Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (40)

 

Kiš i lament - eskurs o majkama

 

ImageDanilo Kiš je u književni svet ušao pesmom "Oproštaj sa majkom", koja je nastala povodom smrti njegove majke. On je na početku svoje karijere učinio ono što ja nisam ni do dana današnjeg. Nikada nisam pisao o smrti svoje majke. Nikada se nisam usudio da napišem: "Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti / i režu mi zjene izlomljene bore... / Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti, / a ja čujem tihe, nježne razgovore." Danilo je to napisao.

 

Moja majka Milica bila je pesnikinja. Iza nje je ostalo pregršt neobjavljenih pesama. Pisala je krišom čak i kad je prestala da piše. Objavljivala je poeziju, retko doduše, u ondašnjoj književnoj periodici i dobijala nagrade; pisala je socijalnu liriku, o čemu svedoče pesme "Klasje", "Ječam" i druge iz neobjavljenog ciklusa pesama koji je posthumno do mene stigao - ogrnut požutelom fasciklom iskrzanih krajeva - u tri različite varijante.

 

Još uvek nisam siguran da li sam nepravedan prema svojoj majci time što ne objavljujem njene pesme ili sam samo dobar i poslušan sin koji ispunjava majčinu želju da se u njene stvari ne meša. Čini mi se da je pre udaje za mog oca pisala upravo onako kako sam i ja definisao svoj književni credo: pisaću samo tako kao da mi od toga zavisi život i samo ono što bih dozvolio da mi tupim nožem urežu u kožu. Ali... zašto je prestala da piše? Zašto je odbila život spisateljice? Zašto je do smrti krila svoje pesme? "[...] samo jednu riječ utjehe mi kaži, / pa sklopi oko što u beskraj zuri [...]" Hvala Danilu na ovoj pesmi koju je napisao umesto mene za naše prerano umrle majke!

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement