Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

NASLOV: Samoubistvo nevinosti
AUTOR: Džefri Judžinidis
IZDAVAČ: Booka
PREVOD: Aleksandar Milajić

 

ImageOVO JE KULTNI ROMAN Džefrija Judžinidisa, dobitnika Pulitcerove nagrade za književnost. "Samoubistvo nevinosti" je dopadljiva, crnohumorna i, na momente, čak lirska priča o prekratkom životu mističnih sestara Lisbon. Prema adaptaciji ovog romana Sofija Kopola je 1999. godine snimila zapažen debitantski film. Judžinidis na ubedljiv način pripoveda o događajima koji su se odigrali 1978. godine u katoličkoj porodici Lisbon, u gradu u kom nikad nije bilo pogreba. Ćerke Lisbonovih, profesora matematike i domaćice, imale su trinaest (Sesilija), četrnaest (Laks), petnaest (Boni), šesnaest (Meri) i sedamnaest godina (Tereza). "Bile su niske, oblih guzova sapetih farmericama i jednako oblih i mekih obraza." Njihov život se dramatično menja kada Sesilija pokuša da se ubije prerezavši vene, a potom, nakon nevine kućne žurke, skočivši sa prozora na ogradu i proburazivši levu dojku i nedokučivo srce. Ubrzo nakon Sesilije, ubijaju se i Boni (vešanjem), Tereza (overdoziranjem), Laks (trovanjem karbon monoksidom) i Meri (gurnuvši prvo glavu u rernu, a potom otrovavši se pilulama). Devojke nije spaslo ni to što su ih roditelji držali u kući, zaključane kao retke zverke. Lisbonovi u svojoj nesreći tad postaju interesantni i komšiluku, stanovnicima tipičnog američkog predgrađa, koje tavori u malograđanštini srednje klase. Devojke postaju predmetom obožavanja lokalnih dečaka, koji, čak i dvadeset godina nakon tih događaja, ne prestaju da razmišljaju o sestrama Lisbon. Proza, i lagana i teška, i melanholična i duhovita. Savršena.

 

TIPIČAN ODLOMAK: "Doktore, vi očigledno nikad niste bili trinaestogodišnjakinja."

 

PRVA REČENICA GLASI: "Onog jutra kad je i poslednja ćerka Lisbonovih oduzela sebi život - bila je to Meri, uzela je tablete za spavanje kao i Tereza - dvojica bolničara stigla su do kuće znajući tačno u kojoj su fioci noževi, gde stoji plinski šporet i na koju se gredu u podrumu može privezati uže."

 

POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Na kraju više nije bilo važno koliko su godina imale, niti što su devojke, već samo to što smo ih voleli, i to što nisu čule da ih dozivamo, što nas i dalje ne čuju kako ih, proćelavi i otromboljenih stomaka, zovemo odavde, iz kućice na drvetu, da izađu iz soba u kojima su htele zauvek da budu same, same u samoubistvu, koje je dublje i od smrti, i u kojima nikad nećemo pronaći deliće koji nedostaju."

 

KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na bajate kokice.

 

PREPORUKA ZA ČITANJE: "Samoubistvo nevinosti" je "Lovac u žitu" našeg doba!

 

Srđan V. Tešin ("Blic")

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement