RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Karneval - Izgubljene himne (PGP, 2009)

 

Image"Svi smo mi maske i svi smo mi zakrinkani i svaki čovek osjeća potrebu da skine svoju masku na jedan tren, da se raskrinka, da progovori po crti svog intimnog raspoloženja..."
(Miroslav Krleža, Na rubu pameti, 1938)

 

Poslednjih dana prethodne godine, album "Izgubljene himne" je spletom okolnosti završio na mom hard disku. Pitanje je bilo - šta činiti sa njim? Oficijelno, to jeste izdanje iz 2009. godine (zato je i svrstan na prošlogodišnju listu), ali pravi sjaj i prava vrednost ovog albuma tek treba da bude otkrivena u godini koju smo krenuli da krckamo.

 

Prva zanimljivost je da je ovo izdanje izašlo pod okriljem PGP-a (!?!) po principu, ćorava koka... No, ako se uzmu u obzir dešavanja u ovoj "produkcijskoj" kući, lako će se doći do zaključka da se Karneval tu nekako provukao, kao i onomad, legendarni Dr Spira pre nekih 25 godina. Elem, bez obzira na izdavača, teško da ćete dobiti adekvatnu promociju ovog albuma (verujem da PGP neće ni u Žikinu Šarenicu da ih pošalje). Znači, suči rukave i u potragu/pretragu za ovim albumom. Ako je mojim rečima verovati - malo je reći - vredi!

 

Šta mogu reći (više i bolje) o izdanju, sem sabirajući podatke koji se nalaze u fenomenalnom bookletu? Album je sniman u pokretnom studiju na relaciji Beograd-Pučišće. (Za neupućene, Pučišče je mesto na Braču gde sam 1973. godine naučio da plivam i, takođe, naučio da salata nije slana dok se ne vidi belo na paradajzu - a odatle već kreće panegirik spram kafana - no to je krajnje lično).

 

Ko su glavni likovi zaduženi za ovaj album? Mario Eterović i Una Mirković. Iskreno nikada čuo za njih (da li je trebalo uopšte?). Ipak postoji priča o "trećem čoveku". (Istom onakvom iz fima Kerola Reeda, po scenariju Grejema Grina). On je pomalo Joseph Cotten, a malo Orson Welles. Ime mu je Miroslav Savić i bez pogovora je najznačjaniji srpski kompozitor moderne muzike 20. veka, ma šta ko mislio.

 

Ipak, otkud on tu? Verujem da je bio pripomoć, ali samo kakva pripompoć!. Možda kao Dr Džekil, možda kao Mr. Hajd. Znajući šta je taj čovek radio, siguran sam da se ne bi bavio zaludnim stvarima niti svoju dušu prodavao za 30 srebrnjaka ili ma koja valuta bila u opticaju...

 

Sa druge strane - mastering - Bob Katz, Florida, USA - Hm... Obećavam uradiću interview sa ovim bendom da to malo razjasnimo. Ne bih da se sada bavim nagađanjima.

 

No, red je da kažem i nekoliko reči o albumu. Ipak, to je ovde najbitnije. Grubo rečeno, ovo je post-rock. Ali samo najgrublje rečeno. Ono što su bili Šenberg i Štokhauzen tokom 20. veka to je post-rock ovih dana. Dakle, ovaj album bi regularno mogao da se svrsta u "klasičnu muziku", ali to će na ovim prostorima biti malo teže.

 

Karneval donosi šum talasa, intimizam i na neki način elitizam, ali ne elitizam koji je samom sebi svrha. Ovi ljudi znaju šta hoće i mogu, i svesni su da je to za nekoliko kopalja ("po tri koplja u prijeko skače; po četiri nebu u visine; u napredak ni broja se ne zna") iznad svih koji bi rekli... ("Bože mili, čuda velikoga, Dobra konja a loša junaka").

 

To nije kvazielitizam već ona gospodština koja se stiče saznanjem, a ne kvaziaristokratsvom koje se stiče rođenjem.

 

Barokna baršunastost kombinovana sa postrockom i minimalizmom u muzici Karnevala, ako je želite prihvatiti, vodi vas u melanhoničnu introspekciju gde se vaša pojavnost obznanjuje sa osmehom na uglu usana. Naravno, ako ima čovečnosti u vama...

 

Karneval kao bend nesumnjivo poseduje svetski potencijal. Da li će ga iskoristiti ili ne, zavisi od njih samih. Ipak, shvatajući da nisu deo lokalne ekipe koja tapšući po ramenima povećava entropiju sistema, verujem da će doseći mesto koje im pripada.

 

Posle svega ovog izrečenog, pitanje je - kome je sve ovo potrebno?

 

Onima kojima muzika, još uvek, nije isprazna zabava;
Onima kojima gledanje filmova nije ubijanje vremena;
Onima koji, uprkos svemu, veruju da će ljubav i lepota spasiti svet;
Onima koji između Andrića i Crnjanskog biraju Krležu;
Onima koji i dalje poklanjaju ljubav okolini, iako sve što primaju od iste je daleko od ljubavi;
Onima koji imaju dovoljno lične hrabrosti da se duboko zagledaju u ogledalo i da u liku koga spaze prepoznaju sebe;
Onima koji znaju da "urbani" Beograd jošte uvek postoji u katakombama unutrašnje migracije i znaju da će pre ili kasnije iz tih katakombi izrasti nešto dostojanstveno ovim prostranstvima;
Onima koji bi sve ovo želeli ali nemaju hrabrosti da pokušaju.

 

Pod obavezno, slušalice na uši !

 

Plovidba je zagarantovana bez obzira na svetionike i obalsku stražu.

 

P.S. - Ko ne veruje neka proveri.
http://www.last.fm/music/Karneval/Izgubljene%2Bhimne%2B%252F%2BLost%2Banthems

 

Autor: Branislav Nikolić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement