PanoramaRezoner
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

FEST 2010.

 

Pokoja recka, secka i pecka

 

38. Fest (19-28.2.2010)

 

ImageAIR DOLL (Hirokazu Koreeda, 2009)
Prvi Koreidin film, ILLUSION, prikazan je na, sada već, dalekom FEST-u '97. Danas, poput sunarodnika, on ispituje mogućnost darivanja ljudskog bića različitim predmetnim oblicima. I sve je ok sa dušnikom do prve četvrtine, zatim ipak sledi širokogrudno izduvavanje.

 

ALIVE! (Artan Minarolli, 2009)
Nakon istorijske ratne strahote TIME OF THE COMET (F. Koci, 2008) još jedan albanski naslov priziva jezu za prevremenim napuštanjem sedišta. Da, ŽIV! (bolje MRTAV!, što naposletku i jeste) će osvojiti pokoju nagradu u Kotbusu, ali komšiluk je predaleko od pripitomljenja nepotrebne vankosmičke bolivudske skripte.

 

ImageANTICHRIST (Lars Von Trier, 2009)
Von Trier je sam sebi edukativna filmska industrija, privatno već tri, a korporativno ulazi u drugu deceniju. Pored toga što je delom bio zaslužan za legalizaciju pornografije u Norveškoj, naslove koje njegova Zentropa zastupa poželjno je posuditi evropskim filmskim školama (američke izostaviti, jer ne zaslužuju) u svim budžetnim okvirima.

 

BIG DREAM (Michele Placido, 2009) i WHITE SPACE (Francesca Comencini, 2009)
Mediaset grupa i RAI Cinema stoje iza oba naslova, i dok Placidov ne zaslužuje ni reč više, treba pohvaliti Frančeskin izbor zvuka (Lali Puna, B. Fleischmann, Cat Power...).

 

BORDER (Harutyun Khachatryan, 2009)
Primamljiv i pozitivno iscprljujuć prikaz posleratnog bivstvovanja nadomak same jermenske granice. Khachatryan je nepune dve decenije mlađi od sunarodnika A. Peleshiana i zaostavština je srodna blagonaklonosti.

 

ImageBUBEN BARABAN (Aleksei Mizgiryov, 2009) i KREMEN (2007) je bila priča za dečake, stoga je Mizgirev krenuo suprotnim putem. Iz Moskve u zabit, vojska - vojsci, samoća - neznanju, emocija - patnji. Srećom, ne i nalik literarnoj nepodnošljivosti PAPER SOLDIER (A. German, 2008) ili istorijskog ružičastog karfiola THE VANISHED EMPIRE (K. Shaknazarov, 2008).

 

DESIRE (Gareth Jones, 2009)
Jones je sudjelovao u scenariju za Pevecovu ESTRELLITU pre tri godine. Ovde se poigrava sa skriptom u skripti, kuvanom jajetu koje se neprestano vraća u ljusku i ponovo puca. Kako je reč o rediteljskom prvencu i književnom materijalu, Trierova REPRISE (2006) guta ovo (ne)kuvano jaje u svakoj sekundi svoga glada.

 

ImageDOGTOOTH (Giorgos Lanthimos, 2009)
Najzdraviji zubić evropske filmske vilice prošle godine. Nekontrolisana teatralna omađijanost prethodnika, KINETTA (2005), dopunjena je kontrolisanim scenarijom Očnjaka, koji ispunjava sve tematske neravnine THE SEVENTH CONTINENT (M. Haneke, 1989) i HOME (U.Meier, 2008), i pakuje most, plombu i krunicu u nešto što ni kino stomatolog Branko nije susreo u profesiji. Uz Jorgosovo okno, grčka priobalna mesta izgledaju magnificentno.

 

ImageFISH TANK (Andrea Arnold, 2009)
Robbie Ryan je čovek zaslužan za izvrsnu kameru i fotografiju protraćenu u ženskoj brit skripti Arnoldice, kojoj je RED ROAD (2006) bio pak nešto ukusniji. Iako su bezvezatorke sa Ostrva otelotvorene kako dolikuje, nikoga ne zanima da li je curica Jarvis pokupljena sa ulice zarad njene prve uloge - klišei se provlače od sredine.

 

ImageGIGANTE (Adrian Biniez, 2009)
Biniez je bio glumački deo WHISKY (J. Rebella, 2004), urugvajskog festivalskog čeda prošle decenije. DŽIN je pitka i privlačna storija, i kao takva miljenik festivala lane. Idealna dugometražna tematska nadlaktica kratkom SRCE JE KOŠ MESA (2004), Jana Cvitkovića.

 

JAFFA (Keren Yedaya, 2009)
Sam poster navodi na varijantu francuske smutljavine podržane od strane ARTE-a i ZDF-a, što igrom novaca i jeste slučaj: a) Jaffa je deo Tel Aviva, a prizori svršetka filma emotivno uzdrmuckaju i pokoju domaću novinarku koja... b) ne mari što njeni protagonisti izgledaju potpuno identično nakon devetogodišnjeg preskoka u fabuli; c) scena porodičnog ručavanja korištena je verovatno u 11 navrata (nije bilo prilike da se proveri tačna cifra, no i bolje). Ne treba zaboraviti da naslovi Rezo Filmsa umeju katkad biti zanimljivi (samo katkad).

 

ImageKINATAY (Brillante Mendoza, 2009)
Mendoza je posmatraču, gotovo prenamerno, poslao šarenolike uobičajnosti u prvih 15-ak minuta, ne bi li pomenuti ili napustio projekciju ili usnuo uz filipinski kolorit. Slede neplanirani suton i lokalni bordel kao besplatna ulaznica u predivnu, mračnu i brutalnu izmaglicu koja sledi. Tamo gde su SOMBRE (P. Grandrieux, 1998) i IRREVERSIBLE (G.Noe, 2002) bili grandiozni, tu je Iskasapljena konkretna u svim svojim sinonimima.

 

ImageMEN ON THE BRIDGE (Asli Ozge, 2009)
Divan polu-dokumentarni zapis života nekolicine društvenih slojeva pokraj Bosforskog mosta. Ovako bi izgledala dela švedskih autora da im je Kraljevina na siromašnijem jugu, nasuprot punih džepova (mogućnosti) severa.

 

ImageMETASTAZE (Branko Schmidt, 2009)
Posle pobede filma CRNCI (G. Dević i Z. Jurić, 2009.) na Festivalu Autorskog 2009, hrvatski naslov ponovo dominira u komšiluku i osvaja kategoriju Evropa van Evrope. Tako je nakon vizuelne ugodnosti KINO LIKE (D. Matanić, 2008) potvrđen uspeh još jedne adaptacije romana, što dovodi do pitanja: Zašto niko ne priznaje da nas susedi (+ BiH) kidaju već godinama (deceniju)?

 

MORPHINE (Aleksey Balabanov, 2008)
Svaka pomisao na prisustvo Katarine u filmu, nazovi bratske nacije, budi vapaj u koktelu sačinjenom od trulog voća i nesretno ubačenog (greškom koktel-majstora) parčeta krompira. Svrsishodna celuloidna i, Bulgakova mu, adaptirana budalizacija namenjena profesoricama srpske i ruske književnosti u jednovečernjoj i ustaljenoj poseti Ruskom Domu (ul. Kraljice Natalije 33). Vest možda nije objavljena, no Balabanov uskoro dobija bistu kraj SC-a.

 

THE LONG NIGHT (Hatem Ali, 2009)
Interesantna tematika skicirana u kič maniru i Alijevoj neodlučnoj naklonjenosti Bolivudu i/ili italijanskoj TV melodrami. Produkt za popodnevnu vikend dremku na RAI DUE, CANALE 5...

 

ImageVALHALLA RISING (Nicolas Winding Refn, 2009)
Refn je prešao dalek put od najbolje planetarne trilogije PUSHER i heroinskih ulica Kopenhagena, do vikinškog epa koga su podržali celokupna Skandinavija i sve članice Ujedinjenog Kraljevstva. Kako obično biva, višak fundiranja nažalost ne donosi i višak maestralnosti. No, Mikkelsen više - oko manje.

 

VIDEOCRACY (Erik Gandini, 2009)
Kako raja predaje jedan od svojih 20 prstiju u ime pre-prethodnika SURPLUS (2003), naturalizovani Šved vraća se u mesto zavičaja ne bi li dokazao da su grisine u Italiji koštale i po milion lira u vreme kad je Italo TV industrija prerastala u velike grudi, uske suknje i idiotske ajlajnere. Sa istim se slaže i SFI.se, mada koga uopšte briga za sve to?

 

Autor: Miloš Stefanović

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement