Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

NASLOV: Mašina
AUTOR: Peter Adolfsen
IZDAVAČ: VBZ Beograd
PREVOD: Predrag Crnković

 

ImageOVO JE ROMAN danskog pisca, čiju prozu, prema oceni kritičara, odlikuje svest o formi. Duboko ukorenjen u postmodernizam, Adolfsen za polazište svojih proza uzima jedan mikrodogađaj, koji inicira nastanak priče koja, iako ne pretenduje na zaokruženost, govori u prilog sopstvene univerzalnosti i kauzalnosti. U "Mašini" jedna petogodišnja kobila, zapravo konjić veličine omanjeg psa, davi se u blatu nakon velikog nevremena. Sve se to dešava pre nekih 54 miliona godina. Srce ovog konjića pretvara se u petrolej koji, u vidu jedne jedine kapljice, završava u rezorvoaru Forda Pinto kojim se voze Klarisa Sanders, dvadesetdvogodišnja studentkinja biologije i Džamaludin Hasanov Džimi, jednoruki mladić rodom iz Bakua, lutalica sa skromnom penzijicom dobijenom zbog povrede na naftnoj bušotini. Idući uzročno-posledičnim vezama - od smrti konjića u ranom Eocenu, do isparavanja petroleja, koje je nekada bilo konjićevo srce, a koje je završilo kao čestica čađi u Klarisinim plućima i prouzrokovalo rak od kog je trideset godina kasnije umrla - Adolfsen u ovom nevelikom romanu suvereno dokazuje da su veze između mikrodogađaja neraskidive, ma koliko da su udaljene prostorno i vremenski. Smrt praistorijskog konja uzrok je smrti jedne žene u 21. veku. "Smrt postoji, ali samo u praktičnom, makroskopskom smislu. Biološki, ne možete razlikovati život od smrti." Otuda je sve povezano, sve je u odnosu sa svime. To je Adolfsenova "Mašina".

 

TIPIČAN ODLOMAK: "Nema knjige na svetu koja je dovoljno velika da u nju stane sve što možete da smislite u tom vremenskom periodu. Moj mozak je eksplodirao od slika, osećanja i reči, mešajući ih dok je posećivao beskrajni broj kutaka iz moje prošlosti, sadašnjosti i mojih predstava o budućnosti, ali je moj unutarnji monolog polako uhvatio pravac i krenuo prema horizontu."

 

PRVA REČENICA GLASI: "U 19 sati i 59 minuta, 23. juna 1975, u Prvoj južnoj ulici u Ostinu, država Teksas, kap benzina eksplodirala je u motoru jednog automobila."

 

POSLEDNJA REČENICA GLASI: "A sada idem da se prošetam uz reku."

 

KADA BI OVA KNJIGA IMALA MIRIS: mirisala bi na hiljade čestica peska i prašine koje su se tokom vremena nagomilale u svakom kutku i procepu automobila.

 

PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Hejholt, Seberg, Keno, Kuver...

 

PREPORUKA ZA ČITANJE: na zadnjem sedištu auta.

 

Srđan V. Tešin ("Blic")

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement