RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Intervju: Frank Benjamin Finger (Norveška)

 

Koplje od brokolija Vs. svet od centrifuge

 

ImageIako se osvedočio kao režiser animiranih filmova i polovina elektroničke jedinice Beneva Vs. Clark Nova, Frank Benjamin Finger je započeo i solo karijeru albumom Woods Of Broccoli (How Is Annie Records, 2009). Ovoga puta samo kao Benjamin Finger. Njegovo muzikopisanije je obodrilo publiku i kritiku (preporučuje album kao jedan od najsvežijih u poslednje vreme) i sva je nada da neće (p)ostati opskurni "manifest" u nekom budžaku. Za one koji nisu čuli, Woods Of Broccoli je (iz)balansirana organsko-elektro-akustik-vitaminska bomba koja se od Benjamina i priželjkivala, barem iz dva razloga (a, u kojima su kanda i svi ostali razlozi): a) dopunjava telesno-mentalni sustav energijom i voljom i b) čisti i prazni od prepunjenosti i nagomilanih otpadaka savremenog sveta. Zanimljivo je osluškivati ovakve ljude. Šta kažu o sebi kroz uticaje i prizore oko sebe? Da l' u svemu što rade ima specijalnih priprema, kakav je izvor i put kojim pedaliraju?

 

Evo, na početku smo i saznajemo kako se Franku razvi(ja)o interes za muziku.
Frank Benjamin Finger: - Uh, veliko pitanje, zaista je teško reći. Dok sam odrastao u Hamaru (Norveška), u kući nam je uvek nešto sviralo. Moj se otac (sada penzioner) intenzivno bavio muzikom i još uvek mogu da se setim traka koje je preslušavao, bilo je tu raznolikih umetnika. The Beatles, Bee Gees, Earth Wind and Fire, George Benson. Mnogo jazz umetnika. Negde oko desete godine naterao me je na časove klavira i gitare i insistirao da naučim note i skale, ali nisam bio zainteresovan i nisam želeo da vezbam. Sećam ga se ljutog i frustriranog svaki put kada smo imali probu, a nisam bio spreman. Zato je kasnije i unajmio nekog drugog da me podučava klaviru. Opet bez uspeha. Možda jesam vežbao više, ali i dalje nezainteresovano. Više su me privlačili fudbal i posebno gledanje filmova. James Bond, Peter Sellers, Steven Spielberg su bili nešto što sam voleo i mislim da tako valja objasniti moju naklonost ka filmskoj muzici. Opet, interes za muziku jeste uvek bio izražen, pored tako posvećenog oca sam i bio bez izbora. Tamo negde od dvanaeste godine sam počeo da intenzivno kupujem kasete, ali i dalje nisam želeo ništa da sviram.

 

Šta te je ozbiljnije poguralo muzici ?
- Mislim da se to desilo bujanjem kablovske tv i mogućnostima da pratim britanske i švedske programe. Tada su se za mene otvorili svetovi, prvenstveno otkrivanjem nove i alternativne muzike. U Engleskoj ste imali kanale kao Sky (sećam se Pat Sharp i programa kao sto je Top Of The Pops), a u Švedskoj programe bogato pokrivene koncertima i muzičkim dokumentarcima. Sećam se kako sam čak plakao dok sam sa roditeljima gledao Elvisov koncert. Ipak, nešto najupečatljivije je bio dokumentarac "Wild Style" prikazan na švedskoj televiziji, oduvao me je prikazom grafiti scene i novom muzikom. Nedugo posle toga, sreo sam dvojicu američkih tinejdžera koji su u Norveškoj bili na odmoru, bukvalno ih upoznao na igralištu pored kuće, pozvao unutra, a oni su zauzvrat brejkovali u sobi mojih roditelja. Otac je to usnimio i gledali smo taj video godinama. Pesma uz koju su brejkovali je bila Hip Hop Be Bop Man Parrisha koja i danas zvuči sveže kao i 1963. godine. Ne mogu da zamislim da bi bend kao Autechre postojao da nema takvog uticaja. To me je kao tinejdžera bacilo u hip hop. Ušao sam najdublje u tu kulturu i kupovao bukvalno svaku ploču koja bi bila na dohvat ruke. Grandmaster Flash and The Fourious Five, Melle Mel, The Rocksteady Crew, The Break Boys, Marley Mal, Afrika Bambata, Soul Sonic Force, Roxanne Shante, Douge Fresh and the Get Wet Crew etc. Voleo sam i filmove kao Beat Street i Breakdance. To me i jeste orijentisalo na alternativu, s obzirom da je takva muzika meni bila otkrovenje. U mom bendu Beneva vs.Clark Nova možes da čujes takve uticaje, recimo " Thora's Inferno" sa debija "Sombunall". Postao sam i kolekcionar muzike. U Hamaru su postojale dve veće prodavnice ploča (The Pink Panter Shop i Rilla Platebar) sa sjajnom ponudom albuma i 12 inčera, a ponekad sam sa Pеl Nyhusom (poznat i kao Đ Strangefruit, ima projekat Mungolian Jet Set na Smalltown Supersound etiketi) putovao vozom do Osla da pazarimo ploče u većim i opskrbljenijim dućanima. Najsmešnije je što danas nemamo nikakve veze sa tom muzikom. Ta sećanja nas jako zabavljaju.

 

ImagePrenesi nam neka iskustva u radu sa bendovima?
- Nikakvih, sem tih lekcija koje sam imao kao klinac. Ali, svirao sam godinama akustičnu gitaru, akorde kojima nisam znao ni ime. Najveće iskustvo je ekstremno zanimanje za muziku, za sve žanrove. Preslušao sam tone i tone ploča. Blagoslov je da mi je uvo podešeno tako da prima različite vrste i oblike muzike. Sa elektronskom muzikom sam počeo da eksperimentišem 2004. godine, očuh mi je dao Macintosh i počeo sam da se igram uz program Garage Band. Koristio sam sintisajzer, loopove, propuštao sve moguće zvuke kroz filtere. Na kraju smo iz zabave devojka i ja iz uradili nešto pesama i odlučili da se nazovemo Beneva, sto je bila kombinacija prva tri slova naših imena, mog srednjeg i njenog prvog. Tada sam i opazio oglas u muzičkoj biblioteci u Oslu, etiketa Skrudd (ne postoji više, RIP) je tražila mlade umetnike raznih žanrova za kompilaciju. Skoro da je to bilo takmičenje, od materijala koji im se dostavi najbolji će završiti na sampleru. Imali smo dovoljno sreće da nas izaberu i od tada pravim muziku. Ubrzo su nas i upitali da uradimo i koncert. Ja bez iskustva, devojka stidljiva da izađe na binu, i kontaktirao sam Rudi Simmonasa, prijatelja sa ogromnim iskustvom sa bendovima i na bini. Srećom pa je bio otvoren i slobodan za saradnju. Par dobrih svirki i odlučili smo da sve to unapredimo u Beneva vs.Clark Nova. Nakon jednog koncerta etiketa Fenetre Records iz Osla (koju su tada vodili Jurgen Brauti i Christian Evense) nas je kontaktirala, snimili smo pesmu (I could eat a chicken every day) za Ruffs kompilaciju, pa 3' Floatsam/Jetsam i u februaru 2008 i album " Sombunall". Sve je to odjeknulo prilično jako, pa smo odlučili da nastavimo.

 

Kakav je sadašnji status benda?
Upravo je izašao drugi album, "Dramadadatic" i zajedničko je izdanje How Is Annie Records i Fenetre Records. Imamo zakazane koncerte u Norveškoj za kraj ove i početak sledeće godine. Nadamo se i ponekom festivalu. Krajnji je cilj evropska turneja sledeće godine, bilo bi to čudesno. Imamo čak i maštariju da sviramo u Kopenhagenu, Berlinu, Parizu, Barseloni i Lisabonu, i da celu turneju uradimo putujući vozom. Beneva Vs.Clark Nova je u principu alergična na planove, ali to bi bilo to. Već smo počeli rad na novom albumu, trenutno izgleda da će biti naš najambijentalniji rad. Ali bi isto tako mogao da bude i popičnije nego što mislim.

 

Šta te je onda odvuklo u (paralelnu) solo karijeru ?
- Dobro pitanje. Mislim da je sve to pokrenula kupovina nove gitare i (pro)nalaženje novih prostora u procesu snimanja. Najpre, nisam to posmatrao kao solo rad, već kao crtice koje se nisu uklapale u BVSCN rad. Usnimio sam električnu gitaru priključenu na računar i zazvučalo je drugačije. Nešto kao drone ili možda čak rokerskije, kao grubi Modest Mouse ili Dinosaur Jr demo. Gitara raštimovana, napukli glas. Puno slojeva gitare. Opet, kupio sam i akustičnu gitaru sa priključkom, zevzečio se i melodije i zvuci su počeli da izlaze. Dodavao sam lagano piano na gitarske baze, svirao odvojene piano deonice. Ođednom sam shvatio da imam 10-15 stvari, počeo da ih razvijam i pretvaram u pesme. Kao puzzle. Svaku stvar sam radio posebno, dodavao slojeve gitara i piana, još više takvih slojeva, field recordingsa, ženske vokale. Umetao sam sve sto mi je bilo pri ruci. Skroz apstraktno, kao slikanje, dodaješ stvari dok ne pomisliš da je gotovo. Trajalo je godinu i po dok nisam kompletirao Woods Of Broccoli.

 

ImageAlbum si promovisao, nastupao si čak i u Americi. Kako to izgleda uživo i kakav ti je kontakt sa publikom?
- Svirao sam dosta u nameri da podržim Woods Of Broccoli, čak i kao predgrupa američkom bendu AU u Bergenu. Neverovatno iskustvo. Uspeo sam da iznađem način kako da na koncertu odsviram album. Poveo sam prijatelja da mi pomogne da popunim zvuk i mislim da smo uspeli. On je svirao gitare i saksofon. Nastupao sam i na festivalima (By-Alarm i Rock Am Sogn 09), ali se nesumnjivo mnogo bolje osećam u klupskom okruženju. Manje ljudi, topliji zvuk. Verovatno i da sam stidljiv, pa se lakše opuštam u manjim prostorima. Berlin je recimo fantastično mesto za svirku. Ljudi koje sam tamo sreo su prijateljski nastrojeni i otvorenih misli. Nadam se da ću tamo uskoro opet svirati sa oba benda.

 

Nedavno si rekao da bi rado svirao u Srbiji, misliš li još uvek tako?
- Da, oduvek sam želeo da dođem. Sviraću bilo kog dana u nedelji, samo me pozovite.

 

Nakon svih ovih muzikantskih iskustava, prepoznaješ li svoj rad kao deo nečega, recimo novije skandinavske scene?
- Ne, ni kao clan Beneva vs.Clark Nova ni kao Benjamin Finger se nisam osetio kao deo skandinavske scene. Ni to da smo zadobili pažnju kući i u inostranstvu, da imamo veliki uspeh kod kritike i sviramo uspešne koncerte, ne čini da se ne se osećamo kao neko ko je izvan svega toga, maltene smo kao autsajderi. Neke stvari su NAS ipak promenile ovog leta kada smo svirali u Berlinu. Osetio sam da sam inspirisan da sviram novoj publici. Možda bi bilo drugačije da živim u velikom gradu. Oslo je tako mali grad. Možemo da sviramo samo na pet-šest mesta i onda više nema ničega. Možda poneki festival. Iskreno, ni ne želim da budem deo establishmenta povezanog sa muzikom. Osećam se dobro u sopstvenim planovima i da mogu da pravim ploče onako kako ih zamislim bez ijednog kompromisa. To je divna stvar sa etiketom How Is Annie Records, imaju poverenja da ćemo izaći sa najboljom muzikom bez njihovog mešanja. Palac nagore za te momke i Morten Samdala.

 

ImageS obzirom na lična zanimanja i svakojaki potencijal onoga što stvaraš, razmisljaš li o stvaranju filmske muzike. I da proširim pitanje, kakvi su ti planovi?
- Što se tiče filmske muzike, ništa na vidiku. San jeste da napravim nešto za film koji volim. U najluđim maštanjima nešto kao za debitantski film Vincenta Galloa " Buffalo 66" ili Julio Medemov " The Lover of the Artic Circle". Apsolutno obožavam te filmove i uvek im se vraćam. Istina, u kratkim filmovima koje sam režirao koristio sam svoju muziku i kada opet nešto budem radio koristiću svoju novu muziku. Planovi!? Ovih dana je izašao novi Beneva Vs.Clark Nova. Posle promocije i turneje, počinjemo da snimamo treći album. Rekoh da radimo na njemu. Nadam se da ce američki fotograf Sandy Skoglund uraditi omot. Solo karijera? Peglam zadnje mikseve drugog albuma koji će se zvati For You, Sleepsleeper. To ce biti spremno za februar ili mart 2010. Uzbuđen sam, prvenstveno što će se razlikovati od Woods. Više je uptempo, biće tu i shoegazea, jazza i techno stvari. Želim da izdajem različite albume, ali uvek uz vidljiv potpis. Radim takođe sa kolaž majstorom Bryanom Voellom (SAD) koji je napravio čuda za dizajn novog albuma. Radiću i spotove za Beneva album i moj solo album. Prikačite se na moj youtube kanal dok je vreme, a on se nalazi upravo ovde.. http://www.youtube.com/user/frankbeneva

 

Remiks albumi su danas popularni. Imaš li kriterijumime po kojima bi birao umetnika za saradnju, nekoga od koga bi voleo da čujes (re)interpretaciju tvoje muzike. Imaš li i želju da tako nešto uradiš?
- Naravno. Većina muzičara je zainteresovana da čuje (re)interpretacije sopstvene muzike. Mislim da se tako može mnogo toga naučiti o muzici koju pravite. Remiks CD je nešto o čemu ću tek da razmišljam intenzivno. Ali, moje trenutno stanovište je da bih ipak želeo da imam barem tri izdanja da bih se odvažio da nekoga pozovem. Nov sam još u svemu ovom. Umetnici bi bili sa norveške underground scene, mozda par njih iz inostranstva. Čovek treba da bude oprezan, tako da zasad neću pominjati imena.

 

Naveo si eskapizam kao jedan od najvećih uticaja. Šta je po tebi eskapizam, kako utiče na tebe?
- Iskoristio sam termin eskapizam u promišljanju da definišem muziku na "Woods Of Broccoli". Očito, taj se termin koristi drugačije od osobe do osobe. Za mene je to odmak od svakodnevnog života, težnja da stvorim lični prostor, neka vrsta odlaska na terapiju. Pokušavam da lebdim u sopstvenoj zoni, blokiram stvari sa kojima moraš da se boriš u svetu odraslih i pri tome želim da budem veoma romantičan u svemu tome, hehe..To je jedan od razloga zbog kojih ne čitam novine. Ne gledam ni televiziju, mada sam zavrsio filmske škole i radim kao režiser muzičkih spotova za NRC (Norwegian Broadecasing Corporation) na "Kometkamaratene". Ali vidiš, slušam radio svaki dan--to je tako sjajan medij.

 

Jedeš li brokoli? Gledaš li na njega kao na gorivo?
- Naravno, svaki dan. Mislim da TO jeste nešto što bih nazvao gorivom. Istovremeno, osećam da tako čistim i telo.

 

Tom Sojer ili Hari Poter?
- Tom Sojer. Definitvno, Tom Sojer!!!. Bio sam zavisnik gledajući Toma Sojera i Haklberi Fina na švedskoj televiziji. Uh, kako sam to voleo. Mogao bih i to da nazovem eskapizmom.

 

ImagePlivanje ili skijanje? Bicikl ili auto?
- Plivanje pre svega. Tokom toplih sezona satima plivam. Najbolja vežba na svetu. I Bicikl. Nemam dozvolu za upravljanje automobilom i neću je ni imati, uplašen sam od saobraćaja. Nije to moj svet i ne razumem ga, sve me to izluđuje. Nema li puno agresivaca tamo?

 

S obzirom na veliku naslušanost, postoji li kod tebe kategorija omiljenih ploča ili knjiga? Šta te trenutno okupira?
- Olala, teško je to pitanje. Prvo da kažem da se moj stan prepun (i tu zaista mislim PREPUN) ploča, knjiga i filmova. Hm, omiljeni CD bi bio nemoguć izbor, jer svakog dana slušam mnogo toga, ali neka trenutno to bude Arthur Russel i "The World Of Echo". Divan i protresajući album. Knjiga koju čitam je (Mihail Bulgakov) “Majstor i Margarita“ i tako sam uzbuđen, ne mogu da se strpim do kraja. Ostali autori su Witold Gombrowicz, Julio Cortazar, Robert Walser, William S. Borroughs, Boris Vian, Andre Breton. Thomas Pynchon. Hehe, eto samo nekolicinu da nabrojim. Ima i norveških autora među omiljenim i to su Jens Bjшrneboe, Tor Ulven, Kjell Askildsen, Thure Erik Lund, Jon Fosse i Stig Saeterbakken. Što se tiče filmova, sasvim sam uronio u dva kompleta koje sam skoro pazario. To su Claude Chabrol (vol 1 i 2, ukupno 14 filmova) i Eric Romero (8 filmova). Ti ljudi umeju da naprave sjajne zaplete i osebujni su u naraciji. Ostali omiljeni režiseri.ufff, recimo Louis Malle, Krzysztof Kieslowski, Francois Truffaut, Julio Medem, Woody Allen, Jean-Luc Godard, Werner Herzog, John Cassavetes, Wes Anderson, Jim Jarmusch. Lista bi mogla da ide i ide.

 

Bog? Religija? Jedno i(li) drugo?
- S ozirom da su mi roditelji iz Poljske, podizan sam kao katolik. Više ne idem na mise (kao klinca su me primoravali svake nedelje, bio je to teret), ali još uvek verujem u nešto, iako o tome volim da mislim apstraktnije. Nekad se noću i pomolim. Volim jako muziku u katoličkim ceremonijama, specijalno horove. Kako danas da ne veruješ kada vidiš kakav je svet? Nekad se pitam - hoćemo li se ikada osloboditi ovih glupih ratova?

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement