Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Anketa: Šta čitate?

 

ImageI dalje čitam scenarije! Sad - Antićeve! Mika Antić je bio i filmski reditelj. Znaš. Napravio je brdo kratkih, dokumentarnih filmova. I dva igrana, čist crni talas! "Sveti pesak" i "Doručak sa đavolom". Tako se zove i knjiga njegovih scenarija: "Doručak sa đavolom". Slušaj kako je Antić napisao sinposis "Svetog peska" - meni je to ekstra…

 

"Čovek koji je nekada bio politički komesar jedne brigade, Aleksandar Vinski, ogrešio se o društvo. Dvаdeset godina posle rata, na mestu gde se otkriva spomenik njegovim mrtvim drugovima, Vinski se našao nepozvan i odbačen. Sam je došao. Prozivali su mrtve. Nije ga bilo među mrtvima. Prozivali su žive. Nije ga bilo među živima. A on je stajao među njima. Gledali su se u oči. Stajao, a kao da ga nikad u istoriji nije bilo. Ovaj film govori o tom čoveku. Čoveku koji kao lutka ostaje obešen, poput jednog modernog i suludog Hrista, na raspeću sramote i iluzija."

 

Super su mi scenariji, sinopsisi, filmografija… Antić je rekao da je film zapravo bajka. Mislim da se taj fragment nalazi u sinopsisu za film "Ostrvo kornjača". Čekaj da pronađem! (…) Evo ga! Čitam ti i to, uključi diktafon.

 

"Film je bajka - poput one o Robinzonu Krusou. Lako ga je realizovati uz pomoć dva glumca i jednog pustog peščanog spruda u moru, na kome nema ničeg sem ogromnih kornjača i mnoštva mrava koji žive u pesku. Garderoba je minimalna. (…) Rekvizita: kaširane kornjače. Mravi. Jedan nož."

 

Jovana Jović Šakiri (33), enigmatičarka (i filmofil!)

 

 

ImageNikad nisam uspeo da napišem dramu. Jedan dramski pisac (poznat), rekao mi da je da se "od svega" može načiniti drama. Baš smo prolazili pored prodavnice pića. Zaustavio se, uzeo jednu gajbu piva koja je bila pred dućanom i podigao je u vis. "Evo", rekao mi je, držeći žutu gajbu u visini grudi, dok mu se lice grčilo. "I od ove gajbe može da se napravi drama!"

 

Često sam na to mislio, ali mi nikad nije uspelo. Zaustavio bih se već nakon one dve tačke, pre dijaloga. I ništa! A hteo sam da napišem kratku dramu o dečaku koji školu doživljava kao horor film. Nije mi uspelo, pa neću o tome da ti pričam. U mom računaru, na D disku, imam još uvek otvoren folder "drama", plus dokument sa nazivom "Noćna škola" - taj radni naslov sam uzeo od Kortasara, kao što znaš! Ali, od celog dokumenta, tojest moje nenapisane drame, tu je samo moto. Samo citat koji sam uzeo iz dela Branka Ćopića "Glava u klancu noge na vrancu". Sad to zvuči pretenciozno, jer nikad nisam napisao dramu - bolje da ne pričamo više, obriši ovo sa diktafona što si snimio, ili me nemoj potpisati... Uglavnom, ti citati iz genijalne Ćopićeve knjige, na mene su strašno uticali, ponekad ih i sad otvorim. Kliknem na dokument, nema moje drame o dečaku koji školu doživaljava kao horor film, ali tu su i dalje citati.

 

Branko Ćopić, "Glava u klancu noge na vrancu".

 

"Primiče se dan poslaska u školu, a ja i moj stric Ilija sve smo zabrinutiji. Kako i ne bismo bili, braćo moja! Obojica smo upisani u prvi razred osnovne škole. Sam đavo zna šta nas čeka tamo kad nas naguraju u prostran razred, zatvore vrata, a pred nama se pojavi učiteljica s močugom u ruci.
- Namrtvo smo poginuli! - zloslutno prorokuje stric Ilija i beči se na mene kao pečena ovca. - Glave ćemo pogubiti.
Ja sam i bez toga uplašen, a još kad čujem šta on govori, tek kada se prestravim, pa da to prikrijem, razgalamim se na njega:
- Ćuti, jer sad ću te zaklati i ubiti kocem!"

 

"Evo ga, najzad, osvanuo je i dan polaska u školu - dan Ikanove i moje teške pogibije."

 

"- Kud će vam taj mali? Da neće u Ameriku kad ga toliko češagijate?
- Neće, bogme, nego u školu - veselo graknu moj djed.
- Uh, jadna mu majka! - huknu onaj seljak. - Odraće ga tamo živa."

 

..... .... (...), dramaturg bez zapleta i lica

 

 

ImageČitam Džemsa Džojsa. Volim ovaj pasus iz njegovog romana "Portret umetnika u mladosti":

 

- Najdublja rečenica koja je ikada napisana - reče Templ ushićeno - jeste ona rečenica na kraju zoologije. Rasplođavanje je početak smrti.
On bojažljivo dotače Stivenov lakat i vatreno reče:
- Osećaš li ti, kao pesnik, koliko je to duboko?
Krenli ispruži svoj dugi kažiprst.
- Gledajte ga! - reče on ostalima prezrivo.
- Pogledajte uzdanicu Irske!

 

A skoro sam, da se nadovežem, pročitao jedan lep članak o čuvenom vajaru Albertu Đakometiju. Više od sto pedeset njegovih dela bilo je izloženo u Dubrovniku tokom jula meseca. Danima sam mislio na jednu rečenicu koju sam pronašao u tom tekstu iz Globusa. Čak sam je i upamito! "Jedan njegov prijatelj jednom je prilikom izjavio: Ako te Đakometi odluči portretirati, glava će ti na kraju izgledati kao oštrica noža." Čudno, ali to me je podsetilo na gornji Džojsov pasus. Zaista, pitam vas, osećate li, koliko je duboka rečenica tog njegovog prijatelja?

 

Sad ću da pronađem Globus i pročitam vam još jedan pasus. "Jednom u očevom studiju, kad sam imao osamnaest ili devetnaest godina, crtao sam neke kruške koje su bile na stolu - na uobičajenoj distanci za mrtvu prirodu. No odjednom su počele postajati sve manje i manje. Počeo bih ispočetka, a one bi opet postale male. Otac je izgubio živce i rekao mi: ‘Sad ih počni crtati kakve jesu, onako kako ih vidiš’. I potom ih ispravio, tako da izgledaju realno. Pokušao sam oponašati njegov crtež, no nisam si mogao pomoći i opet sam ih počeo smanjivati. Pola sata kasnije, moje su kruške opet bile jednako malene, do u milimetar, kao i one prve", opisao je umjetnik." (Globus, jul 2010.)

 

To me je, opet, podsetilo na Stivena Dedalusa kome se na jednom mestu u "Portretu umetnika u mladosti" učini da su se dečaci na igralištu smanjili. "To je bilo zato što ga je dan ranije oborio jedan biciklista…"

 

Posle svega, nije čudo što mi se, svaki put kad ugledam Đakometijevu skulpturu, učini da je to Džojs koji u nedeljno jutro prelazi preko trga u Puli.

Milenko Engelshofen (30), politikolog

 

 

ImageUvek me je intrigiralo: Ma, ko je, više, taj Godo? "Junak" čuvene drame Samjuela Beketa - to u redu, ali ko bi zapravo mogao da bude?! Ne mogu tačno reći koliko sam puta pročešljala dramu, a odgovor se nije ni nazirao. Godo je onaj koga čekaju Vladimir i Estragon, ali mene i dalje muči njegov lik. Okrećem knjigu, čovim na glavi, ali nemam rešenje. Jedne noći naglo ustajem iz kreveta. Uzimam jedan od prevoda (kojih se baš nakupilo u mojoj garsonjeri), plus parče belog papira. Polako čitam Beketov tekst, uporno sričući reči, i na tom papiru (crnim flomasterom!) beležim šta KONKRETNO(!?) saznajemo o Godou iz drame.

 

Pre svega, da je Vladimiru i Estragonu rekao da ga čekaju kod drveta, najverovatnije u subotu. Zašto? Da bi videli šta će im on reći, da bi znali na čemu su. Pre toga, iako nesigurni, tražili su nešto od njega, "to je bila kao neka molba", "molba za milost". Godo je rekao da će videti, da treba da razmisli, "natenane", kao i da ne može ništa da obeća, dok se ne posavetuje... Iz tog mogućeg "savetovanja" zaključujemo(?) da Godo ima porodicu, prijatelje, zastupnike, predstavnike, trgovačke knjige i račun u banci. Da poseduje konja, ali i tople i suve odaje - Vladimir i Estragon se nadaju da će provesti noć kod njega, punih stomaka, na slami. Iz reči koje izgovara Poco, doznajemo da od Godoa zavisi budućnost Vladimira i Estragona. Nekoliko činjenica pruža nam se nakon dolaska glasnika - Dečaka koji prenosi važnu poruku. "Gospodin Godo mi je kazao da vam kažem da neće doći večeras nego sutra uveče sigurno." Iz dijaloga Dečaka i Vladimira, zaključujemo (hm...) da mladi glasnik služi kod Godoa, a iz toga i da Godo ima koze, da je dobar prema svom radniku. Njegova dobrota odmah se dovodi u pitanje. Na Vladimirovo pitanje da li dobija batine od gazde, Dečak simptomatično odgovara: "Ne, gospodine, mene ne tuče." Bije brata koji čuva ovce - da, Godo ima i ovce! - ali obezbeđuje dobru hranu za radnike. Radnike, za koje je sredio smeštaj na tavanu, u senu. (Istom onom o kome sanjaju Vladimir i Estragon?!) Dolazak drugog Dečaka otkriva da Godo trenutno ništa ne radi i da ima belu bradu. Na kraju ga opet vide kao spas!

 

Hm, hm. Teška je enigma taj Godo! Gasim stolnu lampu i vraćam se u krevet. Pre nego što sklopim očim, još jednom je palim. Nije štos u Godou, nego u čekanju - to stoji! Ali, svaka nova informacija o Godou na mom belom papiru kao da je poništila i potopila onu prethodnu. Mislim, grešim, i ponovo gasim svetlo.

 

Jovana Jović Šakiri (33), enigmatičarka, šampionka u igri potapanja brodova

 

 

ImagePoštovani, baš kao što smo se dogovorili, šaljem vam spisak od deset knjiga koje preporučujem za letovanje (sunce, more, lignje na žaru, plaža, bermude, maslinovo ulje, voćna salata, krema protiv opekotina, so, pesak, rastopljenja čokolada, mišići, šljunak i drugo).

 

Ranko Munitić: ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI 1, Kreativni centar
Ranko Munitić: ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI 2, Kreativni centar
Ranko Munitić: ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI 3, Kreativni centar
Bekim Sejranović: LJEPŠI KRAJ, Samizdat B92
David Albahari: ĆERKA, Stubovi kulture
Jelena Lengold: PRETESTERIŠI ME, Arhipelag
Mirko Kovač: RUŽE ZA NIVES KOEN, Samizdat B92
Srđan V. Tešin: KROZ PUSTINJU I PRAŠINU, Stubovi kulture
Olja Savičević Ivančević: ADIO, KAUBOJU, Samizdat B92
Nenad Veličković: VIVA SEXICO, Fabrika knjiga

 

Zahvaljujući se na saradnji, predlažem da u posebnom boksu skrenete pažnju čitaocima koji se plaše morskih zveri da bi poneko poglavlje iz "Čudovišta" moglo da potkrepi njihov strah. "Ali kako drukčije da se zbude, kad iskušenje beše silno i prosto neodoljivo?", kako zapisa na jednom mestu Munitić.

 

S poštovanjem, uz srdačne pozdrave redakciji "Kikindskih",

 

Jakov Janić (64), vlasnik knjižare "Preko reke, pa u šumu"

 

 

ImageIzmeđu 1967. i 1970. godine, Miroslav Antić je snimio niz dokumentarnih i kratkih igranih filmova. 1962. godine napisao je prvi scenario za dokumentarac "Nove reke", a nakon toga napravio niz dokumentarnih filmova: "Druga obala", "Strašni lav", "Trojica iz starog Sombora", "Vals za gospođicu Amaliju", "Spomenik", "Zemlja". I naravno, dva igrana filma: "Sveti pesak" iz 1968. godine i "Doručak sa đavolom" iz 1971. godine. Ovim filmovima, Miroslav Antić se upisao u istoriju kinematografije - u istoriju jugoslovenskog crnog talasa.

 

O čemu govore dokumentarni i kratki igrani filmovi Miroslava Antića? O Drugom svetskom ratu, o žrtvama fašizma, o narodnom heroju Pavlu Papu Šilji, studentu medicine - narodnom heroju koji je poginuo 1941. O "Trojici iz starog Sombora" - kompozitoru Petru Konjoviću, književniku Veljku Petroviću i slikaru Milanu Konjoviću. O "Strašnom lavu" Duška Radovića… O Vojvodini, toleranciji, prijateljstvu…

 

A o čemu govore dva najpoznatija dugometražna igrana filma Miroslava Antića "Sveti pesak" i "Doručak sa đavolom"? Miroslav Antić ovako skicira sinopsis "Doručka sa đavolom": "Priča o propasti vojvođasnkog sela za vreme velike poplave 1947. godine. O ljudima, njihovim sudbinama, stradanjima, ljubavi i smrti…"

 

Reditelj, dramaturg i nekadašnji urednik filmskog programa Televizije Beograd - Slobodan Novaković, napisao je pogovor za knjigu Antićevih scenarija. U predgovoru je zapisao: "Igrani filmovi Miroslava Antića - "Sveti pesak" i "Doručak sa đavolom" - govore o tragičnim zbivanjima iz 1948. i 1947. godine (o sudbinama ljudi koji su stradali posle Rezolucije Informbiroa, dospevši na Goli otok, posle kog su bili izbrisani iz javnog života, kao i o propasti vojvođanskog sela, uništavanog prinudnim otkupom, koji se pretvorio u brutalno ponižavanje i maltretiranje ljudi). Ti filmovi se zasnivaju na antipodnim globalnim metaforama koji oličavaju stihije pogubne po čoveka - reč je o metafori PESKA na kome nema života i o metafori VODE koja preti da će sve preplaviti i uništiti."

 

Enigmatičarka Jovana Jović Šakiri (33) dostavila je elektronskom poštom našoj redakciji prethodne pasuse. Oni su deo scenarija za priredbu "Antić i film" čiji je koscenarista bila, pre svega u nameri da upotpuni odgovor na pitanje naše ankete - "Šta čitate?", objavljen u ovom stupcu, u broju od 25. juna 2010.

 

Anketira: Mića Vujičić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement