Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Bunker: Luis Krofts (Engleska)

 

LEVOM

 

ImageSebastijan je obožavao da seče nokte na levoj ruci. Uzeo bi zglob i položio ruku na krilo, lepo raširio prste pre no što bi posekao pravilne polumesece noktiju. Od nesreće se njegova leva ruka neprestano sušila, postajala sve mršavija, dok se na kraju nije pretvorila u mlitavu masu zapetljanih tetiva i mišića, obavijenu ljuspastom kožom. Ipak su nokti na njegovoj levoj ruci bili tvrđi nego oni na desnoj, potpuno funkcionalnoj. Više nalik noktima na nogama. Pošto bi položio ruku na krilo, morao je da ispruži zgrčene prste pre sečenja.

*

Krojač mu je šio košulje s nešto dužim levim rukavom kako bi manžetne padale niže i prekrivale ružnu izraslinu. Ponekad bi levu ruku spustio u džep sakoa i prolaznici ne bi ni pomislili da nešto nije u redu, ugledavši pisca kako polako šeta niz Soho. Ali hotelsko osoblje, koje ga je viđalo svakodnevno, primetilo je izvežbane pokrete kojima je stavljao cigaretu u usta a potom pripaljivao upaljačem koji je držao istom rukom. Primetili su brojne metode kojima je Sebastijan pokušavao da nadomesti fizički nedostatak: kako bi smotao novine i gurao ih pod mišku beskorisne ruke; kako se trudio da ljude mimoilazi s njihove leve strane; kako je uvek koristio usluge nosača. Isto tako su znali i kako da mu pomognu: čašu s brendijem uvek bi spuštali s njegove desne strane; ako bi sedeo za šankom, primicali bi mu pepeljaru.

*

Ponekad bi Sebastijan izvadio ruku iz džepa i spustio je na šank, savio je i okrenuo prema podmetaču za čaše ili posudi s grickalicama, nastojeći da je snagom volje natera da se ispruži i s dva prsta uhvati pistać, očisti ga uz pomoć desne ruke. Ali leva je ležala nepomično, onako povijena u laktu, smežurana, kao da se plaši. Sebastijan bi je saosećajno posmatrao odozgo. Prevazišao je fazu besa, prevazišao razjarenost koja je mračila sve one mesece provedene u krevetu, dok se polako mirio sa svojom unakaženom rukom. Vikao bi na nju, proklinjao njenu inertnost, terao je da odgovori na zov čaše vode ili rukopisa koji moli da ga neka ruka spase s noćnog stočića. Ali taj bes je zgasnuo i on se pomirio sa svojim invaliditetom, oprostio je kočijašu što je previše naglo krenuo, dok je rukav kaputa još uvek bio zaglavljen u vratima.

*

Ista ta kočija još uvek ga svake večeri vozi od hotela do kluba Tejlorijanaca. Iako su se vozači menjali gotovo svakodnevno, svi nosači zaposleni u hotelu znali su da Sebastijanu treba da pridrže vrata i da stoje pored metalnih stepenica dok se on, desnom rukom obavljajući sav posao, ne uspne u kočiju. Povremeno, neki od njih postavio bi mu dlan na sredinu leđa i blago ga gurnuo, pomažući mu tako da uđe u kočiju. Putovanje do Vest Enda bilo je kratko i on bi smaknuo zavese kako bi mogao da posmatra zatamnjena lica londonskih sporednih ulica, osvetljenih prljavim svetlom lampi. Ponekad bi mahnuo kad ugleda poznato lice, podigao desnu ruku do prozora da ubaci novčić u šaku nekog mladog potrčka ili da pozdravi prolaznika. Brigu o svojim intimnim potrebama poveravao je grupi odabranih devojaka koje su znale kako da ga pažljivo svuku i koje ne bi ustuknule pred sasušenom rukom kad bi ova ispala iz rukava.

*

Po povratku iz kluba, pre no što bi se povukao u svoju sobu da piše, popio bi još jedan brendi u hotelskom baru. Ostajao je poslednji, uspravan na svojoj stolici, ispod glasa naređivao barmenu da mu otvara pistaće ili prinese šibicu. Kada bi u ostatku bara pogasili svetla, Sebastijan bi prste na svojoj levoj ruci postavio tako da liče na usta i potom joj se obratio.
"Zarobljeni smo u nesrećnom braku", rekao je ruci. "Ti si kao žena od koje ne mogu da se razvedem."
Barmen je Sebastijanovu čašu zamenio novom.
"Niti biste to želeli, gospodine Česterton."
Sebastijan probode koktelskim štapićem jednu maslinu iz činije pred sobom i spusti je na jezik.
"Jesi li oženjen, Vinsente?"
"Ne, gospodine."
"Onda ne možeš znati."
Sebastijan podiže svoju levu ruku i pomeri je bliže činiji s maslinama.
"Samo sediš tu po čitav dan. Ne radiš ništa. Bore se produbljuju i postaješ sve ružnija", rekao je Sebastijan ruci. "Nikad se ne pomeraš."
Barmen je zamenio činiju s maslinama i pored nje spustio kutijicu s novim koktel štapićima. Sebastijan izvadi punu šaku, steže ih tako da su virili iz stegnute pesnice.
"Gadiš mi se. Gadiš mi se, kučko."
Spusti pogled na zgrčene prste i lepo manikirane nokte. Zglobom odgurnu činiju s maslinama a zatim podiže stegnutu pesnicu punu koktel štapića.
"Trebalo bi da se ponekad probudiš, prokletinjo."
Barmen posegnu za Sebastijanovom rukom.
"Vinsente. Molim te. Ostavi nas."
Barmen se povukao, okrenuo mu leđa i ušao u kuhinju ostavljajući vrata da se njišu za njim.
Česterton još jednom dobro pogleda patetični patrljak koji je ležao dlanom nadole na stolu od sjajnog mahagonija. Zatim snažno zamahnu pesnicom punom koktel štapića, zarivajući ih duboko u nadlanicu leve ruke.

*

Sebastijan se nije probudio kad mu je sobarica donela doručak u sobu u deset sati ujutro. Spustila je tacnu na sto među papire i tiho za sobom zatvorila vrata. Sat kasnije, odgurnuo je prekrivače i, nakon što se olakšao u noćnu posudu, usuo sebi šolju hladne kafe. Otvorio je prozor, zamenjujući vazduh otežao od sna kloparanjem kočija na ulici ispred. Sedeći za toaletnim stolom, Sebastijan je viljuškom bockao voćnu salatu. Tek kad je namazao marmeladu na hrskavu površinu tosta, shvatio je da drži nož u levoj ruci.

*

Te večeri nije bilo potrebno da noćnim damama objašnjava kako da ga svuku. Štaviše, grabio je s novootkrivenom sposobnošću njihova tela i donji veš, rovao kroz slojeve rublja. Naredio je vozaču da ga vozi preko Vest Enda, a onda zastajkivao i poskakivao kada bi mu nešto ili neko zapalo za oko. Skakao bi tada s kočije, gestikulirao veseljacima na ulici, grlio ih oberučke, snažno, gurao ih u svoju kočiju da zajedno nastave vožnju.
Kada su ugledni klubovi književnika zatvorili vrata, on je prešao u taverne i kockarnice u Klerkenvelu, s bocom džina u svakoj ruci, vrteo se u krug i mahao njima prema čašama koje su mnogi podizali oko njega. S dvema ženama (za svaku ruku po jednom), bacao je kockice, igrao dve ruke karata istovremeno, vrteo točkove ruleta, a njegov novac isticao je kao iz otvorene rane dok su se loše runde ređale jedna za drugom. Ipak, njegovo raspoloženje nije se kvarilo, radovao se sposobnoj levoj ruci, načinu na koji se kandža otvarala da bi držala karte, kako je pažljivo ljuljala kocke pre bacanja, kako su bezobrazno istraživali prsti dok su šetali kroz slojeve ženskog rublja.

*

Naredna noć bila je ista, i noć nakon ove, i noć nakon te. Sebastijan je vodio svoju kočiju u noć, uživao u mnoštvu novih aktivnosti koje su mu sada bile dostupne. Na kraju večeri završio bi u Vajtčepelu, zavrnutih rukava košulje, izazivao je grupicu Jevreja debelokožaca na takmičenje u "lomljenju ruku". Izgubio bi svaki put i opet bi kovanice letele preko stola i pravo u džepove njegovih protivnika. Ali on se smešio. Rukovao se. Grlio. Tapšao.
Napustio je tavernu baš pred svitanje, platio poslednji račun na izlazu i ostavio barmenu velikodušnu napojnicu. Dok je pružao ruku ka vratima svoje kočije, osetio je nešto na sredini leđa. Okrenuo se brzo zamahujući desnom. Čovek se sagnuo, ali je Sebastijan zamahnuo opet, levom. Pogodila je čovekovu bradu i Sebastijan po prvi put oseti njenu snagu, čvrstinu zglobova prstiju, tvrdoću zgloba šake. Čovekova vilica, s druge strane, lako je pukla i on pade leđima na kaldrmu, glavom snažno udarivši o kamene ploče.
Sebastijan se pope u kočiju.
"Polazi! Brzo!"
Kočija se nije pomerila. Jedini zvuk koji se čuo bilo je dahtanje konja u tišini noći.
"Kreći, vozaču!"
Sebastijan izviri kroz prozor, dovikujući vozaču na vrhu kočije, ali odgovora nije bilo. Sišao je i zaobišavši konje prišao telu koje je nepomično ležalo na kaldrmi. Sklonio je kosu s lica i prepoznao vozača. Sebastijan prinese ruku čovekovim usnama, ali ne oseti naznake disanja.
Pogledao je gore i dole niz praznu ulicu. Jedino svetlo dopiralo je s lampe iznad vrata taverne. Sebastijan se ogrnu kaputom i otrča u senku.

*

Bio je budan kad je sobarica na tacni unela doručak. Čitave noći nije spavao, a sada je sedeo za radnim stolom, u istoj odeći koju je nosio prethodne večeri, desnom rukom grubo masirajući levu.
"Je li sve u redu, gospodine Česterton?"
"Da, gospođice Bejns."
"Treba li Vam još nešto, gospodine?", upitala je, spuštajući tacnu na toaletni stočić.
Sebastijan podiže pogled i sobarica ustuknu pred bledim, neobrijanim licem.
"Želite li da otvorim prozor, gospodine Česterton?"
"Ne."
Odmaknula se dva koraka unazad, a zatim stala i lako se naklonila. Kad se okrenula da pođe, Sebastijanova ruka se ispruži i zgrabi nabore njene suknje.
"Gospodine!"
Sebastijanova ruka nije popuštala stisak i ona vrisnu i pade na leđa. Leva ruka povlačila je suknju. Žena je uspela nekako da otkopča dugme na pojasu i oslobodi se suknje koju je gužvala Sebastijanova leva ruka. Kada se sobarica okrenula da otpuzi, ruka ju je zgrabila za članak na nozi, povlačeći je unazad po tepihu.
Sobarica opet vrisnu, a onda poče drugom nogom da šutira Sebastijana dok se nije oslobodila, i zatim pobeže iz sobe.

*

Sebastijan priđe vratima i okrete ključ. Zatim je postavio stolicu ispod prozora a tacnu spustio na pod. Napolju su se kočije kotrljale gore-dole niz ulicu, kloparajući po kaldrmisanoj ulici; kočijaši su šibali konje po slabinama, oštro zviždeći kroz stegnute zube. Položio je šaku na prozorsku dasku i zatim spustio prozor iznad nje. Kada je prozor bio na samo desetak santimetara iznad šake, odsečnim pokretom ga je zalupio preko zgloba.
Koliko za minut ljudi su počeli da lupaju na vrata, reagujući na vrisku sobarice koju su čuli malo ranije. Ali vrata nisu popuštala. Sebastijan se sagnuo i uzeo salvet s tacne, smotao ga, a zatim ga stavio u usta. Potom je iz posude za puter uzeo nož, duboko udahnuo i zario ga između dve kosti na podlaktici. Kad je probio kožu, počeo je da ga pomera napred i nazad od zgloba do lakta, rasecajući tetive i mišiće.
Srušio se sa stolice i pao uza zid ispod prozora, s desnom rukom još uvek zarobljenom između prozora i prozorske daske.

*

Kada su vrata provaljena deset minuta kasnije, već se bio onesvestio usled gubitka krvi. Dvojica nosača otvorila su prozor i odvukla njegovo telo na sredinu sobe. Vezali su mu nekakvu krpu oko lakta i stavili jastuk pod glavu.
Kada je istog popodneva stigao doktor, vene na njegovoj desnoj ruci već su se povukle prema ramenu. Leva je opet bila samo slabašna kuka od kosti i kože, prstiju stegnutih u pesnicu.

 

Brisel, avgust 2010.

 

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač

 

Luis Krofts rođen je 1977. godine u Blekburnu, u Engleskoj. Na fakultetu Sent Ketrin diplomirao je na odseku za moderne i srednjovekovne jezike. Radio je kao profesor i prevodilac, a trenutno se bavi novinarstvom. Objavio je roman The Pornographer of Vienna (2007) o životu austrijskog slikara Egona Šilea, a uskoro se očekuje i njegov novi roman o umetnosti u doba Staljinovog režima. Učestvovao na Međunarodnom festivalu kratke priče Kikinda Short 2010.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement