RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Grouper - A I A : Dream Loss 12" & Alien Observer 12" (Yellowelectric, 2011.)
Julianna Barwick - The Magic Place (Asthmatic Kitty, 2011.)

 

ImageDanima sam slušala Ravela, a onda sam se bacila na preslušavanje albuma Džulijane Barvik (Julianna Barwick). I dok sam razmišljala o naprasnom okončavanju njenih pesama, bez epiloga, mučilo me je pitanje da li je njena ekstaza u "Keep Up the Good Work" neprijatno vrištanje. U isto vreme jedan moj prijatelj je došao do novih simultano izdatih albuma vile u crnom Liz Haris (Liz Harris). Volim što su ga setili na mene. Nekako mi imponuje kada ljudi prepoznaju stvari koje će mi se svideti.

 

Odmah sam ukucala Grouper i prijatno se iznenadila što u mojoj bazi download-o-mana već leže, među nečuvenom gomilom, albumi koje tražim. Obradovala sam im se kao nenadanom ranom buđenju nakon kog odem da sedim na balkonu. Iz tišine, u takva jutra, iznikne prosta kratka tema koju počnem da pevušim. Do poslepodneva postane dovoljno bogata i lepa, te kada osetim da je cela, pokušam da je odsviram. Sviranje traje nekoliko sati, a onda osetim da sam vladar neponovljivog izraza mira, buđenja lepote života kojom se briše granica između sada i večnosti. Sutra je zaboravim, kao nelucidan san, ali nimalo se ne jedim zbog toga, naprotiv, naslađujem se tim zaboravom, jer moja posesivnost i ljubomora likuju nad činjenicom da je to bilo samo moje i samo tada, i da je ono čemu sam težila nestalo čim je dostignuto. Proces podseća na slikanje peskom, i jednako isceljujuće deluje. Efemernost te muzike je kao sve reči što smo izrekli u životu, koje su nešto značile a potom nestale, izbrisane iz sadašnjosti, kao i iz prošlosti. Sigurno zbog toga volim što Liz i Džulijanu mogu da slušam i čujem, a da, potpuno oslobađajuće, ne tumačim reči. Ne napinjem se da razmišljam o semantici; tekstovi su vansmisleni. U toj veštini mi se ove dve žene stapaju u celinu, njigove duše su komplementarne u mojim ušima.

 

ImageNo, kako se mi, kratkoveka bića, borimo sa povremenim odsustvom ravnoteže u životu i kako osvajamo apsolutne predstave stvari koje želimo da podražavamo, naša je stvar, i ne toliko bitna. Ruso je pisao: "Veština prikazivanja stvari se veoma razlikuje od veštine zahvaljujući kojoj se dolazi do saznanja o njima." Moja profesorka violončela, takođe, je često govorila: "Da li ti sviraš držeći instrument iznad glave nikoga ne zanima dok god se tvom izvođenju ne može naći zamerka, dok god se čuju pravi tonovi." Kada stvara muziku, čovek objedinjuje elemente koji ne treba da se razgraničavaju, niti da skreću pažnju pojedinačno svaki na sebe, već da oblikuju jednotu. "Celina" je kao neka od onih mantričkih reči za koje mora biti vezano nešto zdravo i umirujuće, što čisti karmu. Kada osećamo sebe, i ono što stvaramo, kao celinu, probudi se u nama duhovnost; probudimo boga u sebi, i probudimo u njemu želju da izađe i zapleše. Kada se završi slušanje ili sviranje nekog komada koji na nas deluje božanski, bog se vrati u nas i tu zaspi.

 

Da li je sreća oblik kontemplacije, kao što tvrdi Aristotel, ili je dovoljno pritisnuti "play", ili spustiti gramofonsku iglu na vinil, pa da srce svetkuje?

 

Autor: Aleksandra Jelačić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement