RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Luca Olivieri - La Quarta Dimensione (AG Prod 2008)

 

ImageSve što misli da je potrebno, Luca Olivieri (LO) ima prikačeno uz svoj CV - i akademsko obrazovanje/delovanje i rad u pop/rok miljeu. Konačno, za njega je "La Quarta Dimensione" materijalizacija odranije izgovorene želje da (delom) pravi i elektronsku muziku, a činjenice i aduti koji ojačavaju tu odluku kažu da je pohađao elektronske radionice i/li kurseve (kod ljudi kao sto su Howie B ili Francoise Kevorkian) i kompozitorski angažman (koji je upriličio za teatar i različite filmske forme). Upravo Olivierijeva muzika najčešće i podseća na nešto što je na parčiće odgrebano od dasaka ili isečeno iz rolni.

 

LO pravi instrumentalnu muziku, koja u današnje vreme može zazvučati pomalo čudno, nekome i anahrono, jerbo je podjednako daleko i od dronova, ambijenta ili new age retorike. Muzički putnik-dobronamernik bi primetio kako ova ploča može da po(d)miri sve koji od muzike ne traže ništa što bi ih moglo uznemiriti, a za to najbezazlenije i najlagodnije koriste ravnije momente Buddha Bar/Caffe Del Mar serijala i/li Gotan Project, doziranu Balkaniku bez etno začina i najmanje uskovitlane delove opusa koje bi možda nekad nekako potpisali Kronos Quartet ili Michael Brook. Ako se zažmuri i potrudi, ima ovde "ambicije" i "materije" koja nalikuje tome.

 

Lično bih poželeo, iako je ovo predaleko od nečega što bih redovnije islušavao, da Luca Olivieri presvuče svoju akademsku košulju ili ako mu je to veliki zalogaj, barem otkopča dugme ili dva, malo pusti korak i odšeta dalje od zanatskih šablona. Tada ovo ne bi ovo bio samo idealni OST za neobavezno čitanje ili za uspešno nečinjenje ničega/nečega, već i nešto što bi teralo na veći konzumentski angažman, a čini se ipak da je među zahtevnijom publikom, upravo onaj s(l)oj koji bi i voleo da animira ovaj Đenovljanin, pogotovo nakon navođenja uzora kao sto su Brian Eno, Erik Satie ili Yann Tiersen. Možda bi jedna od opcija mogla biti da usnimi nešto kohezivnije, makar i sa nekim konceptom. Sam koncept ume često da deluje razorno ili razoružavajuće, ali i češće je kost koja pomaže mesu da se kreće sinhrono.

 

Uprkos prijatnom utisku koji disk ostavlja, ovde ipak sve više nagoveštava, nego što daje. Kao pozitivnu činjenicu treba istaći da je sve lepo upakovano i ucifrano, od omota, izvedbe, produkcije bez dodatnih minuta koji bi mogli publici da oduzmu i nešto vremena preko dobrog ukusa. No, velika je verovatnoća da bi naslušaniji "konzumenti" sav taj komfor menjali za maglinu koja bi vodila ponovnom vraćanju i istraživanju Lucinih dimenzija.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement