Profil: Dejan Pudar, predsednik Đačkog parlamenta i vaterpolista

Kod nas još uvek "nema hleba" od sporta

Dejan Pudar rođen je 13. avgusta 1986. godine u Sarajevu. U Kikindu se doselio kada mu je bilo pet godina. Išao je u Osnovnu školu "Vuk Karadžić", a sada je maturant Gimnazije "Dušan Vasiljev". Predsednik je Đačkog parlamenta i dugogodišnji sportista; trenirao je džudo, a poslednjih devet godina član je vaterpolo kluba ŽAK.

Od kad si predsednik Đačkog parlamenta?
- Na tu funkciju sam izabran maja prošle godine putem prvih demokratskih izbora u istoriji Gimnazije. Moj protivkandidat je bio Marko Vidović, sada đak treće godine Gimnazije.

Kako se snalaziš u toj funkciji?
- Mislim da na to pitanje odgovor treba da daju đaci, profesori Gimnazije, kao i građani Kikinde. Moje mišljenje je da se dobro snalazim u toj ulozi. U sticanju iskustva mnogo mi je pomogao prvi predsednik Parlamenta Bogdan Lisul.

Da li ćeš nastaviti da treniraš vaterpolo i kad odeš na studije?
- Moja poluprofesionalna karijera završiće se u trenutku kada napustim Kikindu, ali ću nastaviti da se vaterpolom bavim amaterski, samo iz jednog razloga: u našoj zemlji još uvek "nema hleba" od sporta, što znači da ću se potpuno okrenuti studijama.

Da li si kao sportista popularniji kod devojčica?
- Mislim da nisam popularniji, i to mi nije bio cilj. Mislim da se popularnost, ako se uopšte ka tome teži, stiče na drugačije načine.

Zašto hoćeš da studiraš baš pravo i da postaneš pravnik?
- Zbog interesovanja prema tom zanimanju, kao i činjenice da su mi svi u porodici pravnici. Mada, postoji još jedna stvar: nikako mi ne idu prirodne nauke, a pogotovo matematika.

Da li imaš neki hobi?
- U slobodno vreme, ako ga ponekad uopšte i imam, volim da sa društvom odigram dobar basket ili da izađem na kafu.

Koju muziku najčešće slušaš?
- Slušam veoma raznoliku muziku. Najviše volim rock balade tipa "Don’t cry" od Guns’n’Roses.

Šta trenutno čitaš?
- Mada često nemam vremena za ovaj "vid zabave", pronašao sam vremena za jednu veoma zanimljivu knjigu: Mario Puzzo - "Sicilijanac".

Gde obično izlaziš?
- U "Zonu razuma" i "Nenu". U "Neni" mi najviše odgovara ambijent i muzika.

Šta najviše voliš u Kikindi?
- Veliki trg, koji je po meni neiskorišćen.

Bez čega ne možeš?
- Bez vode - 3 dana, a bez hrane - 7! Naravno, šalim se. Ne mogu bez porodice, ljubavi i pravih prijatelja.

Da li imaš devojku?
- Da. Zove se Jovana, i veoma je volim.

Gde ste se upoznali?
- Znao sam je od pre na "ćao-ćao", ali prvi put smo se bolje upoznali na njenom osamnaestom rođendanu.

Kako podižeš svoje samopouzdanje?
- Kroz svoje uspehe.

Autor: Ivana Simić
Foto: Jovan Jarić