RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Benjamin Finger - Woods Of Broccoli (How Is Annie Records, 2009)

 

ImageSvakako treba podrža(va)ti onog ko preporuči brokoli, time i svežinu, protočnost i održa(va)nje zdravog razuma. Ako još zapisuje organski prosunčanu muziku kao Frank Benjamin Finger, garant(ovano) je povezano sa uživanjem. Junak dana stiže iz Osla, Norveška, i nekima je poznat kao polovina elektro-jedinice Beneva vs. Clark Nova.

 

Njegov debi album Woods Of Broccoli, izdat za norvešku etiketu How Is Annie Records, pažnju će najprije ugrabiti istrajnim kopačima novih i novijih skandinavskih izdanja, a dobar će im slučaj omogućiti da popune mesto u kolekciji, negde baš između poslednji/pretposlednjih Mum i Efterklang. Diskretno promičući uticaje navedenih nordijskih mastera za očuvanje mentalne higijene i isceljenje zvucima, BF ne usvaja zdravo-za-gotovo patentirane muzičko-geografske obrasce sa tih geografskih širina i dužina, nego je više prisutniji duhom; uostalom, i krv i meso su mu osenčeni takvim referencama. Sve to pre označava samonikli talenat, nego disciplinovanog vaspitanika. Takve, na(r)očite (u)zrele elektroničko-akustične senzacije BF nudi na raspoznavanje svima koji posredstvom muzike pokušavaju da sačuvaju nežno-naivnu znatiželju koja ih usporava u ovom prebrzo rotirajućem vremenu. Istini za volju, bez pitke glatkosti kojom puca srce kao kod Olafura Arnaldsa ili Petera Brodericka ili lisnatih nanosa kao kod Sigur Ros, ali uz nesumnjivo uskomešane emocije.

 

Kako god, BF se umetnuo u agendu najzanimljivijih otkrića godine, a u potrazi muzičkog opisa možda je najbliže reći sledeće: ako je interesentima novi Mum pomalo zapetljaniji i brbljiviji od prihvatljivog, Norvežanin nudi prijatniju ekskurziju podjednako dobru i za dokolicu i za kreativno odmaranje. Ima se utisak da je odsanjane realne ožiljke pozitivno-infantilno šećerio bojama i zvucima, tek toliko da ne kompromituje njihovo varenje. I još važnije, ponovno preslušavanje ne izaziva grč, a tek repeticijom ovde počinju prave avanture. BF se, po sopstvenim rečima, na albumu samoostvario u samopronađenom eskapizmu i ono što se čuje jeste da je izvukao najbolje od njega. Ako još neko misli da je eskapizam jeftina i/li banalna stvar, možda BF tonsko svedočenje-ispovest nagovara, ako ne na promenu, onda barem na preispitivanje tog stava. Sa raznih strana se ionako čuju misli da je nedostatak građe i volje za nekom vrstom utopijskog sveta ili još tačnije bilo ikakvog sveta unutar sebe, ona boljka od koje počinju ostale boljke danas.

 

Tehnički, Finger je celu "šumu" (osmišljavanje, snimanje, produkcija) pobrao sam, ali svakako treba spomenuti podršku tri dame na vokalima (Therese Aune, IngaLill i Anastasia, lokalno znana i kao Crisis De Jour ) i bez njihovih doprinosa, boravak u "šumi" ne bi bio isti. Elem, naš je novi poznanik na talasu sjajnih kritika upravo završio gostovanja po Severnoj Americi, špartao pomalo po Evropi, a poslao je uz ovaj CD i poruku da je voljan da nastupi i u Srbiji, pa ako ima interesenata sposobnih da to omoguće, samo napred. Možda imaginarni pasoš Broccoli šume, pruži priliku da se svačiji eskapizam i sopstveni glas iskoriste kao instrument ili oružje protiv apsurda koji živimo. Finger je nesumnjivo otvorio sebi mnoga vrata za prisnost sa svetom, zašto bi se na kraju krajeva onda njegovi konzumenti ustezali od toga.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement