Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (41)

 

Sneg

 

ImageU građanski i poetički hrabrom romanu "Sneg", Orhan Pamuk piše: "Frankfurtska opštinska biblioteka u koju je Ka odlazio svakog jutra, bila je jedna moderna i bezlična zgrada. Unutra su bili tipični korisnici tih biblioteka: domaćice, starci koji ubijaju vreme, nezaposleni, dvoje-troje Arapa i Turaka, đaci koji su se kikotali i glasno smejali dok su radili domaće zadatke, i neizostavni stalni posetioci takvih lokacija: predebeli, sakati, ludi i umno zaostali." Ovaj Pamukov fantastično-realističan opis "narodne" biblioteke i njenih "stalnih" posetioca, podsetio me je na razgovor koji sam svojevremeno čuo svojim ušima, između vozača autobusa i konduktera na liniji Beograd-Kikinda. Kaže kondukter vozaču: "Deder, Mićo, stani mi kod apoteke." Ovaj ga pogleda sav u čudu: "Kod biblioteke?!" Kad se kondukter narogušio: "Kakva crna biblioteka! Šta ti misliš da sam ja? Mene si našao da provociraš? Šta ću ja u biblioteci? Ti misliš da sam ja 'od onih'?" Naljuti se kondukter na vozača kao da mu je ovaj opsovao rod rođeni. Ovaj dijalog (iz književnog pakla) između šofera i konduktera nedvosmisleno potvrđuje tezu Teofila Pančića: "Anadolija je bliže, mnogo bliže Srbiji nego što se obično misli, i to će svaki srpski čitalac 'Snega' nepodnošljivo lako prepoznati."

 

Pamuk u romanu "Sneg" beskompromisno istražuje jaz između verskog fundamentalizma i sekularizma koji muče savremenu Tursku. Džon Apdajk, pišući u "Njujorkeru" o ovom Pamukovom romanu, zaključuje: "Da bi se danas u Turskoj tako otvoreno i kompleksno pisalo o nošenju feredže i verskim uverenjima, potrebna je hrabrost."

 

Narator u romanu "Sneg" mogao bi biti i sam Pamuk koji ispisuje priču o tragično stradalom pesniku poznatom po kafkijanskom nadimku Ka. Ovaj dugogodišnji azilant u Nemačkoj dolazi po novinarskom zadatku u gradić Kars (turski kar - sneg), da bi napisao reportažu o "maramašicama", devojkama zadojenim islamskim fundamentalizmom koje zbog zabrane nošenja feredže masovno izvršavaju samoubistva. U Karsu Ka sreće svoju ljubav iz mladosti Svilu, njenu sestru Kadifu, njihovog oca levičara, prepredenog urednika lokalnih novina koji unapred objavljuje ono što će se dogoditi, lokalnog vođu pučista i fatalnog zavodnika, glumca koji je slika i prilika Kemalu Ataturku, studente koji su rastrguti između kemalizma, zapadnjaštva, islamizma i terorizma. Ka precizno slika tursko društvo koje stoji raskrečeno: jednom nogom u militantnom sekularizmu, a drugom u patrijahalnom islamizmu. Nema tabu teme koje razdiru savremenu Tursku koju Pamuk nije dotakao u ovom romanu. Radnja u "Snegu" traje ukupno četiri dana, taman onoliko koliko traje i snežna mećava, sa čestim felšbekovima i eskursima u Kaoovu ličnu istoriju ili istoriju Karsa. Zato se mnogima čini da, zbog suficita priče, Pamukova pripovest liči na mešavinu političkog trilera sa primesama latinoameričkog magijskog realizma.

 

Bez dlake na jeziku, Pamuk navodi primere najrazličitijih i najopskurnijih radikalizama iz političkog života Turske. E sad, znam kako bi bio dočekan roman, koji bi napisao neko u Srbiji, a da govori o tome koliko su se "svi muškarci ove zemlje skamenili usled potištenosti"! Eh ti "vozači i kondukteri", Orhanovi i naši besposleni junaci, neuspešni, bez nade, oni koji gledaju televiziju, ne zato što ime se program sviđa i što se zabavljaju, nego zato što ne mogu da podnesu druge potištenosti oko sebe, "oni koji na izborima glas daju najsramnijim kandidatima najbednijih partija ne bi li im oni dodelili kaznu koju zaslužuju", jer prevratnike koji vazda govore o kažnjavanju vole više od političara koji vazda obećavaju nadu! Taj bi ovdašnji pisac bio proglašen za mrzitelja svog naroda. Knjige naših pisaca koje govore o traumatičnoj nedavnoj prošlosti i još traumatičnijoj sadašnosti u Srbiji nisu čak ni alternativa književnim glavnim strujama. To je, svakako, svojevrsna književno-politička goruća tema. Voleo bih da to nije istina, ali stvari stoje tako i nikako drugačije.

 

Pamuk je jedan od najčitanijih prevedenih pisaca u Srbiji. U Turskoj je proglašen državnim neprijateljem, optuživan za uvredu "nacionalnog karaktera" i "blaćenje turskog nacionalnog identiteta". Istovremeno izdajnik i, da kažem tako, bestseler heroj! Nakon čitanja ovog romana muči me jedno pitanje: Ima li Pamuka među našim piscima?

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement