NEW ORDER - Waiting For The Sirens' Call (London 2005.)

Osamnaestog maja navršiće se tačno 25 godina od smrti Iana Curtisa, frontmena kultnog i veoma uticajnog mančesterskog benda Joy Division. Sa ove distance mogla bi da se organizuje jedna veoma ozbiljna debata o tome kako bi se odvijala karijera ovog sastava da ju je nije tragično prekinuo sam Ian svojim samoubistvom. Ostatak ekipe, sticajem tih nesrećnih okolnosti, već četvrt veka funkcioniše pod nazivom New Order. Bernard Sumner, Peter Hook, Stephan Morris i Gillian Gilbert uspeli su vešto balansirajući između elektro-popa i indie-roka da izguraju jednu potpuno novu priču koja bez nekih većih trzaja funkcioniše i danas.

Nedavno se pojavio osmi po redu studijski album ovog kvarteta. Novost je i to, da je umesto umorne Gillian Gilbert u bend uskočio gitarista i klavijaturista Phil Cunningham. New Order su snimajući ovaj album snimili ukupno 17 numera od kojih su 11 uvrstili na ovo ostvarenje. Preostale numere će, kako kaže Sumner, poslužiti kao kamen temeljac za sledeći album. Produkciju potpisuju čak četiri imena: Stuart Price (na klubskoj sceni poznatiji i kao Jacques Lu Cont), Stephen Street (njihov stari saradnik), John Lekie i sami članovi benda. I tu je u stvari i jedini problem ove ploče. Po principu puno babica-kilavo dete album je pomalo razvodnjen, podeljen na delove gde vi preslušavajući ovo ostvarenje tačno znate kad koji producent je umešao svoje prste. Ploču je najavio singl Krafty, standardni NO pop-rok broj koji u početku nije ni trebalo da se nađe u užem izboru. Drugi singl sa ploče biće numera Jetstream u kojoj gostuje Ana Matronic iz njujorškog benda Scissor Sisters. Od ostalih numera izdvojio bih uvodnu Who's Joe čiji pomalo tvrđi zvuk podseća malo na Joy Division, zatim naslovnu temu koja govori o putovanju i numeru Dracula's Castle koja je snimana u jednom zamku koji je sagradio Henrik VIII. Ploču zatvara pankoidna Working Overtime, najbolja numera na ploči i numera koja ako ima pravde treba da završi kao singl.

"Waiting For The Sirens' Call" je jedan standardan (čitaj: dobar, zanimljiv) album koji neće pokupiti nove slušaoce ali zato album koji će svi stari fanovi poštovati i što je najbitnije slušati.

Aleksandar Šomođi