Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Intervju: Srđan V. Tešin, pisac

 

Osećam se kao pisac koji piše za apatride

 

ImageNakon internacionalnog Festivla kratke priče u Kikindi, Festivala europske kratke priče u Zagrebu, Međunarodne književne kolonije u Čortanovcima i Revije malih književnosti u Zagrebu i Dubrovniku, književni rad kikindskog pisca Srđana V. Tešina nastavljen je objavljivanjem prevoda romana "Kuvarove kletve i druge gadosti" u Sloveniji. O prevodima i festivalima razgovaramo sa urednikom Plastelina.

 

Plastelin: Kako je došlo do prevoda tvog romana na slovanački jezik?
Srđan V. Tešin: - Pre deset godina je ljubljanski časopis "Apokalipsa" objavio pregled srpske književnosti u kojoj sam bio zastupljen jednom pričom. Potom sam godinama sarađivao sa časopisom "Balcanis" koji je izlazio u Ljubljani. Dakle, može se reći da već odranije nisam potpuna književna nepoznanica u Sloveniji. Ipak, ozbiljnih kontakata sa slovenačkim izdavačima nisam imao sve dok me Brane Mozetič, koji uređuje Ediciju "Aleph" pri ljubljanskom Centru za slovensko književnost, nije kontaktirao u nameri da prevede i objavi moj roman "Kuvarove kletve i druge gadosti". Zahvaljujući prevodilačkom trudu Sanje Polanc, moj roman se ovih dana pojavio u Sloveniji. A da to ne bude sve, potrudila se Jasna Rackov, urednica prestižne ljubljanske revije za književnost EMZIN, koja će ovih dana objaviti pet mojih priča iz romana "Kroz pustinju i prašinu".

 

Kakve informacije imas o slovenačkoj književnoj sceni, odnosno koliko su tamo čitani autori iz Srbije?
- U književnom časopisu koji uređujem "Severni bunker" već deceniju redovno objavljujem slovenačke autore poput Aleša Debeljaka, Aleša Čara, Lucije Stupice i drugih. Eto, nedavno sam na književnoj koloniji u Čortanovcima imao priliku da se družim sa Ivanom Dobnikom, pesnikom i urednikom iz Ljubljane. Takođe, nedavno sam za "Blic" pisao o knjizi "Berlin" Aleša Štegera kog sam imao prilike da upoznam na gostovanju u Kikindi. Od svih njih sam se dobro obavestio o književnoj sceni u Sloveniji. Činjenica je da su troje prevodilaca najagilniji kada je reč o uzajamnom prevođenju, a to su već pominjana Sanja Polanc, kao i Ana Ristović i Milan Đorđević. U izdavačkoj kući za koju ja objavljujem, od naših pisaca prevedena je još samo knjiga Davida Albaharija. Mora se konstatovati da knjiga naših pisaca u Sloveniji nema puno.

 

Tvoja procena, gde se više čita: u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji (da li su u drugim državama knjige prodavanije, jer je standard viši)?
- Činjenica je da su knjige podjednako čitane u svim nabrojanim zemljama, jer da se ne čitaju ne bi bilo toliko izdavača na sve strane. Neko valjda kupuje sve te silne knjige koje štampaju izdavači kojih, barem kod nas, ne zna se broj. Moj je utisak da su u Hrvatskoj knjige prilično skupe, čak i za njihov standard. Eto, ja sam sada prvi put za deset godina uspeo da u Hrvatskoj, bez griže savesti, kupim na desetine knjiga, ali i to zahvaljujući velikom sezonskom popustu. Knjige u broširanom povezu koštaju preko sto kuna, a kod nas bi, za isti novac, mogli da kupite čak dve knjige. Moram priznati da je oprema knjiga u Hrvatskoj i Sloveniji mnogo bolja, da izdavači ne štede na dizajnu, papiru ili povezu. Jednog dana, kada se oblast izdavašta zakonski uredi, i kod nas će knjige biti u pravom smislu reči artefakti.

 

ImageKakva su tvoja iskustva sa festivala u Hrvatskoj?
Kao koordinator Literarnog konzorcijuma, asocijacije koja okuplja časopise iz regiona, imao sam sreću da učestvujem na kongresima LitKona na Visu i u Puli nekoliko puta od 2000. do danas. Takođe, pre nekoliko godina sam učestovao na znanstveno-književnom skupu "Tomizza i mi" u Umagu, a, potom me je, takođe, knjižnica iz Umaga pozvala da kod njih premijerno promovišem roman "Kuvarove kletve i druge gadosti". Ove godine sam bio pozvan na prestižni zagrebački Europski festival kratke priče, a nedavno i na Reviju malih književnosti, kojom je predstavljena nova srpska književna scena u Zagrebu, Dubrovniku, Rijeci i Zadru. Sa svih ovih festivala vraćam se bogatiji za jedno iskustvo više. I, moram priznati, da nije bilo ovih, da kažem tako, fizičkih kontakata, ostao bih uskraćen za mnoga prijateljstva kojim sam ispunio svoj privatni i književni život. Ono što karakteriše ovu Reviju koja je nedavno završena, jeste činjenica da su srpske pisce dočekali najvažniji hrvatski izdavači i pisci, a da je interesovanje medija bilo znatno. To dovoljno govori u prilog tezi da je izbor srpskih reprezentativnih pisaca koje je odabrao selektor Teofil Pančić bio pun pogodak.

 

Kakva je, inače, saradnja pisaca iz država bivse Jugoslavije, da li se može reći da je to i dalje u izvesnoj meri isti jezički prostor i da li uopšte ima jezčkih barijera?
- Više nije nikakva ekskluziva objavljivati u regionu. Nakon decenije pokidanih veza, sa izborom demokratske vlasti u Srbiji, došlo je i do saradnje između književnih scena u regionu. Niko - ili skoro niko - od mlađih pisaca koji su, doduše, u školi učili srpsko-hrvatski jezik i književnost, nema nameru da svojata bilo čiji jezik, kulturno nasleđe i pravo na autonomnost. Nama je podjednako bitno da naše knjige čitaju i oni sa prostora nekadašnje SFRJ kojima ne treba prevodilačka pomoć, kao i publika diljem sveta. Barem ja ne pravim razliku između svojih čitalaca. Ipak, činjenica je da sa mnogim svojim čitaocima, koji žive u sada drugim državama, delim zajednička životna iskustva. Nemoguće je izbrisati sećanje na višedecenijski zajednički život u istoj državi. Teme o kojima pišem bliske su i razumljive mojim čitaocima u regionu. Ponekad mi se čini da me moji vršnjaci iz republika ex-SFRJ bolje razumeju nego klinci u mojoj državi koji su se rodili nakon raspada Titove Jugoslavije. Često se osećam kao pisac koji piše za publiku koju čine, uslovno rečeno, apatridi. Takođe, važno je, i sa aspekta prodaje knjiga, ponovo umrežiti sve književne scene. Treba slediti primer hrvatskih izdavača: V.B.Z, "Profil" i "Algoritam" imaju svoje podružnice u Srbiji i knjige hrvatskih autora se prodaju - sva je sreća da je tako - bukvalno svuda (od trafika, do hipermarketa) pa se često događa da na top-listama najprodavanijih knjiga u Srbiji imate pet-šest autora iz Hrvatske, što je odličan pokazatelj koliko su te knjige tražene. Nažalost, situacija sa knjigama autora iz Srbije u Hrvatskoj je potpuno drugačija i poražavajuća, jer naših knjiga, ako izuzmemo autore koji objavljuju za hrvatske izdavače, prosto rečeno nema. Ovo je ozbiljno pitanje na koje bi što pre trebalo naći odgovor.

 

Razgovor vodila: R.Š.
Fotografije: Jovan Jarić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement