RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Nearone - Presents (Inner Islands cass, 2011),
Gkfoes Vjgoaf - The Joy of Awakening (LP inner islands, 2011),
WYLD WYZRDZ - Positive Texture (Moondial, 2011),
Stag Hare - Spirit Canoes (Hands in the Dark / Inner Islands, 2011)

 

ImageSpolja i/ili iznutra, skoro svi traže Shangri-La, što bi za Seana (Conrad) i Bradena (J Mckenna) i Garrick (Biggs) bilo drugačije. Ovi Amerikanci koračaju ka smirenju kroz muziku, i povremeno kreću sa Inner Islands etikete.

 

Deo puta za Seana Conrada su i Nearone i Gkfoes Vjgoaf. Nearone je saradnja sa izvesnom Rose, posvećena VODI i usnimljena na Novom Zelandu. Prvi je utisak - Grouper koja ne gleda do kraja Lynchove filmove, ali o njima diskutuje. ImagePrvi sledeći utisak je - Pygmalion (Slowdive), vlažan od visokih i gustih šuma, ne od vode iz doline Temze. Naknadni utisci pokazuju da su field recordings i jednoličniji ritam uveli ovaj mutant-shoegaze u ritual koji svako može da posveti čemu god hoće. Ako Nearone ritual nema zvučnu asocijativnu uputnicu, Gkfoes Vjgoaf ritual ga ima u nešto većoj meri. Ovde Conrad sve radi sam i bliži je spiritualno-ritualnom; mnogo čega se čuje i očekuje uz pomoć elektronike, akustike i energija protiče od primitivnih religija preko Indije do različitih izvora i izbora.

 

ImageMcKenna se kao WYLD WYZRDZ pridružio raširenom običaju da vlasnik etikete neke od ključnih radova objavljuje za druge firme i - evo kasete Positive Texture pod logom Moondial. Njegova se muziku preko ranijih aliasa i izdanja definisala kao kretanje od neo folka do lo-fi popa, ali je Bradenova lična transformacija sve to promenila, te se WYLD WYZRDZ preporučuje kao new - new age podloga za lifecoaching, yogu i slično. Ima u tome istine, i ovakva muzika u dobro pogođenom trenutku, nagrađuje opuštanjem, raspoloženjem i motivacijom koja je često potrebna.

 

ImagePodesna za tako nešto je i Garrick Biggs koja voli da je prepoznaju kao Stag Hare. Njena topla repetativna meditativna psihodelija zna da iznese strukturu pesme do nežne monolitnosti. Čitanjem njenih intervjua, čovek misli da tu nema ničeg neobičnog, sem što Garrick dopušta da sve što oko sebe primeti, zaista i primeni u konstrukciji ličnog muzikantskog jezika. Njena percepcija prirode, zadovoljstvo i sreća u dostupnim stvarima, iskače iz uobičajenog. Stag Hare smatraju za deo new Utah weird scene, a ko je tu čudan, ko se na pravi način bavi sobom i trenutkom, ko ostaje na pola puta i ko od borbe (ne) odustaje, Garrick odgovora kroz muziku.

 

Autor: Mileta Okiljević

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement