RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Dead Fawn - Session III (Dead Fawn Records CD-r, 2010)

 

ImageDobro izveden prekid nekad je pola gola ili, drugačije rečeno, dobra preporuka nekad važna k'o i ploča, barem konzumentu. U vremenu kada na svakom prstu imamo zilion ponuda, zapanjujuće je koliko je sati života neoprezno u nepovrat otišlo zbog banalnosti i nezanimljivosti. Elem, prekookeanski mi je prijatelj, kao fanu Bohren und Der Club Of Gore, preporučio nikad-čuo-trio, Dead Fawn: bas, bubanj i organu iz Montreala.

 

I zaista, na prvo slušanje se čuje opijenost Bohrenom, sem što su Dead Fawn od Nemaca manje strpljivi i učtivi. To za album Dead Fawn uopšte nije loše. Uz ponovljena slušanja počne i prisnija korespondencija sa brutalnim, samorazarajućim i repetativnim Swansima, sem što su Dead Fawn od Amerikanaca manje destruktivni i manje disciplinovani. (Š)to za Dead Fawn album nije loše.

 

Ova je improvizacija štampana u 93 primerka, domet nesumnjivo limitiran, no kosmika će se svakako pobrinuti da se čuje tamo gde je dobrodošla. I završna preporuka, (hu)ra za Dead Fawn što na kraju dana i pored lako uočljivog crnila jasno pričaju onu staru: Ne psuj na tmine, radije upali svetlo.

 

Autor: Mileta Okiljević

 

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement