Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Otisak: Reč urednika

 

O onima koji nisu pali s Marsa, već o onima koji na Marsu žive

 

ImageU svoju književnu zrelost sada očigledno stupa jedna generacija mladih autora kojoj istorijsko-socijalni kompleks devedesetih godina prošlog veka ne predstavlja jedno od mnogobrojnih iskustava, koji u kontekstu sopstvenog egzistencijalnog sadržaja nisu bili u mogućnosti da se prema tom kompleksu određuju ovako ili onako, da se postave rezervisano ili da jedva dočekaju da istaknu neku decenijama skrivanu zastavu. Mislim da tu generaciju možemo okarakterisati kao ono naše pokoljenje kojem raspad nekadašnje zemlje, ratovi za postjugoslovensko nasleđe, zverstva i ratni zločini, diktatura i pljačka, masovne grobnice i bombardovanje, kao i nesigurno državno teturanje nakon što je sve to naizgled prošlo - dakle, to je pokoljenje kojem čitav taj istorijsko-socijalni kompleks ne predstavlja tek jedno od, nego je apsolutno, prelomno, životno definišuće iskustvo.

 

U kontekstu književog stvaranja, to znači da ova generacija ima izvanredno istančano moralno čulo, ironičan prezir prema velikim lažnim pričama, a u sebi oseća dovoljno besa i hrabrosti da nastupa bez dlake na jeziku i uživa u provokativnosti. Kad se sve ovo spoji sa dubokim i originalnim autorskim talentima, kao što je slučaj kod najboljih predstavnika ove generacije, kao što svakako jeste slučaj kod Srđana Tešina, koji je najzreliji, na književnoj sceni najduže prisutan i svakako najistaknutiji i u inostranstvu najprevođeniji od pisaca ove generacije, onda dobijamo knjige koje su ne samo vredne, dobro napisane, zanimljive za čitanje, nego imaju veliku važnost u književno-istorijskom smislu kao vrhunska umetnička ostvarenja koja na primeren način oslikavaju, odražavaju ili rekonstruišu svoju epohu. Pomislite, recimo, na Balzaka i Francusku njegovog vremena; pomislite na Dikensa i njegovu Englesku. Mislim da će u nekom budućem trenutku, ako budemo imali malo sreće, umetničko svedočanstvo o današnjoj Srbiji (ili, u jednom drugom kontekstu, svedočanstvo o odnosu današnje umetničke i intelektualne elite prema sopstvenom istorijskom trenutku) biti traženo upravo u knjigama kakva je Tešinova zbirka "Ispod crte" (Stubovi kulture, 2010.)

 

Srđan Tešin, za koga mi je posebno zadovoljstvo da kažem da je davnašnji autor Stubova kulture, zbirkom "Ispod crte" napisao je, barem za moj račun, svoju najbolju knjigu do sada. Ona je uobličena kao pripovedni venac, što možda donekle objašnjava zabunu koja je nastala i pronašla put do nekih medija, da je u pitanju roman. U pitanju je nešto između: pripovedni venac, dakle niz pripovedaka naseljenih zajedničkim skupom likova, smeštenih na zajedničkoj lokaciji, pa čak i sa elementima jedinstvenog razrešenja, ili makar epiloga, u koji se stiču svi pojedinačni zapleti ovih pripovesti.

 

U zbirci "Ispod crte" Tešin nam pripoveda priču, odnosno priče o stanarima jedne zgrade u prigradskom naselju koje se, nimalo slučajno, zove Mars. Taj naziv možemo shvatiti kao neku vrstu autorskog komentara i rudimentarnog uputstva za razumevanje sveta koji Tešin ovde konstruiše: njegovi likovi nisu ni ludi, ni komedijaši, niti su književne metafore; oni nisu pali s Marsa, oni na Marsu žive. Pomerenost svih normi, izvrnute vrednosti, sumanuti odnosi - to je prirodno okruženje u kojem postoje, i jedino koje poznaju. To je, dakle, taj prvi korak ka kojem nas autor upućuje.

 

Kad se otisnemo niza stranice zbirke "Ispod crte", nameće nam se priča za pričom u kojoj se stanovnici Marsa otkrivaju kao patetični, smešni i strašni, dajući nam da naslutimo da to njihovo marsovstvo, taj kvalitet ili sadržajnost življenja koji im izgleda prirođen i osoben, ima neke veze i sa nama ovde. Tu sličnost Tešin, razume se, čitaocu nigde ne nabija na nos; umesto toga, svaku priču ispisuje u drugačijem tonalitetu, dajući sebi slobodu da se poigra, da uživa u pisanju, što se na perceptivnoj strani nepogrešivo oseća kao uživanje u čitanju, kao veselo druženje sa tom gomilom koja, povremeno i bezmalo, kao da je iz Alana Forda izašla. Ali nemojmo se prevariti: koliko god Tešin čitaoca zavodio iz priče u priču, koliko god mu otvarao pogled ka različitim krajolicima pripovedanja, ka raznim aspektima i registrima svoje pripovedne palete, koliko god bio duhovit i razigran, armaturu koja drži na okupu ovu zbirku pre svega sačinjava ono pomenuto strogo i uvek aktivno moralno čulo, koje nepogrešivo detektuje izvore i pojavne oblike sila zla, mržnje i destrukcije. Tešin nam obezbeđuje pregled društvene anatomije na način koji je uzbudljiv, smešan i zabavan, fantastičan i strašan, a to su svojstva koja će zbirku "Ispod crte", siguran sam, učiniti čitalačkim favoritom.

 

Autor: Ivan Radosavljević, urednik Stubova kulture

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement