otvori web stranu ili aktivira fajl, drage duše koje ne otežu da krenu u boj sa egzistencijom. Konkretno, dve duše iz Poljske koje me opsedaju pola godine & plus, ni sam ne znam zašto se nisam povodom njih do'vatio plajvaz-tastature i ranije

 

Dva su me albuma (JACASZEK - Treny i TOMASZ BEDNARCZYK - Summer feelings) toliko intrigirali, da sam na letovanju u samo/amputiranom delu negdašnje SFRJ-SRJ-SCG, između domicilne ruske većine, pogledom i sluhom tražio poljske turiste i mozgao da l' bi neko od njih mogao da kaže nešto o ljudima koji su uhvatili ovu muziku. I odustajao, s obzirom na to da su gđice izgledale pristojno, istovremeno zapadno-uniformisano-obledele kopije junakinje filmskih modela - naravno, slovenski erotičnije, a mužjaci kao imitacija Britanaca na moru, tj. kao nervozniji slani fudbalski poštovaoci. Biće da sam ipak zgrešio kod drugih, jerbo kada se prisetim Mogwai i njihove sklonosti ka fusbalu, ne deluje mi da su u grupaciji škotskih navijača koja zaslužuje hvale od UEFA za nepogaženu vlat trave podno tribina, a opet rok-akcionisti prave vaseljenski veličanstvenu muziku.

 

ImageIma nade svakako, lepota će spasiti svet, zapisao je jedan od najvećih i nesumnjivo genije, i nešto od toga nas napominje na to i ovde, i nadam se da će se još neko toga setiti, posebno nakon upoznavanje Jacaszeka. Njegovi Treny su pomeli ljude koji klasifikujući ploče kupuju kredibilitet, jer ovo i jest i nije ambijent, i jest i nije neoklasicizam, uglavnom mnogo toga i jest i nije ako se shvati kao zadatak-zagonetka. Onima srecnim da bez predrasuda slusaju muziku, album je odavno srastao u srce. Treny ima vanvremensku komponentu i van su ikakvog nepotrebnog ukrašavanja trenutka koje će na kraju, samo dodatno pomoći da se ubuduće uz divljenje govori o njemu, nebitne su za kredibilitet trivijalne razmere popularnosti. Sam Jacaszek je rekao da kombinovanjem elektronike i akustike definiše sopstveni jezik i estetiku, i dodao bih da u sve unosi gotovo mistični zanos, dirljivu tugu, pripitomljeni lament koji razvlači i opčinjava i pomaže čoveku kad je najranjiviji da najviše sazna o sebi. Najsličnije onome kako deluje muzika Arvo Parta, i nema sumnje da je upravo Part, naučio štošta i Jacaszeka.

 

Za još bolju orijentaciju onima koji tako više vole, album je završio u policama 2008 pored recimo, Johanna Johannssona ili Max Richtera. Treny je izdat za norvešku etiketu Miasmah, koja nudi čitav odeljak fraj materiala na internetu; ali je pojedinim umetnicima dala i CD sansu, a Jacaszek je jedan od odabranih. Sjajna procena, od njega ne postoji njima bolji promoter, ako im tako nešto uopšte i treba. Ovakve se ploče se daju u svet zbogradi karmičkih poena, a ne bankovnih apoena.

 

Dunka je izraz kojom su Dvoržak i Čajkovski opisivali muziku koja ima melanholicni sentiment, ali uz to i prija. Možda je došlo vreme da se prilepi ponekad uz agendu ambient, a barem meni, nema pogodnijeg čoveka za to od Tomasza Bednarczyka.

 

ImageKao i Jacaszek i Bednarczyk nije našao diskografski dom u otadžbini, vec je za debi Summer Feelings, pisan kao zimski soundtrack u čežnji za letom 2008, utočište pružila australijska etiketa Room 40, (povremeni artisti: William Basinski, Taylor Daupree, Keith Fullerton Whitman i dr.). Uz to izdanje je Tomasz doživeo jednu od najlaskavijih stvari koja može da pronađe autora, planirani mu je dekor izgubio svrhu i ljudi su najrazličitije doživljavali taj komad melanholije i u koraku ga prilagođavali sebi. Šta se to ovde čuje i simulira? Zimsko komešanje leda i/li krckanje snega, pokušaj treperenja pregrejanog vazduha ili nešto kompletno van toga? Elektro-akustični Rorsah.

 

Mešavina elektroakustike, pofajtanog glitcha, dirljivog piana i raskošno razlivenog ambijenta tvore savremenu ambient dunku. Dok sam se kanio da odam poštovanje tom albumu iz 2008, prepunom smirujućih momenata, Tomasz je već obnarodovao svetu novi, Painting Sky Together. I sve isto važi, kvalitet vanserijski, izvedba biserna. Ako neko želi referencu, mogu da pomenem najočitiju, a to je Harold Budd. Ambient maestro ima saborca u Bednarczyku, nikako slepog i poslušnog kopiranta, već snagu koja uz uzor upražnjava svoj način meditacije. Kada se sazna da budući pedagog iz Wroclawa ima tek nešto preko 20 godina, možemo zamisliti (uz veru u održanje tempa i kvaliteta) kakvu će nisku tonova nanizati do godina u kojima se danas nalaze legende ambijentale. Nada je da će nam ruka često lebdeti u vazduhu, kada budemo tamo negde unapred, odlučivali koje ce nam njegovo dobro pružiti trenutnu utehu i relaksaciju.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement