Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (42)

Rat jeste otac sviju i car sviju

Ako konflikt posmatramo kao rat, u filozofiji mračnog Heraklita, da krenemo od najranijih vremena teorijskog promišljanja, rat je opšti, univerzalni princip. Pošto sve funkcioniše na osnovu tenzije u sebi, onda je rat, kao suprotnost miru, uslov jedinstva svake pojedinačne stvari. Zbog toga Heraklit i kaže u jednom važnom fragmentu da "rat jeste otac sviju i car sviju". Rat, po ovom presokratovskom filozofu, predstavlja univerzalan i nužan princip u prirodi, koji je istovremeno i uzrok nužne socijalne diferencijacije - jer od ishoda rata zavisi ko će biti slobodan čovek, a ko rob, ko će postati bogat od stečenog plena, a ko siromah - ali rat je i metafora za lično herojstvo. Čini se da je ovo poslednje - ko će na koncu ispasti heroj, a ko kukavica - duboko usađeno u ljudski genom: oduvek su u istoriji oni koji su zagovarali rat imali status polubožanstva, za razliku od onih koji su odbijali da se priklone nasilju i koji su zbog svog mirotvorstva često stradali. Čak su i mudraci poput Heraklita i Sokrata bili aristokrate-ratnici.

S druge strane, ako samo letimično bacimo pogled na osnove judeo-hrišćanske religije, u njoj ćemo bez po muke pronaći seme svih konflikata u svetu: od arhibratoubistva do novozavetnog stradanja božjeg sina zbog grehova ljudi. Dakle, jednom rečju, razumljivi su pokušaji filozofa i teologa da otkriju poreklo zla u svetu. Štaviše, često i filozofski sistemi ili religijska verovanja generišu, podstiču ili opravdavaju konflikte.

S obzirom na to da čoveka čovekom, za razliku od životinje, čini njegova sumnja u ispravnost postupaka koja čini ili ne čini, neodrživ je svet bez konflikata. Unutrašnja borba, konflikt sa samim sobom, ono je što nas kao ljude pokreće: jedne da čine zlo, a druge da se protiv zla bore. Rat je, najprostije rečeno, permanentno stanje čovekovog bivstvovanja, bilo da je reč o ratu sa drugim ljudima ili sa demonima u sopstvenoj duši.