Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

NASLOV: Priče na putu
AUTOR: Mihajlo Pantić
IZDAVAČ: Kulturni centar Novog Sada

 

ImageOVO JE KNJIGA PUTOPISNIH PRIČA KOJA ME JE ODVELA u Prag, Beč, Moskvu, London, Ohrid, Kalgari, Edmonton, Beograd u Montani, Niš, Budimpeštu, Poznanj, Sarulešti, Sarajevo, Oslo, Sjudad de Meksiko, Pariz, Sofiju, Slankamen, Brione, Dablin, Lavov, Kijev... Dvadeset i četiri putopisne priče, pisane u periodu od 1997. do 2008. godine i premijerno objavljivane u periodici, predstavljaju proznu kolekciju koja se logično nadovezuje na seriju knjiga objedinjenih naslovom "Puzzle". Tekstove je moguće podeliti u dve celine: beleške sa putovanja i zapise sa pecanja. Ni u jednom ni u drugom slučaju ne radi se o bedekerskoj ili reportažnoj prozi, već o intimnim - pa ako želite i ispovednim - tekstovima posvećenim onome što suštinski određuje našeg autora: pisanju i ribarenju. Pišući o gradovima u kojima je bio, uvek poslom nikad zabave radi, detaljno je i znalački - na nekim mestima i veoma duhovito - opisao dosadni, birokratski književni život: skupove PEN centra, književne tribine za dijasporu, slavističke kongrese, gostujuća predavanja i sl. U prozama o ribarenju, naročito u onim sa delte Dunava, Pantić objašnjava svrhu svakog puta: "putovati se mora a živeti baš i ne"! Za razliku od puste svakodnevice protraćene uzalud, i najkraći put pamti se zauvek, jer nas putovanje menja i donosi u svest neku novu sliku, "neko saznanje do kojeg se u sobi ne dolazi".

 

U KNJIZI SE POKAZALA NJENA KRITIČNA TAČKA: Iako su funkcionalnost verovatno imali u prvobitnim verzijama teksta namenjenog periodici, u knjizi su se kao izlišna pokazala upravo doslovna citiranja i prevodi iz kataloga, svečanih govora, saopštenja... Takođe, možda je nedostajući podnaslov mogao da objasni suštinsko određenje tekstova kao putopisa koji govore o susretima u okviru književnog esnafa.

 

PRVA REČENICA GLASI: "15. mart 1997. Sivo proleće, ni traga od zelenog, sve nešto između crnog i belog, svuda okolo, pa i u duši."

 

POSLEDNJA REČENICA GLASI: "Ne znam zaista kako bi trebalo da izgleda čovek koji drži reč, ali je on naprosto tako izgledao, s paricom u džepu, kao lik iz nekakve ruske bajke."

 

TIPIČAN ODLOMAK: "Ukoliko želimo da saznamo nešto važno o sebi, moramo negde otići, moramo se izmestiti; želja za bežanjem, za stalnim izmicanjem iz onoga čemu pripadamo i što nas određuje, ali i ograničava i sputava, ne prestaje da treperi u nama."

 

PREPORUKA ZA ČITANJE: Obavezno pročitati i prethodne knjige ovog autora iz ciklusa "Puzzle".

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement